Народна скупштина

СТРАНА 479

Ја се не руководим тиме , да сетмие квари, онај ће да се кварп и тамо и овде и о томе нема уазговора. (Смзх). Главно је овде питање нацнонална економија. Ко иознаје начела нациоиалне економије, и ко жели овој земљп добра, томе не може бити све једно, оће лн у свој земљн бити 300.000 разбоја , нлн ће се свестп на 10. Од како су овп сеоски дућани допуштени у већини кућа, сељамкп разбојп су уннштени, бачени, нзгоренп п т. д. (Вичу није пстина). Молим вас то је истина. Немојте мпслити, да није. И ондашња Скупштина воднла је рачуна о томе н само са два гласа већине иобедилн су сеоски аућаин. Тада се мислило о народу п ја сам у интересу и за срећу тога народа говорио псто онако, као што и данас говорим, и онда смо уважилп ону иотребу, да донста једаи сељак не греба да иутује ио 6 — 7 сати за кг.кву ситницу, због тога је и нздат закон, да ни један ееоскп дућан не сме битн ближе од варошп него 4 сата. Ту се водпло рачуна о економији народној, да човек не дангуби, и такав је закои и изашао. Према томе сви ко : .п се иозпвају на стечено ираво, то ираво нпје стечено на основу закона него кријумчарски и то свакако. По несрећи код нас ова политика и ове партије играју велику улогу. Има људи часиих н иоштеппх, алп има их који хоће да лове рибу у мутној води, на се иридруже иартијама и кад дођу на управу, њиховп људи, они добнју дућаие ма да по закону ие треба да га добију. Ја ћу да иаиоменем још једну већу иесрећу. Сем ових сеоскпх дућана, којн су једиа проиас за иационалиу екоиомпју, у нас су се јављалн такви људи бпло је таквих министара, који су проглашавали села за варош. Иомпслпте каква је то несрећа. Сељак је заштићен; јер му се 6 даиа ораће земље не може иродати; а.ш чим му село прогласе за варош или варошицу, он ово губп. Шта је варош, ја ћу иа то Н1тање доћи, а сад кажем, да је највећа погрешка прогласитп ссло за варош, већа но што је ногрешка кдд се отворн дућан где не треба на основу томе, да треба водити рачуна о народу ц да заиста нма ирилике где чреба да има дућана ја ћу да ее нозовем на највећег иротивипка сеоскпх дућана,а то је на Богдановића. Ои је рекао да и у селу Еобиљу има дућан и да га је дао Кнез Милош. Ја сам раснигао и рекли су ми, да од тога села до Иожаревца има 4 сахата, а Богдановић ми је сведок, да тамошњи сељаци иосе ирЈнзводе, које им жене израђују. То значи, да је Кпез Милош знао за потребу сеоског дућана, алн каквога? Не да се у њему иродају туђи еспаип, него оно без чега сељак не може да буде, те да не би трчао сваког часа у варош. Тп сељацп врло су паметни људп, кад се нису одели у крие. него су остали у своме народном оделу. Сад ми доиустите, да кажем неколнко речи о илдрн иаучењаштву, славиом научењаштву, п о иравој народној мислн. Нека ме извиие посланицп чија ћу имена поменуш; али ја мислим, да се они варају у ономе што су говорили. Има књига на свету, које су учпниле више зла, него ма и један човек. Има таквих књига на свету, п ко не зна рачуна о тим књпгама почеће нешто, а неће нпшта учиннти нн у кола нп у саоннце. Ја поштујем сваког носланика, али оио што је народу иотребно како народ мпсли и осећа но моме дубоком уверењу нознајем два човека, од којп је некада један био овде, а један је сад овде. Био Је иеки Мпловановпћ из Бу* нара, и кад је се тицало сељачких "ствари, ја сам гласао за оно што је он говзрно. Тако је сад говорио један човек н ја ћу да гласам онако како је он говорно; јер ои доиста разуме ствар. То је Мплан Поиовић, онај што тамо држи оно „Видсло" (Смех). Он држи „видело" алп нма своју здраву сељачку иамет. Што сам иоменуо, да има људп који хоће да говоре научно међутнм то не умеју; на то ме је ириморао посланик Јоксим Павловпћ: Он је јуче помен/о тргове. Тргови су постали у време нашега краљевства п царства. Нацпонална економпја у нашој старој историјн, то је главни узрок нашој нроиасти. Шта је то трг ? У оно време, није се допуштало, да странци држе дућан. него су иостојали трговп. Дубровчани натоваре еспаи дођу на граиццу ту пх попишу,

наплате велпку царину, па га онда одведу на трг да иродаЈе тамо, где се видн шга иродаје, да не бп лагао свет. Дакле, то су ти трговп. Како опда у иас ннје бнло народие економије; јер ондашња наша аристокрација посмевала се народној економијп, то за то иемајући ње средњи сталеж у Србпји нпје бпо србии, него странцч, који су уироирасгилп нашу државу. То је у главноме што сан пмао да одговорнм оном господину, који се пустпо у сгвари које није добро разумео_ Наше законодавство доиустило је нече дућапе иа 4 са хата остојања, овако дакле како је Кнез Милош хтео. Зашто је го 4 сахата? зато да сељак не дапгуби. Г. "Бока Анђелковић н доктор Илпћ лепо су одговорили онпма, који су говорилп шта ће да раде сељаци у случају смрти, кад немају сеоског дућуиа. 11а како су \мпрали 500 година ? Мени се чини, да од данашњих вароши у- Србији једва да би цо праву могле да опстаиу о. јер оне друге немају ничега шго треба једном граду, једној варошп. Огпдите преко где хоћете, уједном месту пма по 14.000 нумера кућа, на је оиет село ; а у нас расплииули се двојица тројица у неколико дућана и то се зове у нас варош. Каква је то варош кад иема нпкаквих услова за варош Зато сам ја у оиг. закону и рекао, да се може само оио место ирогласитп за варош, гдб>пма заната н прерађивача толико, да се тп људи сами од себе држе, да подмирују околна села; јер узмпте ви јсш ово, око Лон (.она најбогатија су села, око вароши Пегрограда такође су богага села, а у нас око варошн села су иопљачкана (Одобравање) и о токе нпко не мпс.ш нати говори, свет се управо смеје томе, а нико неће то да проучава, зашто су овп сељацп ироиа.ш? Ево зашто, шго су се одрекли своје домаће нидустрије, па се облаче као оип, који пмају иара п кућа, шго трче свакп час у варош да иродају јаје и кокош. Откуда може у Лондону да живи 5000000 а код нас у Београду има, веле сад, 60000 људп па ни то не може да жпвц. Код нас у Београду има 60000 становипка Ја се пс тина радујем том броју, али сумњам да ће моћи то све да живи у Београду. Ту т^еба да има фабрика, радионица, треба да ради тај свет. У Лондону нма 5000000, и они могу да жи;е од ирерађевина, а тај рад њихов п ми илаћамо У иас се- учи у земљопнсу по школама: Лоидои пма 500 '000 а некаже се откуда ти људп жпве. Не жпве од ваздуха, него сваки ради, свакп је способап за нешго. Код нас су опљачкана села око варошп. Молим вас треба да имате добро па уму да дуКанџија није трговац. Ово треба добро сељацп да запамте: грговац је онај, који сељацпма дсноси иаре за ааше ироизводе н ирерађевине а дуКанушја, је онај, који дође те цх одиесе. (Смех). Ово је најкаракте,>нија црта једног дућанџпје. Онн нису трговци — опи су узелн на се туђе пме, а то није њихово име. Из свега овога што сам до сада рекао, мн можемо извести и сгворатн правпла, како греба да гледамо на нацпоналну економпју ; п тек са овог оишгег гледишта националне економије, можемо оценнги иитање о сеоским дућапима, али не полазитн са гледпшта и рећи онако, као што је казао Станко Петроипћ да је лане ноднго дућаи близу Алексиица. Ми морамо амати крптеријум национални; хоћемо лн да будемо Срби; хоћемо лп сами од себе да жпвпмо пли да дотерамо дотле, да нисмо кадрп дотератп да живимо као самосталаи народ, да као опо, што један каез у Д^бровиику ипше: овп око мене голи су. Молпм вас пошљите једну трубу плагна, да им направимо одело да не нду голн. Хоћемо ли да радимо или да гргујемо есиаиом па ма чнјп он бпо? Може ко казати слободна је грговина и све једно јели куиио од тебе или од Јанка или Марка. — Менн није свеједио. Ја хоћу, кад ми се ипје пиво да пијем Вајфертово ппво, ј р оп плаћа државп грдан порез. Нећу да иијеи ппво из Минхена, пз бела свега и да издржавам неке дебеле швабе. (Смех). Да су вароша онакве као што ја разумем н да се ие проглашавају села за варошн, оне не би опадале, него би се одржале редом. Узмимо Београд, од њега је одузег округ. Међугим пиак сељаци долазе у варош. Сад нама је погребно, да Бео"рад боље уредимо, да не умире 30 ироцената, да дотерамо иа 2 ироцента.