Народна скупштина

СТРАНА 478

а с друге стране за њих српски народ даје богату сировину, п с треће стране што они сметају да се код нас заночне домаћа нндустрија. Кад овако кажем, онда мнслпм — а то је нужно да се разумемо — да сам ја ирогнван дућаннма, који су филијали, нротиван дућанџијама којн су само агенги странпх ироизвода у онште. С овим нредлогом племо на то, да се ти дућани ограннче. Ја овај иредлог оглашујем не само као корнсан и добар, него је као такав дошао у добрп час. Не само сеоскнх дућана, него н дућана вароши п варошица има много више, него што је потребно, сриском народу. Онн су растурени ио вароишма и варошицама, на су пионери страној ироизводњи, а ееоски су се дућани повукли ио најудаљенијим крајевима орп. народа, да иродају много што шта, што њему не треба. У сељачким дућаиима норед онога што је нампрница, иотреба, има доста чега, што је луксуз н отровно. Речено је, госиодо, ако се данас увози, као што је наиоменуо иоштовани предговорник, за четрдесет милнона динара есиаиа у Србију са стране, извесно је, да ћесеумањнти тај број, с тога што ће се огранпчнти и умањптн дућани у онште. Ја, господо, кад дође на дневни ред закон о поделп радња, ја ћу тако исто да гласам за тај пројект са надом, да ће услед тога ио варошицама многе ситшпарске тезге да опусте. Из свега овога ја бпх желео да смо мп на чпсто. Према овоме треба да знате да сам ја у опште црогиван дућанима, а ви господо, који браните сеоске дућане ви сте иротивни дућанпма ио варошнма п за сеоске дућане. Ја мислнм да то није никаква равноиравност и један од г. г. посланнка у јучерашњој дебати упустио се у навађање примера за то; Ја држпм да ми не би требали да наилазимо на то, јер није мн ни на крај намети иало даја тврдим, да су овоме злу крпвп само дућанџије већ има и других узрока, али да несу од нотребе, то смо мп нскусилн још ноодавно па то сматрам за дужност и данас да номенем. Међутим у тим наводпма и иримерима, који су се из жнвота навели, пшло се тако далеко да се тврдило да се у Крушевцу од једног џака жита узпмало но три киле. Па лепо, госиодо, то је у Крушевцу а ја држпм да по другим варошима није тако. Најзад ако хо^емо да се уиуштамо у прнмере, ја бих казао иа шта ћемо са оним торбпцама, где се ннје узнмало но три кнле, него без мере и беј есапа! Друга госнода говорннци а особнто је иоштоваин иосланик Мнлош Богдановић на то гласом јако ударио иа каже: „немојтс браћо да се вараге, са великом таксом иде се на то, не, да се ограннчн продавање и број артикала ио сеоскнм дућанима него да се са свим укину". Ја мпслим да то ннје тачно, и ако смо у овом нрвом члану овога иројекта. побројалн нзвесне артикле, опет држпм да неће потреба нигде наступпти за сеоске дућане, јер онп доносе много еспапа којп требају да продају, но није то једино које га је довело у село, II да тамо имају своје фпрме. Онн су трговцн за све шго доносн сељак. Да је то тако ено вам доказа у самоме моме месту у окружној вароши Зајечару. Наше дућанџије, браћо, бар тако је код мене, по њиховим дућаннма и оним сигницама које они продају, да поред тога не обрађују земљу, одавно би ирошли врло рђаво. Ко год то иознаје, тај ће знаги, да поред дућана, онн који се не баве земљорадњом, они се одају спекулацијама Другп пак говорници, који су доказивали нотребу и корист од сеоскпх дућана, ишлп су чак тако далеко, иа су тврдили, шта ћемо да радпмо кад народ нема нп најнужније намирннце, што је рецимо ако је когод умро иа нема свеће. Палепо, од кад су ови дућанп. У срезу бољевачком има свега у четири села дућана. Па шта раде људн где нема дућана? Како је било нре некпк година кад нпје бпло ни једиог дућана? У томе крају постоје дућани од 4 — 5 годниа а пре их нпје било. Дакле, тако ће бити и од сада. Из свега овога, госиодо, ја ћу са мирном савешћу као народнп посланик да гласам за овај пројект законски, а псто

тако гласаћу и за мншлење одборске мањпне а тако исго н за мншлење државпог савега, уверен, да с тпме, не што хоћу сељачки или грговачки сгалеж да иомогнем, иего што ће се овим законол доиегн та корист, на број дућана сеоскпх буде смањен, а то ће биги на корист народу п учпниће се земљи добро. (Чује се: врло добро). Панта Срећковић — Свака ствар на свету, господо, иа н ово питање о дућанпма нма дво стране: лпце н наличје. Ко год хоће да говорп о овоме пнтању, не може гледатп само са лица, па да каже да је леиа, и да га огласи за добро, него греба да га иогледа и са његове друге стране, са налпчја. Кад је ово питање било ка дневном реду пре 20 год., ја сам још онда у Скупштини говорпо иротпв дућана и да их нрже варошанн , јер ако су сеоски дућанп , лека их онда држн сељак и не да варошанн у села иду и да гамо држе дућане. Дакле, ја сам знао то добро , да ће бнти од штете , и за то сам говорно гако. Међутим како се овде често говори и ја то чујем иа се говори те ово те оно, то ћете ми дозволити да нрочнтамо оно, што сам онда рекао. Премда да онда нпје било сгенографа, али су секретари бележплн у главиоме наше говоре , с гога ћу да наведем један став нз тих бележака, што сам оида говорио: Послаинк Панта Срећковић каже, да је код нас главно благостање земља п ироизводн земаљскн ; а ови производн сасгављају друго богаство у народу кад су прерађепи. Трговнпа то је само радња, која преносн иронзведене н нрерађене стварн из једие руке у друге. Трговац нншта не производи, но само нродаје. Наш народ, вели, задовољава се оним што сам иропзводп п иреради, и с тим подмпрује све свој домаће погребе , а није ни кадар да купп какав странн прер^ђени пронзвод, шго је тај еспап сувнше скун. Наиод наш био је до сад задовољнпји са аљпнама од сукна; а ако почне ове од чоје правитп, онда ће за кратко време пастн у презадужено стање. Оспм тога ирерађпвање земаљских ироизвода , неће се моћи одржатн , кад се сгранн еспанп код нас нагомплају ; а велпке ће штете поднети народ са унашањем п распростпрањем ио народу које кааве ситнице, за које ће се миого знатно издаваги. Ако се код нас допусте дућани, свуда по селпма, онда не само да ће дућанџије бнти ираве сиахнје а да ће се обогатити на штету народа што имамо прнмера код механџпје, него ће се н морал у народу кварпти, п многе ће се крађе у народу догађати једино ито што би по који члан иородице желео да куии какву снтннцу пз дућана. Он ннје противан да наше фабрикатске производе продаје гди који хоће; јер се гиме иогномаже иадгстријска радња у нашој земљи, алн што се тиче страннх еспапа, он је сасвим иротиван, да се ио селпма иродаје мек есиаи и друге стварп, које кваре и трују наш народ, већ доиушта да може иродавати од сграног есиапа само оно што је иреко нужно за Једног доброг домаћина". Ја мнслим да и сад номам шта да додам оволе говору. само дозволите мн да прочигам и оно шга је одговорно један носланик, а то јз ондашњи лознички посланик Јоца Бошковић (чита): јер и сељак може да радн све оно што и вашанпн, и сељак моше да отвори дућан онде где је дозвољено законом да се могу држатн дућанн , а п варошанин не сме да отвори дућаи онде, гдн нпЈе одобрено, па ниравно ту не може ни сељак. Менц се чинп, да ја ова прпмедба врло наметна и умесна. Дакле, кад ми је један носланик упао у говору са ирпмедбом, ја сам рекао: . . . „него ће још и донети новаца , иа ће ове наиред народу давати са ирегераним пнтересом." Да су ове моје мисли обелоданиле све зле носледпце, то је се видело одмах идуће године. Идуће године 71 потнисало се на предлог њих 30 иосланнка а на првом реду је бно потннсан Глиша Брајковић, који гласи: „да се у сеоским дућанима ограничи продаја еспапа п да се у њима продаје оно, шго намирује најнужнпје сеоске потребе." Ондашња пак Скуншгина, донела је решење иа каже: лањсе године овај закон дали иа сад тражитп да га кварпмо, немојте. И тако је то остало до данас.