Народна скупштина

СТРАНА 474

овом светомдому положнли. Из свију говора мојпх предговориика, којн су говорили за укидање сеоских дућана, могу да се изведу пва трп њпхова разлога: прво што се по ссоским дућанпма сељак лаже и пљачка, друго што се ширп луксуз, а треће што олада морал код сеоског сталежа. Господо,ја пмајући сопствепог искуства ц као иосланик пз једног краја наше отаџбине, где су од 1870 г. све до кобнс 83 год., кад су ондашње власти које нису нп жнвот српских грађана штедиле, укннуле и дућане н у мом селу и целом мол срезу, дакле пмајући то пскуство могу да кажем, како је то народ прпмпо. Народ то н данас осуђује п гражи да му се дућанн врате. Нп једна Скупштина нпје прошла а да се поједине оиштпне нису молнле и тражпле дућаие, Но као што рече једап стари посланик когајајако ноштујем ,тешко ономе ко се скупшгиип жалп", што је тако п бпло, јер се нису помогли. Сад хоћу да одговорнм на ове иримедбе коЈе су чињене Што се, господо, каже да се сељацп иљачкају то не стојп. Док је било сеоскпх дућана сваки сељак ако нема нована узме торбу кукуруза п купн шта му треба, да ие би шиао варошком чпвнтару да се њему задужује и своју храну у безцење даје. Једној сиротици треба марама од 3—4 гроша, које је она из наднпчпла н кад бп за ово морала нћн у варош колико би јој још за трошак требало. И зарје то луксуз да куии мараму којом се мора од жеге чуватн п своју главу покрити! Не,_то ннје луксуз, јер тако се носи од старнна. Луксуз је што вели комичар Бабић за варошке жене, што мећу целог ћурана на главу, нашој сељанкн нпје го луксуз, што она мора по погреби и по боичају да мете мараму на главу што се вндим овнм пројектом забрањује. Даље у добу кад су постајалп селски дућани, ^а сам био на управп општпнској; ја нпсам зпао, ннтп је и један сељак знао, шта је то забрана на нокретност. Од дана, кад су се укинулп сеоскп дућани н за то се ио селпма зна. Чим се сриом ударн у жетву, одмах пз вароши полете чивутари те ударе забрану по отворенпм рачунпма. Вп сви знате, да сељак чува своју част и чпм то наиђе на њега, он се упрепастн и одмах трчи чивутару н молп га да га ирпчека. Ја то знам из искуства, н могу вам ако хоћете прп другпм читању иодиетн доказе. Чим сељак оде чивптару овај му одмах гражи облпгацпју, ту му урачуна ннтерес, тако да ја знам једаи нрпмер где је један од 7 динара наплатио 70. То мп је тај чнвитар призпзо у 4 ока п каже мп: „хоћу да га научим паметп". То су факта, која ја имам у рукама. Дакле не стојн да се сељак у сеоским дућанпма пљачка. Не мојте мислпти, да сељак не уме да унотреби својузараду, он је у томе вешт. Ако хоћете да га заштитите то би га требало од нечег другог заштнћавати, а то је од адвоката јер грешпп сељак кад се уиусти у какву иарннцу, адвокат, га задужп и прода му сво пмање. Створнте закон, да адвокат не може да нљачка сељаке. Потпредседник — Бирајте речи г. Ботдановићу са којнм.а се служпте. Бн сте у Скупштннн. Милош Богдановић. — Дакле, кажем, треба заштиги сељака, од тога, ономад су прочнтане овде ноколике жалбе где се народ жалп на нопове. Сељак, рецимо, жени сина нлп удаје кћер, а пон га упењује, од тога сељак пати, а немојте водпти бригу о томе, како ће да употреби своју зараду ; он то зна. Даље што се каже, да се сеоским дућанима шири лукзус, то не стојн. Ради тога ћу вам навести један пример. У Кобнлл' срез млавски, окр. пожаиевачкп, ностој.. један једпнп дућан од кнеза Мплоша, којн га је неком човеку одобрно тај дућаи жпвн од 60 год. У том селу жнвн влашкн елеменат (Чујесе: ннје истпиа). У с п лу Кобпљу живн влашки елеменаг. Ту и ако нос10ји сеоски дућан од 60 год. нпак нећете на тпм сељанима нншта луксузно прнметитп већ на против впдећете да сељацп носе беле сукненс чакшнре гуњеве п пресне јагњеће шубаре од свог нроизвода п данас. А чако псто п жепе им носе само своје пронзводе домаће. Шта впше сељаци тнм исмевај

луксуз а не да га прнмају, да Ј'е тако ви сте чптали како је једна учитељица отишла у село у вилинском оделу. а опи су је назвали бела врана. Потпредседник — Осгнвше учптељнце на мнру, говорите о предлогу. Милош Богдановић — Ја кажем ово, да би нобпо разлоге, који се од страие предговорнпка товаре сељаку, и говорилп о предлогу. Треће, нгго се велп да се бајаги сеоскнм дућанима руши морал, ја то господо, као народии посланик пз села и кога су бирали нреко 17.000 се^ака, свечано одбпјам и од себе н од сељака мојп бнрача, и жао ми је што се п Државни Савег тако нзразпо у своме нисму. А чиними се да он мало даље иознаје н иарод као што га је упознао у Београду н киселој аранђеловачкој води, то за цело не би казао. Кажем, дакле да се неморал сеоскпм дућанима не шпри. Ја, господо, из нскуства говорим пошго мп је лознато, какво је стање било, када нису ностојалп сеоскп дућани н какво је сад, кад иосгоје сеоскч дућани. До душе сваки мора иризнати, да пма свакојаки људи. Оие жеие, које су своје мужеве држале на чељуст н које су као шго се вели криле храну од мужева ii давале је сеоскпм дућанџлјама док је овпх било, сада нешто горе раде од како су укинутн дућани. Оне се скуне псиод села, чекају се на крај села, ионесу брашна, ћурку плп друго шта, у разговору кп-ки-ки, хо-хо, на хајде у варош, на пазарни дан. Оио, што је која нмала, иродала је, колнко је имала, куипла је и илатила, али нма још нешго, душа је пуиа жеље: ту је механхија, ту су многп дућанн ц тек иошго сврати и у кафану н још се задужп код неког дућанџнје, онди тек полази кући, а док су постојали сеоскп дућани то се ннје дешавало, јер сваки сељак домаћнн контролнше своју жену а н сеоскн дућанџпја добро иозпаје, чпја је која жена и ћерка п неће свакој да да на вереспју. Дакле не стојп то, да су сеоскн дућанн штетни за сеоскн сталеж, н према томе мншљења сам, да нема онравданог разлога да се сеоски дућанн укину тпм ире, што када је кнез Милош владао бнло је у Пожаревцу 17 ућана, он је као свесан и увпђаван владар имао додчра са народом, одобрно да се по селима могу нодизатп дућани п онда према томе кад је у Пожаревцу постојадо 17 дућана п тада се нашло за иотребно да сеоски дућанн ностоје, каквог онравдаиога разлога пма да се сад укпдају, кад сад у Пожаревцу пма 7 — 800 дућана. Ја држнм да нема ннкаквог оиравданог разлога сем ако се хоће да се од сељака створи чнвличија и подчнна варошаннма и да му мчра сељак н за једну машпну од 4 паре отнћи у варош п тад да му плати 2 гроша за ђерам, као што се већ ночело. С тога сам одсудно нрогивап овок иредлогу н слободан сам да уиозорнм народие послаиике да добро оцене и нмају на уму све потребе народне. Ја молим народне иосланпке да пмају на уму тнм п штете појединаца, којп су подигли своје зграде но селнма у којпма су подигли своје дућане. Ја имам уверење потврђеио од среске властн, да једаи човек, којп је нодпгао старе грађевпне, које вреде неколнко хнљада дукага, п који је у рату био од користи државп, позајј мио Је држави преко 400 дуката, тај човек дошао је до тога дс му је продато све п сада и ои и члановп његове фамилнје постали су цросјаци, а то све усљед гога, што му је дућан затворен и обезуважен. Ја вас молим господо иослаинцн да имате на уму то, колико ће домова иронастп, ако се овај предлог усвоји п с тога ве.шм метпте руку на срце на онда ираво оцените и нресуднге. Стеван Ристић — Молим вас, браћо; ја сам усгао неколпко речп да проговорим, када је поведена реч о тим дућаннма. У мојој онштпии пма два дућана, а моја ннсу. Ја сам заиамгио оно време, када сеоских дућана нпје било п ево шта је онда било у мој"ој општннп, продато је 10 домаћина цело нмање, то су били нашп крушевљани, али могу рећи да је тако бнло н у другнм крајевпма. Ево одкуд је то долазило : Сељак иође у варош једног дапа и понесе са собом сто гроша да покунује што му треба, али кад дође тамо, он видн, да му треба још 100 гроша, мора да се задужц и мора да