Народна скупштина

СТРАНА 452

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗМВ ЗА 1890 ГОДИНУ

сасшш је неостварљива. &ао шго је мало пре г. 'Еирковић казао, леио је у теорији начела трговине исказати, али у ирактиди трговина се не ложе лако вршити. Ја знам ирошле године кад је била винарска изложба у Нишу, како је свршена, иа тако ће__бити и са тим музејол. Сећам се да су винарски трговци иолетелЛ у Ниш и иоиели разне иробе вина, мислећи да ће ту доћн странцц и да ће закључпти иогодбу. Али шта смо видели ? Видели смо то, да су служитељи и одењивачки одбор сутра дан оне флаше све уз мезетисање чеваичића исиразиили. Мени се чпни да ће и ! са овим бити тако. У том музејуму рецимо биће разне иробе жита изложене, и тако исто служитељи ће овога завода иа можда и сам директор, све ове изложене иробе жита уиогребити на израну својих пилића и кокоши. Дакле од свега тога неће ништа бити корнсно ио трговину. Трговина не може ио неком шаблоиу ио извесном иропису да се ради. У коресиодендији трговачкој ие можете наћи ни два иисма једнака, свако се писмо разликује од друго1а. док ио канделаријама може једаи пракгнкант да узме ио закоиу илн распису и он иреиише неколико истих ствари. То се иратт деле године, док у Јрговини не може да буде тако. Онај директор који буде у томе случају као комисионар треба да је на сваком минугу готов, да на сваку деиешу бнла она из унутрашњости наше земље или од каковог странца, одма ојговори, јер чрговина зависи од једнога момента, од кога може неко видети да ли ће ирема одређеној дени на свој есиаи добити или изгубити. Директор као чиновиик долазп у 8 сати а излази у 12 сати из каиделарије, он не може ни свакога, који је дошао да ирими а камо лн још да одговори ц на деиеше и тако онај, који је на њега уиутио деиешу чекаће дуго на одговор исте и тиме се може грдно оштетити. С тога мислим да је иросто овај иредлог неостварљив, јер узмимо само овај случај, да овај трговац чекајући на одговор држн есиаи у магази, те тиме може више да изгуби, но што ће добити од тога музеја. За то, ио члану овоме 6-ом тај одбор, који би зиао да одењује те мустре, које ирими у гоме м\зеју, то би се у неколико могло иримигн, али ово што се каже у овоме члан\, да ће дирекгор сам решавати о иродаји тога есиаиа, то је врло не умесно ЈК,ад ту сам Један човек ради и уиравља као директор, може бити зловиотреба, нарочито кад он има да решава о Једном есиаиу, којн може коштати 10-2000 дии. а нарочито још кад о томе решава човек, којите трговачке ствари не разуме, иа је за то врло оиасно и неће имати никакве гарантије, и за то од тога посла неће бити ништа. Панта Срећковић — У делом овом пројекту има два иосла,који су помешани, то јемузеј ц иосреднички завод. Или је дакле музеј или је комисионарство. Од тога двога изберите шта хоћетс. Ако је музеј у коме се ирнбирају разне мустре, Ја држим да то држава може да уреди. Ако је комисиона, ство то држава не може и не треба да ради, ц она греба од тога да се одрекне, јер како то изгледа да министар народне иривреде иродаје извесан еснан иреко чиновника. Нека он ради свој иосао, а ово нека ради трговкц који тргује. За то дакле, ја нисам за овај пројект и мо.шо би Скуиштину и министра да ми ово баталимо. (Смех). Него знате шта је иотребно, у место свега овога, да буде да ми који смо у финансијском одбору, који се бринемо да сваки динар Јштедимо где можемо, те да што уштедимо, пристанемо на то, да се одреди министру једна сума за ова 2—3 члана за музеЈ, кпја ће се сума дати трговачком одбору или комори, те да ова све ово изврши. Мени се шни да би ово било најмудрије да миаистар узме цео иројект натраг, а ово, што се њиме хоће да изврши, трговачки одбор или трговачка комора, јер оии знају тај иосао да раде а шта^ће овде чиновник, који нема пара да куиц ни 5 ока, а камо лн 1000 и више. Најгора је ствар код нас као што рече поштовани Милнја да ми немамо једнаке робе немамо ни 10.000 ока пшенице једнаке, а тако нсто п вина, јер мећу свашта у њега да га наирави да је вино, а није вино. Ту лаж у трговини

треба казнитп, те да кад купите млеко, да је млеко, а тако исто кад куиите вино, да је вило а не оитуга. То је дакле моје мишљење н молио бих г. министра да овај предлог нрнми натраг иЈмолим довољан број'• иосланика да ме потиомогну. (Потпомажу). Живан Радоеављевић — Госнодо 1а нисам мислио да говорим о овоме иројекту, али изазван говором г. Тасе Вучковнћа и Ђирковпћа, односно ироизводње индустрнја н благостања нашега народа, сматрам за дужност да и ја некглико речн о томе проговорпм. Прерађивачка сировнна иодизање заната и пндусгрије код нас у Србији треба отиочети, на оним артиклама, које су нашем народу ва:нужнијн г. ј. ону сировпну ! Ч1рошводити која масн народној потребна п за коју мора бити изложен свагда трошити се а за друге не. Подижућп нашу нндустрију мораио имати. на уму свагда то, да нашу сировпну нли боље рећи нашу производњу нрерађујемо у нашо.ј соисгвеној и рођеној земљн, а да је никако не пзвозимо иа страну. И само на такав начии можемо одбити по11лаву страног прерађеног еспаиа, а нас и нашу економску самостллност осигурати. Дакле изрчђујућн оне иронзводе, које гроши маса народа у великој количнни, таквим установама н занатима осигуран је овагда опстанакМи на ирвом месту морамо имати у впду јматеријално благостање нашега народа и његовог екоиомног развијања да он све материјалне иотребе има да довољно подмири са свпм природним н прерађенпм чроизводпма. Моје је мишљење, што сваки лако можевидети, да је нашем трговачком н занатлијскнм сгалежу данас у Србнји, опстанак немогућ. Странац је нзвукао све, народ је остао го,'и нема зашта више да купује стране еспапе, иошто су му данас најиречи, опанци гуњче со н т. д. Са ироиашћу народа морају и трговци ироиастн то је наснгурно, њнов јединн снас, да народ одпочне своје производе у земљи прерађиватп, иа да се ману впше довожења криа и туђнх чнвутских еспана у нашој земљи. Довознти и даље . страног прерађеног еснаиа иреко трговаца, у нашој земљи, значн браћо конати гроб, у коме ће онн сами себе саранити. Дакле "господо, као посланик и као*' ироизвођач [индустрије народа у срезу беличком, налазнм да С&упштина у сиоразуму с надлежнпма обратп нарочиту нажњу^на ову околност , која је иреко потребна , за опстанак нашега народа ; како би могао снажно корачатн напред, Че да посигнемо оно, за чим наш народ и држава највише тежи. Другога лека, госнодо, нема, на^нека мнслн н говори ко шта хоће. И само на такав'4 начнн може^ се номоћн народу и у опште нама свима. Извеетилац Љ. Лазаревић — Само ћу да свратим иажњу на ово. Јуче је вођена дебата о овом предлогу у начелу, у начелу је говорио само г. АтанасијејВучковић и овај је иројект ирнмљен. Данас иак већнна говорника говоре о овом иредлогу у начелу, а но самом овом члану, који је на реду. Ако хоћете на то де се вратнмо, па да збришемо све оно што смо јуче решили, онда је друга ствар, во ја вас молпм да говориге о чл. 6 овога пројекта, да лн да се измени или ие. То сам имао само да кажем а после ћу о самом овом чдану да говорим. Стојан Станковић — Теже мн је сад говорити, пошто је известилац казао оно што сам ја мислио да говорнм. Изгледа, као да је сад говор у начелу о овом пројекгу а не о чл. 6. Јуче је говорено у начелу, а као што видим да су данашњн говорнцци према расположењу њиховом. иротивни у начелу овом иредлогу. Кад Је тако, ја мислим, да овај нројект са чл. 6 вратимо у одбор, па нека се споразуму о томе са г. министром народне иривреде, иЈнађу начив^како ће бити, нај-