Народна скупштина

ОТРАНА 470

Питам вас, да лн је овим зиконом то иостигнуто? За цело није. Овај је закон састављен нз неких 8 чланова. Овпм законом је казано: „у сеоскнм дућаннма иродаје се челик, гвожђе и г. д. н најпосле, као што рече мој друг Станко 11етровнћ, кснопац да се обеси тај народ, којп нас је овде послао ? (Жагор). Ннкад једна Скупштнна не сме да донесе полутанскн закон, п ако има игде полутанског закона, овај је закон, којп је запремио прво место, јер се њнме пе нде на го, да се потномогне домаћој производњн, него се иде на то, да се та пропзводња концентрпше у вароши, где би се сеоскн сталеж наморао пћп за најиању своју намприцу н дотератп под варошки ђерам, иод ком би варошани могли да српским женама и девојкама гурају руко у недра тражећп да не иронесу што на иродају без нлаћене трошарине на ђерму? (Чује се: так" је ,нпје тако). Овпм иројектом законским иде се на то, да се незаспћена ала варошког неваљалства п раскошп заснћава зноЈем п радом нашега сељака, којн ће морати за своје намирпце по трц до чегирн сага да иде до вароши п да савија врат нред варошкнм ђермом. Зар такав закон смеге ви да иримпте, виза које је народ српскн ратовао са Турцпма п који вас је довео на те каднфене фотеље. Српски народ могао је најмање да очекује од вас, од раднкалне странке, да доноси један сеператан закон, закон, који нема смпсла, од кога неће бити више корнстп него данас. Немојте мислити да ја идем на го да браним што је хрђаво, да браним оно шго је иггетно но нас, али вас ннтам, да лн может - ту штету сузбити, ако оставнте да се у варошима тако исто кужне ствари продају. 1Нга ее хоће овпм законом? Ако се хтела нрава цељ да иостпгне, онда је овде требало побројатн артпкле, којн сене .смеју иродавати, а не оне. који се смеју, јер намирнпце човечије онз су ненспитане и свакнм даном разноврснпје. Овде није мегуто нигде, шта ће да буде, кад у једном селу има какав занатлнја где он може купптн матерпјала за ирераду. Овде није сгављено, где један тншлер може купптн стакло, и ја вас сад питам хоћете ли ви њега за то станло да нагнате да иде у стаклару да купп, или мене да натерате да жнвнм нримптнвннм жпвотом, н кад мн се стакло на нрозору разбнје, немајућн га на месту набавити, наморате ме тиме да турим на нрозор овчн бураг. Ово је пример, који само износим какве погребе могу да буду. Међутпм као што сам казао, овај је закон једностран н важп за један сгалеж, а не за све, а мн ако збиља хоћемо да иомогнсмо производњи народиој, греба једном да станемо на пут сграној нроизводњи и онда да ставнмо у закои, да у нашој земљи нема варошп; јер ко је тај ко може забраннтп да оно шго смем продати у вароши несмем ја нродатп у селу. Ко је тај ко може то нраво да мн нотре. Казато је ту, да су то лични интересп. И јесу личпи ингересп ! Зар нпсу лпчнн пнтереси код оних, који су овај иројект поднелп ? То су лпчни интересн најнпже врсте и овпм пројектом закопскпм оптерећен је самоједан сгалеж, којнм се нде на то да се од српског сељака начнни роб, п влашки кљакаш, а од Београда н других вароши влашкп Букурешт. Као год што сте се ви борили впше од 20 годпна нротив нолутанских закона, бољнтак економног нашег развнћа нсто сам се тако н ја борио, не само на клупп носланпчкој, него сам се н физпчкп борио, колико сам могао, да моја околина добнје оно, што ннје пмала и збиља, којн се је хтео да корнсти радом мојим, он је се и корисгио. Зађпмо по селима и загледајмо села, која имаду доброг домаћпна, вн ће те видетн да онн нмају п механе и дућане. међутим нма села, где нема нн дућана нн механа н то цело село не вредп за кућу једног домаћина. Питам ја вас сад, господо, да лн вн хоћете цео тај сталеж на једанпут да натерате да нде 6 сати у Јагодину или 4 сата у Крушевац, да јурн преко брда, река и долпна, да нампрује своје најмање нотребе, јер му није остављено да може кунити у своме селу све што му треба. Ви сте овнм законом оставнли да сеоски дућанџија може да продаје у своме дућану. опанак, ситну гвожђарину п т. д. да н за то

плати оиштини 500 днн. аренде а колнко ће бптн још н државп порезе. Дакле ннтам вас, да лн овај закон може да осгане, кад он не ограннчава продају у дућану, него је казао уппштавају се сеоскн дућанп. (Чује се : нпје исгпна). Молим вас, ја сам вас триео кад сте ви говорилп, гр| ните сада н ви мене. Дакле, да је тако казато го би било пошгено, али овако казато увнјено је од ираве стварп Немојте мпслитп, да сам ја за то, да сеоскн дућанн остану оваквн каквп су, алп тражнм, да се овај пројект законсин одбпје, а донесе други, којпм бн се побројале стварн, које не смеју да се нродају. Ја мислпм, да се овим законом греба да каже, не смеју се продаватн : ђинђуве, свплене мараме, белПло и руменпло н све оно, игго бп могло као луксуз да служи н да шгетп једног домаћина, оида бн ја овај закои, разумео п онда бп га ја прнхватпо, алн да прпхватнм закон којн са свим укпда сеоске дућане и да натерам сељака, да за литру гаса иде 5 сатп далеко у варош и илаћа ђерам, го не смем дозволити и веруЈте, као нгго видим да је већнпа посланнка расположена, да ово прнми, ви ће те у скоро виде т и, да све ово шго сте данас стварали морате сутра да обарате. Каже се да се туже на сеоске дућанџијо с тога, шго жене и девојке краду из куће н носе дућанџпјама за ситнпце. Па лепо, господо, да је у том нројекту казано, да оне општине, које увиђају да су нм сеоскн дућанн на штету, да ту п нема дућана и ја бих се потппсао на њ'. По овом иројекту законском створен је и један ннз шпијуна; у њему се велн: ко поткаже сеоског дућанџију да продаје недозвољене еспаие, добпће иоловипу награде. Мн смо се курталпсалн шппјуна, а ето сад овим законом хоћемо оиет да ожнвимо оно, чему смо већ једном за врат стали. Зар је то закон ?! -- Ја држпм да само због тог једнога члана, треба да се овај законскн предлог одбаци. Пекн су су иавелн, иа кажу : дућаиџнја из мог села натоварио је три вагона жига, а ни један џак нпје метнуо иа вагу. Ја могу тврдитп не 3 него п 13 вагона и шта то значп ? — То значн да домаћин, који је нмао ногребу за неке мале намнрнице, он је дао малу количину жита, и ту је потребу намирио, а кад дође време н час да прода свој пронзвод на квангум, он ће га н продати и платпће Богу божје а цару царево, и то торбарење не само да није на штету, него је корнсно. (Чује се тако је), Мој ноштованн прнјагељ Арса Дреновац зна, да ја купујем храну на нијацп крушевачко.,, и он ће потврдити да у варошп Крушевцу одбијају 3 кпле на џак, н ако у џаку нема ни пуно кнло даре, а код мене то не сме да буде. Ја нећу да говорнм за све сељаке, но за ноједина месга, и нозван сам да кажем оно што знам, п могу само то рећи зар хоћемо да пдемо на руку оним местима, која својнм посгунком одбијају људе са својих ппјаца. Било је доста примера да сељ^к ирода храну п варошапин му даје крајцаре, н кад му сељак заиште сребра он му одговара: иа ноље битанго, н ј ако норед тога, пгго му је дао ирајцаре у сваком фншеку крајцара нема но једангрош; у селу то не може да се деси, јер ко бн тако шго год иокушао, он бп га коцем, а н кмет п ион му стоје иа руцн, Ја вас иптам, госиодо, да ли ви можете начннити изузетак за чигав једаи сталеж, којн представља 90°/ 0 целога вашег народа, ннтам вас да ли вн можете оставнтн тај сталеж без намирннца. Ако хоћете да се спасемо од невоље, онда иосгавнте закон подједнак за све а не одузиматн сељаку да може да набавн своју намирницу без плаћене трошариие варошаннма н да пм својпм знојем, муком и спротнњом зида куле н палате и даје могућност, да се још више ода.ју луксузу и раскоши на терет заробљеног умртвеног сељака. Изузетка може бити једино за варош Београд, јер ту на.нр. по међународним односима н везаннм уговорима, ако лн ми не би хтели њихове фабрикате да нуштамо у нашу земљу онда бн они стали нама иа иут да нзвознмо наше сировнне. Према овоме што рекох ја држ ,1м да раднкална странка нс треба и не смо да прпми овај закон.