Народна скупштина

СТРАНА 471

Ц1та тражи од нас иарод? — Он тражи од нас да се ника —сензала од главног сговаришта до иогрошача, тин је плате чиновничке смање и регулвшу, да је брже, јевтнније и сваки тај есиан све скуиљн и тиме је све штетније за сачога иравнје суђење да се иензије укину. Па шта смо учиннлн. Мп иотрошача, јер треба знатн да сваки од ових посредника из годнне у годнну новишавамо нлату чнновнпцима. Кад тај радн са рачуном. Он пма нзвестан ировншон, оће извесиу иредмет дође нред Скуншгину, увек нам се говорп: не могу се добпт н све се то наплаћује од потрошача. одузетн нека задобивена ирава. Па лепо ио коме закону мо- Поштовани носланнк Станко Петровић каза да његовн жете вн огети мени моје право, п за цело она земља могла Алексинчанн нмају филијале ио селима. Међутим ја све себи се назватп варварском земљом, у којој се нде на то да оске дућане н не рачунам друкче но као филнјале нз Веосе утру појединп људп а цео народ натера у службу тро .1а- града Смедерева нлу других вароши. Дућанџија на есиап који риии и ђерму, као што је н црни Арапнн ударво иамет на довуче у село наплаћујс известан ироценат и тај нроценат вилајет. Међутим ако ко не може да се селн у варош са сво- носауии есиап. јом кућом и шта ће овда да радн са оним есиаиом, који му Нева г. г. иредговорници жале народ што ће нћи у васе буде затекао. Дакле такав један човек савршено се унро- рош и дангубттн тиме, као бн могли евоје погребе на самом иашћ^је. Ја бих разумео да се каже у закону шга ће сз учи- месту купнти. 'Греба се ту мало чадубити у ту ствар на ће нити са оннм еснаном, којн се буде загекао, ко ће да нх нл хти се видети да та дангуба јефгнније кошта, него онај провиа ко да их откуии? Тога у закону нема. И кад тога нема, знон што га сеоске дућанџије на есиап узпмљу. Кад сељак ја слободно смем рећн, да то није никакав закон и да радн- прода своје производе у вароши скуиље но на месту н купи кална странка не сме н не треба да га примп. у вароши што јефтиније потребе, го је боље; а жалптИ наМој пошговани прнјатељ г. А. Бучковић из Свплајнца, Р^д за то—неумесно је. Шга раде сеоске дућанџнје? Онн врло је лепо објаснно, шта ће се учннити народном газдин- хоће један нровизнон на еснап а другп провизион на о-.оме сгву, ако се овај законски нредлог усвоји. Он је врло леио што је од сељака купно да однесе у варош. Па кад је тако казао, хоћете ли вп за то, да се не би нродало неколпко дн- онда је корисннје ио сељака да оде сам у варош да ирода нара марама, вуннце, белила и румепнла, да забранпте народу своје пропзводе и купи што му треба. Сем тога сељак док што је од иреке иотребе н да натерате народ да милијонпма н е оде у варош не зна нп цену иојединвм нропзводима, те дпнара наднице нзгубн. Зар је тј економска народна ноли- ^ е У селу можда врло јефгино иродатп. Кад оде у варош тика. Ја бп разумео тај иројект само тако, да је у њему ио- знаће цену својпм ироизводима и неће га варатп нико. бројано шта се не сме иродавати, да је у њему казано: не Ово су у принципу изиетп ирнмери, који говоре противу смеју се продаватп; ма])аме, вунице, прстење, белило п. г. д. сеоски дућана. У оншге носреднпци су шгетнп кад нх пма али смете лп вн забраннти да се не може у сеоским дућаннма много, премда су у мањој мери корисни и потребни. Дозвоиродавати наше платно и да за мргваце не можете купнтп лиги да се носредништво ишри 1ито впше за то није нозваиа каиу и свећу. Фактнчки ио овоме иројекту закона не ће моли једна Скупшпша, која ггеда на будућност свога народа и иа сељак то кунити, јер се њиме сеоски дућани укидају. Обмаиа иитерес не само садашњостн него и будућностп. је и ие треба се варатп, ја говорпм пстину и цела је и нрава Пошто је иоштовани иосланик ока Анђелковпћ иавео пстина го, да се овнм законом сеоски дућани укпдају. разлоге, којн греба да руководе Скупштпну да овај нројект Ја нећу даље да говорнм о овоме закону, јер да говорнм ирнми, кдо што је предлог од стране мањине одборске и иои цела 24 сата не бих могао псцрпети све рђаве сгране овог што сам ја ишео ово неколико иримера, ја ћу сад да одгозакона. Ја предлажем Народиој Скуишгини да овај иредлог ворпм на говоре неколнкнх иредговориика, који ирогивно законски одбаци и да тражпмо од г. мннистра привреде да овоме мишљењу тврде ц гов^ре да су сеоски дућанн корисин иоднесе законе, којима ће осигуратн народу оио, што ради и за народ п да пх треба оставигп овакве какви су даиас. којима ће нагнати онога да свој носао радп, да нам ноднесе На нрвом месту нека ме извини г. Вучковић, шго ћу .Јаконе, којима ће се народиа имаовина обезбедигн од само- ре^ц да ме је нзненадио својим говором, јер сам се ја надао живаца п нерадника, те да не пада наш сељак кајишарпма , да },у Ч у Т п од њега мпслн новнје економске науке, а не у у руке, јер кајншарн нису крнви, него су кривп закони, којн оном правцу, да треба иусгпти слободу па ко хоће п како оће 1а зеленашима и каншарпма, у руке дотерују. нек буде посредник, не гледећи да ли је нагомилавање посПрема свему овоме што рекох, ја предлажем Народној рудника корисно-илн не. Скупштини да се овај иолутаиски закои одбаци. Ја сам читао више иута неке расправе г. Вучковпћа п Вића РадоваЕ !Овић — Заисга ово је иитање тешко, а свакад сам видео наиреднпје мисли, док овде писам готови то се видн и из тога, што јо заинтересовало иослаиике и ,за'' видео ии једне мислп новије економпје, до само мисли опе н „иротив". Међутим многп иредговорннци су нлигко схватили ћифгинске екоиомпје, која дозвољава да радп ко шго хоће п ово патање о сеоскпм дућанима; онп га схватају како иите- Д а се У бескрајност шири слобода рада. рес местни и околпне захтева. Леио је г. Т>. Анђелковић на- Морам у неко.шко одговорити а мом поштованом другу, вео и изнео мисли народно-економсае, према којима треба г - Јокспму Павловпћу. Он је нмао неке мислп, неке иринциие оваку ствар посматрати. Ово иптање о сеоскпм дућапнма није иауке, и он је — нек ми оирости нзразу — изоиачио те мислп лпчно, сеоско, ни ноједпних ннтереса околпна, него је ип- У корист дућанџнја, што би баш требале да шу иротиву њнх тање народно-економско. (Чује се: тако је). Ја можда бн у свом говору бпо дужи у том економ- Он наводи нрпмер и вели: „индустрија је нобеда разума ском нитању, да ноштовани г. Т>. Анђелковнћ ннје нзиео с.ве на А природом и где се она угњезди, не може се лако нзбита оне мислн, које треба онако правплно и схватптп. П свакп п искоренитн". Јесге тако, али треба зиати п ово да су сеонај, који се н најмање разуме у основима Народне Еконо- оске дућанџнје сензалн страие, а не иаше нндустрцје, и ако мије, не може друкчнје ни да схвати, мањ ако хоће иогрешпо се то укорени, онда је, као што он рече, гешко нскоренити да схватп, како можда ћифтинска економија нрепоручује сло- то зло ! па баш пз ге бојазнн не треба дозвољавати да тај бодну трговину н слободу рада у свему до крајности. Овде занадњачкн кварен; уђе н у саму срж народа. ваља ири решавању овога иитања нматп на уму ово: шта се Даље он каже: „села у близпни варошп иајснромашнија У сеоским дућанима продаје, да лн земаљски пронзводи нли су; села у близани вароши најраскошнпја су", па мисли да то сграни нронзводп или странн ироизводи; даље треба нмати ц А е У прплог селским дућанџијама. На иротив ја велим да на уму јесу ли само дућанџије сеоске корпсне п» друштво, то ие И Д е У корист сеоскпм дућанима. и ако не могу да се на чвјп рачун онп жпве? — сложим с тпм да су најнокваренија села иокрај вароши; има На првом месту ваља зпати да су сеоски дућаин и ду- истина неке разлике нзмеђу села нокрај варошп и других, ћанџије и у опшге онн, који раде са чануфактурнпм еспаиом, ал то н Д е против дућаиџпја као што рекох. само сенсали странт фабриката, који ће у многоме штетнтп Зашто су села иокрај вароши раскошнија? За то што нашој домаћој пропзводњи. И шго год је више ових поеред- пм је дућап близу, за то што су посредници западне манн-