Народна скупштина

45 САСТАНАК — 24 ЈАНУАРА

СТРАНА 461

Секретар чита: Стеван Мишковнћ, даринар ба табериговачке царннарнице, Даница Недељковићева, учнгељнца у Винцпма у ср. гол\бачком, окр. иожаревачком; Сгеван Стевановпћ, иешадиски потнуковник нз Ваљева н Арон Костпћ, учнтељ нз Обреновца — моле да им се уваже извесне године службе. Сељани села Лесковца у ср. гружанском окр. крагујевачком моле, да буду одвојени од пајснјевачке н прндани вптојевачкој нарохијн. Рачунонолагачн нз Барпча у ср. посавском окр. иодунавском моле, да не плаћају днјурну прегледачкој комисији. Ннкола М.арјановић, срескп иисар у пензнји-* нз Пожаревца моли, да му се нсплати поиутнина и подвознп трошкови за време срнско-бугарског рата. Сељани села Камијева у ср. рамском окр. пожаревачком моле, да се њихово село одвоји од општине средњевске и да образује засебну општину. Грађанн из Пожаревца моле, да се укипе монопол дувана. Коста Таснћ, концесионар Врањске Бање молп, да му се концесија продужи још за 10 година. Арсеннје Пајић и Марко Дукић, рачуиоиолагачн пз оиштнне врдплске у ср. жцчком, окр. рудничком моле. да не плаћају дијурну ирегледачкој комисији. Сељани пз Трбетине у ср. расивском, окр. крушевачком моле, да се не забрањује продаја иресиих опанака. Потпредеедник — Све ове молбе н жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути једну молбу иосланнчку за одсуство. Секретар чита: Народној Скупштини Молнм за нродужење још пет дана одсуства. 22 јануара 1891 год. Петровац. Даза Милосављевић, народни посланнк. Потпредеедник — Одобрава ли Скуиштина тражепо одсуство ? (Одобрава). Изволте чути два иосланнчка нредлога. Секретар чита: ПРЕДЛОГ Народној Скупштини У државну службу иримају се чиновннци у опште са нзвесним квалифнкацијама за то се обично и траже докази о школовању и способности прп постављању истих. У интересу би државне службе бнло, да сваки ступањем у државну службу докаже и своју способност за исту: полагањем строго проппсног исппта. Ово се у неким струкама већ и чнни. Професори полажу ирофесорски испит, а учитељи учитељски и т. д. Но пошто ових чпновника са потпунпм квалификацијама немамо довољно, за то се узимају у државну службу и лпца са мање школовања. За то су се постављала и за учитеље и учнтељнце основних школа п лица, која су свршила само основну школу. Због нсте оскудпце у наставницима основвих школа, постављене су женске и по мушким школама, најпре само у два нижа разреда, а иосле п у сва четири. Данас их толпко има да заузимају свуда скоро впше од половане основних школа. Њих има сад толико, да се морало престати са њиховим постављањем за учптељице, јер би оне у скоро заузеле све основне школе. Па како има доста учитељнца, којнма су мужевн разнн Државни чнновнпци са већлм платама као што су п^офесорке,

секретарке, судпјске, офицнрске , свештеннчке и т. д. а има доста ученпца, које су свршнле школе са врло-добрпм н одличним успехом и положпле ирописне нспнте, алн не могу да добију места за наставнпце. Међу тим њихов бн рал бно обплатији по иаставу и унапређење насгаве него удатих наставвпца, јеу удате учитељице сиречене су од свестраног рада н због фамилнјарних обавеза деце и т. д. С тога част ми је предложити и умолптп Народну Скупштину, да изволи решити следећу донуну чл. 50 закона о основннм школама п која да глђси : Свака удата наставнаца основнпх школа престаје бигн наставнпца у државној основној школн, ако јој супруг није државни уччтељ. 22 јануара 1891 год. у Београду. Предлагачи, иароднп иосланици: В. Младеновић Л. Лазаревић. Д. М. Ружић Љуб. Јо-кеимовић. Народној Скупштини Познато је Народном Представништву, како свс мере досадањег законодавства нпсу могле снречптн или бар на најмању меру свестп штеге, које се нашим грађанпма чине усљед злонамерних иаљевина, а нарочпто у погранпчннм крајевима крађом стоке п др^гих ствари; с тога пмамо част иредложити НародноЈ Скуиштнни, да нзволи, у цељи спречавања ових дела од стране злнх људи. усвојити овај: ПРЕДЛОГЗАКОНСКИ 0 Допуни § 804. грађанског закона 1 После § 804 да дође: § 844, а: Ако је неко разбојннштвом нлн злонамерно наљевпном нли крађом оштећен у атару једне општнне, па се кривац не иронађе за трп месеца, онда је општина дужна оштећеном штету платитн. Штету оцењују три вештака на лпцу места из оближње општине избрати од стране, оштећеног и његовог општи.еког суда, ио прописнма грађ. поступка, иод руковођењем истражног суднје. Против оцене и целога рада вештака и нстражног судије у овој стварн свака се страна може жалнтн првостеиеном суду за десет дана по саопштењу опене. Жалба се подноси пстражном судијн, којн је са актпма спроводи нрвостепеном суду. Чпм оцена постане извршна, полицијска власт је дужна од општине оштећеном штету накнадитн, најдаље за месец дана, било у натури било у новцу. Штета се накнађује у натурн по иравплу а у повцу ио пзузетку о само ио прпстанку оиштпне. II Овај закон стуна у живот, кад га Краљ иотпише 22 јануара 1891 год. Београд Предлагачи, народни носланици '• Младен Акеентијевић, ЈБубинко Милинковић. Потпредседник — Оба ова предлога уиутиће се надлежном одбору. Изволте чути два указа краљевскнх намесника. Секретар чнта: