Народна скупштина

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излазн сваки дап за време скупштинског рада ♦ ♦—•»— . иретилату ирима краљ1;вско-српска државна штампарија

цена је листу: 34. С РВИЈУ 6 ДИН. МЕОКЧПО ОД ЈЕДНОГА БРОЈА СИО ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ П01ПТАНСК0Г САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕТПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оброслав Р ужић, Љ уб, П, Ђ ирић.

Број 46

ПЕТЛК 25 ЈАНУАРА 1391

Година I

45 САСТАНА!^ 24 јануара 1891 год. у Веограду. ПРЕДСЕДАВАО ИОТИРЕДСЕДНIIК Димитрије Кати^ секрета1' ЈБуб. ЈоксимовиБ.

(наставак) (Јованча СтојановиК) Међу тим наши варошки и квалнфиковани носланиди внше гледају да нокогну варошанима. — Госнодо, не може данас онстатн варошаннн без сељака као н сељак без варошаннна н ако има тих сеоских дућана мн внднмо, да се сељаци не жале на њнх да су но внх штетнн. Ја нисам ни дућанџнја у селу нити ћу то кад год битн, али ја не могу да будем једиостран, него ћу да браннм оно, што је право. Кад смо донели закон у Београду и Нишу о трошарини оћемо лн сад да праморамо сељака да долазн чешћс у варош и да трошн но механама. Ви сви знате да већина радника нз нашпх ослобођеннх крајева долазп у унутрашњост да заради парче хлеба, иошто је земља код њих ие родна. IIо кућама остају жене, које купују иајнужнпје потребе ио сеосчим дућаннма на новерење, а муж кад дође он илаћа. И сад оћемо ли ми да донустимо да једна сељанка нде за сваје потребе гола н боса по 5 — 6 сати. Што каже г. г Иирковп!) да је но селима већа деморалпзација а која је нај;очито ностала због тпх сеоских дућана, то, господо, не стоји, ио варошима јс већа деморализација. Ја овде виднм да се нодноси један нреддог, који је штетан а не предлог којн је погребан. Ја впдпм да ноједини посланицн не старају се да лече оно од чега народ илаче, него иотпомажу предлог, којн није никако користан. Ја незнам одкуд то да се учпнн. С тога сам ја одсудно противан предлогу и за то сам да се он иовуче натраг. Мика Спасејевић. — Ја устајем да говории о стварп о којој је доста говорено, а о којој ће се још говоритп. Ја бн само рад био да изнесем неколико разлога с којпма ћете се свакако и вн сложптп. Ја знам, а н вн сви знате, дч што год је мање зла да је све боље, п стојећи на томе гледишту да су сеоскп дућани зло у народу, јер онп п ако нодмирују неке намирннце друшгвене п тиме доприносе иеке корнсти, два пут су внше штстни. Свуда дакле гди год је мање зла ту је боље н ми сви слошке треба да иастанемо да се то зло искорени, а не кажемо да има другнх нречих чослова, који бп требали да се остваре н уреде, па за љубав тих иречих нос-

лова трчећн да нређемо ову ствар. Кад смо један нуг узелн ово пптање на нретрес, ми треба да га правилно и решимо, а не да нам се после каже ово није добро. Дакле оно о чему је сад реч треба да се свршн а не да одуговлачимо ваздан. Сеоскп дућани не само да врше једну улогу, него они пмају више улога, а међу тим улогама је и једна: меаннсање, јер се у тим дућанима нродаје и ракија, те дакле догод нма сеоских дућана, догле ће бнти и мехаинсања по њпма, а то значи да су они више штетки него корненп, и за го шго је то тако, ја мислнм да они треба да се укину. Ако је народу погребно да своје намирнипе иодмирује, он нма за то много начпна и путева, којим ће то учиннтн и не само да те своје нотребе може нодмпрпти, него од тога може н асне нмати. 1Пто се тиче деморализацнје да се она тпм уводи у народ н то јесте, нремда од тога нисмо сиашени нп по варошпма, јер се она најпре нз варошн и доносн, алн ипак стојећи на томе гледишгу да је боље што је зла мање, ја сам одсудно иротиван сеоским дућаннма.

Милан Поиовић — Госиодо, ја мислим да од 20 година па на овамо иостоје у нас сеоски дућанн. Од кад су почели сеоскп дућанн ио селима ми впдимо да у те дућанс нпсу дошли Крсмановићп, Бајнћи н др. из Шапца, иего да јс дошао онај, којн је нокрао свога газду па узео 100 гр. еспапа од чнвута направио кошарпцу крај пута и то му је дућан. Сеоски сталеж вндећи да му је дућан бшзу куће, дође да впди шта има, кад тамо има ђинђува, шамија, пантљпка н т. д., иита дућанџију пошго му је то, а он одговара врло јефтпно: донесн мало пшенице корпнцу јајца илн чабрицу кајмака н ја ћу ти даги шга тн устреба. На крају годиие ми видимо да сеоски дућанџија гонп иа иазар 50 товара ншенпце 50 товара шљпва, по 40 ока кајмака и т. д. Домаћпн дотле није загледао у амбар и до тада ннје видео да ли нма шта од ране, кад на једном, кажу му укућани, нема у амбару жнта, јер велп млели смо два и три пута. Он оде те понова купи жита а његова чељад н понова од тога жнта носе дућанџиЈИ и купују за њ разне сптнпце. Кад дакле, неби бпло тако блпзо тога мамца не би се могла чељад тако ласно нн иримамити да овако што чине. Мп признајемо да се н овде у нрестоницн може наћп таквнх варалица које !»е да иодкрадају своје домаћине и друге. Даље у радње дућанске уносе се стварн које су луксузне, које не бп требалс у свему ни да посгоје. Узмнмо како је то бпло у старо време кад нису ностојалн дућани. Ја знам да ми је мој отац иричао да он сам оде у варош и купи све што треба за његову чељад п за њега и ми смо свп са тим задовољни, а данас, вндимо да је то домаћнну последња брпга, јер сад место њега пде у чаршију његов син, сна и ћерка, и они већ од 10 година знају шга се у дућану продаје н сам се отац зачуди, одкуда сад то у дућану кад Рга ире нпје било,