Народна скупштина

СТРАНА 472

фактуре близу и износе свакп квареж западњачкп а нзмамљују од сељака последњу крајцару. Дакле за то су ова села раскошннја, што су ионлављена од заиадњачких фабриката. Цељ наша треба да буде да не дозволимо да се ио селнма ширн тн многн позреднпци,јер ће онда н оиа села, која имају дућаие, лпчитн на ова око варошн. Дакле мој друг Јокснм изнео је онај разлог не за сеоске дућане, јер он говори протнву сеоских дућана. Мој иоштована друг Станко Петровпћ некако је површио прнчао о дућанпма, о правнма која су добнли дућанџије н да их не треба укинутн, па најзад велп, не треба с.е замеритн нн једнима ни другнма. Госнодо! Законодавство не сме рачунати на замерке нојединнх сталежа. Законодавство ако је свесно свога рада, оно треба да ирозре штетне последнце не само са задашњосги него н за будућност, на ма се у земљи н буннла осећања поједнннх сталежа; законодавство не треба да стане на томе, што се иоједини личии интереси сталежа плн по.јединих околнпа буне; оно треба нарочито у економскнм иитањима кад се уверн да је нека установа. шгетна, да је сачува да се не раснростре, ма се побунили читави сталежи но варошп и селима, па ма н не остварнли своју замисао, али бар треба у нрпнцнпу останемо да смо нротивпи свему ономе што иеваљп: IIIго неко рече, да мннистар неће моћн то да извриш. Па на нама је, даклс, да осудимо оно што неваља а да лн се може то укниутн, то стоји до извршеннх органа у нас. Поштовани поп Богосав нашао је узрок, зашто су дућанн сеоскн отворени, па онда побуде, казав да је то корисно. Кад бн он разумео најезду занадњаштва на нашу земљу, и колпко је пмло унлив западњаштво у нашем унутарњем развоју он небн казао да је нотреба рародиа нзазвала сеоске дућане. И разуме се, тако је и у овој ствари дпктирана њихова корист да се дућани отворе по селима а не народна корист. И неколнко предговорннка наноменулп су да су ту везане оиштннске корнстп па и државне. Јесте — важне су алп ■греба се запитати одкуда се те корпстп црпе? Општнна има нзвесних прнхода од дућана а н држава тако нсто нма. Ја нећу да говорпм о држанпој корпстп , јер држава треба да гледа корпст иародну, па ма и нрекратнла нзвесне своје прпходе. Али хоћу о општинским да изговорим неколпко речи. Дућанџнје плаћају општинн алн откуд ? Ако му се узме што внше аренде, он мора да се довпја да ударн вишп преценат иа оне крпе или да смањп цену ономе ито од кола купује. Ову аренду већином плаћа спромашан сталеж. Зашто? За то што богатији сгалеж не нродаје дућанџијама у селу а и не куиује од њега нпшта, већ иде на главну ннјацу, где за своје производе добије добру цену, а еснан купује но јевтннијој ценн у трговинн ио варошима. Сиротима , даеле, даје своје , нроизводе пспод цене а све што купује, купује по већој цени; ти експлоатори скндају са њихових леђа на дају н онштпни и држави, траже велики провизијон, те се на тај начин богате на њихов рачун. Хоћемо лп мп то да дозволимо и сме ли то да буде? Можемо ли то дозволитн и да идемо дотле, док га ке дотерамо у потчнњеност ропску? Декле, нска господа, која бране општпнске интерссе, треба прво да бране сиротивске пнтересе па ће тпме одбраннтп и општпнске ннтересе а не, бранећи привидно општпнскс ннтересе, да бране ннтересе дућанџнја Много је боље кад се свн оиштинскн нздаци разрежу па да свпки сносн колпко може п колнко треба, него кад се ударн на потрошаче, па плаћа који је слабији а јачи ие осећа и не подносн. Господа у ирнлог свога мпшлења, да остану сеоски дућанп наводплп су и варбшке ђермове. То није никакав разлог, што је може бпти ударен прпвремени један ирирез нлн може битн ударено нешто што се не може остварнти. Дакле, узиматп се може нешто прпвремено а оставнтн ову болест, која се укорењује у народу, ја не мџгу да кажем, да тп људп нмају разлога. Иочнимо од онога, што је за целу масу народа

штетно, а лакше је после укинуги друге штетне установе. Вндиге ли ви како су дућанп сеоскп заузелп мах; нпје их много, алн опег су заузели мах н тешко их је ограничнти. Дозволпти пм да се и даље распростиру биће још теже; док ђерам нпје заузео мах н није прпрастао за срце народу, то се може још збацнти Шго госнода кажу да закони немају повратне силе н да но томе трошарина мора остатп, ја кажем да законн немају повратие спле, алп и законодавна Скупштина може закон да мења, како за сходно нађе. На 10 нсто ираво нојивају се и г: г. која говоре да се пе могу ограиичити сеоски дућани, ча можда би се могао сложпта са мишљењом да се каже да за добпвена права не могу да се укину, али да се не могу ограничити то нп Уставу не ностоји а не можз ни са здравнм разумом да се сложп, јер ја сам теби дао дућан али нпсам рекао, шга треба да нродајеш. С тога сам ја за предлог одборске мањпне, а ако у појединостнма још треба 1 нешто додатп, као што на прпмедду мој пошговани друг Милија рече да треба рећи шта се не сме продавати мн ћемо додатн шта се сме иродаватп — то је ствар поједипости а сад бн бно мишљења да примнмо предлог у начелу онако, како га је одборска мањина нримнла. Потпредседник — Г. Милп.ја ви сте тражили реч. Изволте. М. Миловановић. — Јест, радп лнчног обавештења. Вића је рекао, да сам ја говорно о онштннскнм ннтереснма, а Скупштина је чула да таква реч није нзншла нз мојих усга. Внћа је дакле изопачио мој говор у томе погледу. У главном ја сам говорно против ових артикала и противу сеоских дућана у којпма се продаје. што не треба да се продаје. После је изоначно Вића мој говор па каже: сваком је лакше за поједнности п снтнице нћи у варош него, да један за све уради. Ја сам рекао да је лакше једноме набавити за целу општину него ли Потдредседник — Ми смо то чулн и то не треба да ионављате, Ако имате нгго радп обавештења можете говорити а иначе не. Вића Радовановић — Само радн објашњења неколпко речи. Ја нисам хтео на сваку реч г. г. посшннка да одговарам. Ја кад сам говорио о општинским пнтересима, ја сам у опшге поменуо да су посланпци о томе говорили иа и МиЛија, те сам поменуо општпнске интересе и ђерам. Ја Милија имам твоје речп забележене. 'Берам се односп на твој говор, а општпнскн ннтересн на друге. Максим Сретеновић — Између свпју, госиодо, г. г. говорника, што су говорнли ни један није од иосланнка нз варошн, иа и ја нисам мислио да тражнм реч, алн сам изазват кад сам видео код пекс господе, да и овом прилпком као н много пута. кад Скупштина неке законе доноси н ако су поједини носланпцЈ убеђенп иотпуно, да је неки нредог племеннт добар и користан, опет не могу да се уздрже, пе могу да буду толнко шпрокнх грудн, те да својим говором не наврате воду на своју воденицу, н за то сам прпнуђен да говорнм неколпко речн у корпст овог нредлога и ако поглавито незанпмам се дућапском радњом. Као што рекох носланнци нз вароши нису тражнли реч, онн су оставили ову ствар људима не запнтересованнм да они кажу свој суд о овој стварп. Зато пм ја од своје стране могу да честпгам, шго ннсу хтели да бране своје пнтересе као што им се од некн зацело пнгересованих иребацује. Г. миннстар нар. иривреде, кпји спада у наше другове, јер је н он изабран од народа :;а нар. н-осланика њега и владу иобудпла је потреба, која је потекла пз народа, да иоднесу предлог Народној Скуиштини. Впло је допста иокрета од двадесет година од разних нослаиика готово код евнју Скунштпна, те да се овоме злу на пут стане али као што се ни у другоме ннје водила брига о народу па нпје нн о овоме и крајњј је време да се ово урадн. (насталиће се)

одговорни гркднич Ранко Метровић

игтамна краљ. сриске дгжавпк штампарије