Народна скупштина

42 САСТАНАК — 21 ЈАНУАРА

СТРАНА 458

бол>е да се ова ствар уреди. Ја вас молпм да тако урадимо. (Чује се- прима се). Радоје Костић — Ова два иредговорнпка говорилн су, али су се удалили те не говоре о чл. 6. Ја не бп имао шта да кажем о чл. 6 алн иебн дозволио да сам директор гога м\ т зеја иродаје те нредмете, који се у њему налазе, јер ту има врло важнпх нредмета као кожа н друге сировние. Дакле не треба до:јволнтн да он сам иродаје, него тн нредмети треба да се налазе у музеју као збирка. Што се тнче тога, да овај нројект вратнмо у одбор, ја миелпм да то не треба да чинимо, јер је он врло јасан. Милија Миловановић — Ја жалим шго сеје извршена дебата око чл. 6 жалим што ннсам биојуче у седницн да о овом предмету говорим у начелу н о закону у опште. Имам са . да кажем само то, да овим законом нећемо достнћи оно, на шга је «ш намењен; овнм законом сгвара се чнгав ред чнновништва а ми треба да се стараио да впше не стварамо непропзводну класу људн. Ја мислнм, да бн било далеко корнсније да донесемо један закон, да се на баловпма сале не ките декорацпјака, јер да бп добили 1000 дпнара на какву хуманитарну дел кпћењем салона, нас и нашпх жена туђом луксузном ирерадом дали смо странцнма н 20.000 дин. Дакле, ако хоћемо економски да иодижемо народ ми морамо да донесемо један такав закон. С тога, н ако јуче ппеам говорно нротнв овога закон. предлога, оиег сад тражнм да ее овај законскн цројект врати у одбор. Има смисла постављагн трговачке агенте по другнм местима као ннр. у Солуну, Пешти птд. овн елемевти ће извештаватн грговачка друштва о пнјачној цени наших ироизвода. Алн овако стварати неиотребно чиновнпшгво н неке оцењивачке одборе, којн ће вући до 1000 дпнара илате, тиме се неће нншта постнћп. За то сам ја у начелу против овога цројекта и тражпм да се овај закон врати у одбор. Тома Бојичић — Молнм вас, господо, кад је овај иројект примљен јуче у начелу ннко впше ннје говорно сем једног г. Атанасија Впчковпћа и ои је у начелу иримљен и сад је говор о ноЈедпностпма. Међутим ја сада видим да се о овоме иројекту водн дебата у начелу, а то је противно нословвнку. Кад је овај лројект примљен у начелу и настао нретрес у иојединостима , онда се не може тражити да се део овај иројект одбаци. Ја сам и јуче говорио о њему, као што сад говори Мнлпја и знам, да је сада говор о чл. 6 но није сва ова тежина овога нројекта код чл. 6,јер има доцннје још веће тешкоће код члаиа 15, 16 и 17 иа је тим теже да се овај пројект прими. Што се тиче наше производње, кад дођемо на то, онда ће ту бити мало озбиљннјег говора, а овај је члан врло мршав. Господо , ко зна шта је трговнна наша данас у земљи, тај ће знати да је наша трговнна такве прнроде, да је нроменљава у сату ц дану. Цене њене мењају се сваког дана и сата. Трговац је наш као стражар, јер он кад купи неколнко вагона робе мора добро да отворп очн, иначе је проиао. За то нема места задржавати се овде; ако хоћомо да говоримо треба да говорнмо даље код других чланова, где се говори о нашој роби. То сам пмао да кажем. Министар просвете Андра Николић — У одсуству мннистра Народне Нрнвреде устајем да потномогнем тражњу, да се овај члан врати у одбор , н мислим да се, према чл. 72 пословника, тако треба сад и да уради. Ако би се нашло да враћа^ем у одбор само чл. 6 не би ствари било поможено, стога што би можда господа, која со ноказују склона да сад говоре у начелу, те наставпла и даље, онда мислим да би Скуиштина требала тако нсто да уради и са осталнм члановнма, те да бн се одбору нашло тако сматрање, које бн задовољило гледнште, што се у Скупштини изнело. А збиља мора се узети да члан 6 има спецнјалну одРедбу, и да код њега није бнло повода нокретати говор о Јмесности трговачког музеја; у опште њу кад је Скуиштина

већ то учинпла мнслим да би за бољи рад у скупштнпском нретресу најудесннје бнло,да се изнова у одбору цела ствар пспита , н да се впди да ш Скупшгнни <мета само одредба чл. 6 или и друге, Молнм,госиодо , да на основу чл. 72 пословннка,који допушта да један од мпнисгра мож^ тражптн да се предмет вратп у одбор, пзволите допусгити да се то и са овнм учинп. (Одобравање). Известилац — Већ због тога што г. мпниста > на основу иословннка тражн, да се овај члан вратн у одбор. не могу нматп ништа нротиву тога; али кад се он враћл, онда се враћа цео пројект, ма да ја мислим, да у одбору ништа ново не можемо пзмислити. Потиредседник Иошто г. министар пре свега тражп да се чл. 6 врати у одбор, онда Скупшгнна о томе не може решавати. То по ееби мора да буде? (Впва). Д. Ћирковић — Молпм вас г. Катићу само за једну ,)еч, да учпним једну наиомену г. известиоцу. Потпредседник — 0 томе не може бити говора. Изволге чутп чл. 7. (Ч.ује се: цео је закоп враћен у одбор — ннје — јеете — жагор). Је ли вољна Скунштпна да се цео закон враги у одбор? (Јесте), — Дајем г / 4 сата одмора. После одмора. Потиредседник — Продужује се дневнн ред. Наднеиноме реду је нрвп ирегрес закона о љтампн. Изволте чути г. пзвестиоца. Известилад Љ. П. Ћирић чита: (внди прилог 3 „Нар. Скуишт.") Сима Костић чита: (прил. 4) саветско мпшлење затпм Известилац Љ. П. Ћирић чита: пзвештај одборске већине (прилог 8). Драгиша Станојевић чцта: Извештај мањине. (Прилог 8). Потпредседник — Једно што би требало да одборн отиочну да раде после иодне мало ранпје, да би спремили рад за Скупштину, а друго што пма довољан број посланика јављеннх за реч — иредседннштво налазн, да је време закључнти данашњу седннцу и заказатн другу за сутра у 9 сати пре подне са дневним редом : закон о штампн. Усваја ли то Скупштнна? (Усваја). Данашњу седницу закључујем а заказујем другу за еутра у 9 и по часова пре подне. Молим одборе да тачно у 3 сата ио нодне отпочну да раде. Састанак је зккључен у нодне.

43 САСТАНА^ 22 јануара 1891 год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Ранко Петрови! Почетак у 10 сатц пре иодне. Прнсутна су г. г. мннистри: Председник мпнпстарства, министар просвете и цркв. послова, правде и унутр. дела. Потпредседник — Отварам 43 редовни састанак. Изволте чути нротокол 42 састанка. Секретар В. Младеновић прочига протокол тога састанка. Потпредседник — Има ли ко шта да прпмети па састав протокола ?