Народна скупштина

СТРАНА 480

Да би то могли учииити увели смо трошариау. Ту сад дола:!е иигереси личии. Један иисац именом Борграв, који је и.ишсао историју Душаиа, вели за нас: да ми Срба највигае пострадамо због тога, што сгављамо личие интересе мзнад ингсреса државнпх и збиља је тако. Кад чујете овде послаиике, који имају дућане у селу, могли би номислити да су дућаннједиа благодат и да ће се њима усрећити део свет, а оно нису ништа друго до једна мамннара. Исто тако говоре онн и протпв аренде и иротив трошарине. Да се унитамо шта је то аренда, а шта трошарина, ко то плаћа? Да ли је плаћа дућанџија? Ја нећу да кажем да су све сеоске дућанџије неиоштени, јер знам да пх нма и иошгених, али већином иде у село ц отвара дућан онај, који је квигирао у вароши н он не доноси иаре да разда сељацима, иего донссн оно пгго је он од другнх трговаца донео и с новцем, који на есиаиу добнје он плачи ар-знду, дакле сељаци је морају да илате а не дућаиџије. Да је тако да наведем нример. Ја зиам на два, трн места неке сеоске дућанџије и када одеш у та села оин ћете почастнти. Ја нећу да именујем њихова имена, али ево шта бива. Дође из бела света „чинчиилак" н прође неколико годииа, ви виднте свн чајнри сељачки, његови су, најбоље ливаде, коњи, то је све његово, а кад иогледате друге мештане, то је све голо и босо, као да ннје ннкад мрснло и као да је не једну већ 100 година нроснло, н незнајући да сам удара иа себе аренду, он је још већу иодизке и што вичеге нротпв трошарине, што је заведена, то треба да нротествујемо ми, а ие вн ; је^ је плаћамо ми самн варошани. Док нпје било трошарине, ја сам куповао јагње за 20 гроша, а сада како је установљена трошарина, морам илатнти 21 грош, дакле ми илаћамо. Они дакле не разбирају ствар, а кад ехвате у чему је, онда ће они рећи, нек се кољу варошани, ми ћемо да иродајемо пошто ми хоћемо, јер немајуштада једу. (Смеј). Још имам само даучинпм једну примедбу иа да завршнм свој говор Јуче је један од говорника казао : нндустрија је победа разума над природом. И ја баш хоћу то да наша земаљска иационалиа економија једном иостане разумна и одржи победу разума јер докле год доносимо крпе и проглашавамо села за варошп, дотле ћемо убијати разум п народну економију. Завршујућн овај мој говор слободно ћу рећи, да свакн онај, који буде гласао за ееоске дућаие — нека ми се оиростн за израз — тај не мисли за ову земљу, тај неће ову државу, тај неће да се српсии народ одржи, него хоће да иде У туђ народ. (ЖагорЈедан глас: бирајте изразе г. ирофесоре кад говорите у Н. Скупштпнн). Ово може бити некоме иротивно, алн нек ми се опрости, ово је моје дубоко убеђење. Потпредседжик — Сваки иосланнк има права па сиомене пме посланика, алн нема ирава да ннкога вређа. * Милош Богдановић — Молим вас, на две три речи ради лнчног обавештења. Г. Панта ме је хрђаво разумео, он иризнаје да се по селима свет не одаје луксузу, али да је то отуда шго је било ограничења. Ја знам да гог ограничења ннје бпло, од кад постоје дућани иродавало се све што се доиоснло. Даље се дотакао како се сзрањивали мртваци — — — — — — (Жагор). Потпредседник — То нијс лично обавештење, има реч г. Внтомир Младеновнћ. В. Младеновић — Господо, најкомнликованија интања лако је решити и о њпма донети закључак кад се све стране нспптају, кад се донесу разлози свестранн, кад се о њнма има толнко матернјала н са сгране нрактпчне н са стране теорнчне. Менн се чинн да ово пнтање које је данас на дневноме реду и које се потрже близу 20 годииа, може се врло лако решиги. Говорима госноде иосланнка нрц.шком јучерашњега нретреса ово је пптање свеетрано претресано. Господа носланпци, који су јуче говорилн изнели су доста практичних разлога, којнм су доказалн да су сеоскн дућани штетвн а нсто тако п многи говорницп пзнелн су и са стране теорнчпе многе разаоге којн ово нотврђују. Између свпју говорннка довољно

је да поменем г. Благоја Божића носланика—сељака равне Шумаднје који је нзнео досга практпчнпх разлога, који говоре у црплог томе да сеоске дућане треба укпнутн. Другп је посланик: Милаи Поиовић из кршнога краја подриња. И ои је пзиео разлоге пј којих се може увидегп, да су сеоскп дућанн шгетни, а но најбоље теоријске разлоге изиео је Бока Аиђелковпћ ех којим се и ја слажен, те ирема свпма тим разлозима лако је донегп решење овога пптања. Ја ћу ире свега да поменем, да се овде уносн једна забуна у овом решењу, гато се каже: да варошанп нанадају сеоске дућане а сељаци их бране. Ја то ие могу да разумем. Ја знам да и те сеоске дућанџије нису сегаци него варошани и а тога мени се чини да неби требали уноспги тузабуну, да су варошанп заингересованн п да за го они траже да се сеоски дућани укину. Ја оћу да додирнем друге ствари које нису поменуте н да њима докажем, да су баш дућани шгетни ио сељаке дакле већину народа. Познато је да у ириродн посгојн једаи закои, којп је неминован и који у ирироди влада а то је закои борбе за оисганак. У борби за опсганак код свију организама постоји крвав рат и једнако се боре заоистаиак, па у коме је која јача, вештија п лукавпја у прнбпрању хране, у толнко ће пре н оистати п наджпвитн осгале. Наш иарод, који нпје обдарен лукавством, који тако рећп жнвн још жнвотом примитпвним има у својој среднни људи, који имају више вештине н умешпостп у борбн за свој оистанак, којн умеју боље да се нађу у борби за оистанак, па ће свакако по томе боље п да жпвн, а го може да буде на штегу сељака. Тако је дакле и са сељацнма н овпм трговцпма, којц се умножавају по селпма а не онадају. С друге стране менп се чнин да су ти дућанп баш допрпнели између осталога порушнлп, оно, што наш народ одлпкује од осталпх народа : наше задруге, које су пистојале, а сада се у велпко растурају, сем осталих дакле узрока, који су нрипомогли њиховом расиадању пмали су п сеоски дућанп удела којп су такође припомоглп да се задруге раснадају, јер у једној задрузи где нма по 10 браћа и жена; ма које од чељади куии ствар која Је леиша од ствари, коју друго чељаде нма, те се усљед гога јави распра, која свакојако водн раснадању задруге. Да је ово оиравдано и да је п ово бно донсга један узрок за расиадање задруга, види се из тога, шгоу планинсаим нределима, где није било сеоских дућана, има више задруга, т е и са овога оправдаиога разлога борбе а и са самога друшгвенога уређења чнипмп се да су ти сеоски дућани шгетни н да их је требало одавна укинути. Поред ових разлога, којп су нзнесени досад а и ова два која сам иоменуо, ја бих био за то, да о сеоским дућанима не може бити ни речн н да пх никако не треба оставитп. Менп се чпнн да, ако желнмо да користимо иароду и иотиомогнемо нроизводњу његову, ми греба да заведемо земљорадннчке центре, да уведемо у наше школе ручни рад, те да наша деца науче да раде све оке стварн, које су им нужне за свакодневну ногребу. Тако и. пр. могу да илету шешпре, нраве лопате, виле и све што се сада по дућанпма налази и тада ће сељак моћн да подмирује све своје ногребе лакше и боље и да ие мора ићи у варош н тражнти сеоски дућан. Исто тако, као што сам нротнван да се тн сеоски дућанп држе, треба пречнстити једиом н ово иитање о сеоским механа. Треба нрво нзвести шта су окружни, а шта државнп друмови, на онда треба нрописатн н за саме меане где могу биги п на којим друмовпма у ком одстојању оне треба да постоје, а не да постоје на ноу1а сахата одстојања. Дакле и за ге меане нокрај друмова треба нроиисати одстојање а ие да нх сељак нма у селу, где год је село, где ће сељини дангубити и нишга не радити. Дакле моје је мишљење не само да се сеоскн дућани, него да се и меане укину, а за меаие на друмовима да се ироинше одстојање, колико која може далеко да буде и да се настане да се у нас остваре земљораднпчки центри и да се у наше школе унесе ручни рад. (наставиђе се)

Одговораи уркдннч Ранко Нетровић

Ш тампа КРАЉ. СРНСКК државне ШТАМПАРИЈЕ