Народна скупштина

46 САСТАНАК — 25 ЈАНУАРА

СТРАНА 477

требп за кућу , гата ће продати а шта ће куинти , и онда у &НХОВО куће нџсу улазнле страначке крие, а ово је сад жалосна сведоџба за домаћине п њиове млађе, јер он 1 сад нродају оно, што им треба а куиују оно, што им не треба. То је, госиодо, црв који иодгриза наше економно, стање ако га јги не видимо, јер кад ми имамо добре задруге и добре домаћиве , оида имамо добре оишгине п добре округе и онда је лако држави да у свакој тежој прилици може да црпи н моралне и материјалне снаге за њен опсганак и развитак и будућност. Господо, из свега овога што сам казао, ја држим да нисам дошао да браним ни интерес сељана , него као иосланик н човек, који има на уму само да бранп интересе ове земље и народа. Ја верујем , да се овим пројектом нде на то да осигурамо развитак наше народне економпје и производње, да сузбијамо стране крпе и дрангулије и не тропшмо наше благо узалуд. Ослањујућн наш економни развитак; заштпћавајући ироизводњу од туђе навале ми сиажпмо иашу националну мисао ради јединства, што је и задатак Србије. За то сам мишљења да треба ирпхватитн овај нредлог , а кад буде снецијална дебата, ту смо ми сви; да оно што је добро унесемо а шго је штетно ио народне интерзсе да нзбрншемо. Јоца Ж. Јовановић — Господо, пре него шго пристуиим да говорнм о овоме иитању, које је толико заинтересовало Скупштину, сматрам за дужност да пзјавпм да нисам у њему лично занитересован. Решило се овако илп оиако мени је ираво, јер немам сеоског дућана и не радим с тим, што се мисли да искључи пз иродаје у сеоским дућанима. Госиодо, питање о сеоскнм дућанпма не иретреса се од јуче, оно се претреса од онога дана, одкад је стуино у живот закон о сеоскнм дућавима. Ви знате да је било много молбп н жалби и од варошана и сељака, да се сеоскп дућани укпну или ограниче. У тим моабама и жалбама бпло је разних мишљења и разнпх разлога, због чега треба укинутп или ограничиги сеоске дућаие. Ја нећу да иитирам оне узроке, који су их побудилн да траже да се сеоски дућанн укину нлп огранпче: него хоћу у тлавноме да говорнм о самоме иројекту Шга се хоће овим иројектом ? — Хоће се то, да се заштпти економија и иривреда државпа; х-оће се то, да се 1уксуз нз сеоскнх дућана пзбаци; хоће се то. да се нзбаце крие, које су за паш жпвог непотребне. Ви знате колпко мп увозило са страие. Увозпмо нреко 40,000000 п внше н ја бих смео гврднти да впше од иоловиие тога увоза уносимо оно што је иеиотребно земм. Дакле, уводн се луксуз. Истина, јјче су иека господа навела да је луксуз у варошима. Истниа је да има лукчуза у вароши. али не треба сметнуги с ума, да има свега на 5°/ 0 варошана а очтало 95% је сељак. Ако је зло нека га је мање и нека бар остане само на тих 5 ироцената, и нека га не буде у 95 ироцената. Дакле му треба стати на иут, ц ја држим да је то јединп нуг да се ограничи; да се не иродају луксусне сгвари, као: ђинђуве, мннђуше н гомо слично. Сузбијањем шм уверен сам да ће се такве иеиотребне сгвари много мање уноситн него сад; јер, госиодо, кад нам сељак има сваки час прилике да купи ђинђуве и минђуше, да их види сваки дан, он ће и да их куии. Да не иомињем поједине случајеве, који су наведени, да торвицу жита жена из куће носи дућанџији, за мннђуше од 20 пара, али главно је то: кад има ирилике да сваког дана пма иред очима једну луксузну ствар он ће ире да је куни, него кад је нема иред очима и кад је она удаљена од њега. Госиодо, кад се закон о сеоским дућанпма иравио имало се на уму то, да наш сељачки сталеж не дангуби, да не иде далеко да куиује оно што му треба. Али треба знати, где су сад сеоски дућани? Има ли њих око Прокупља, на Рашкој ? њих тамо нема. Онн су отишли свн у иитоме крајеве. Највише ће мо их наћи у смедеревском, ножаревачком и шабачком округу, То су најбогатијн окрузи. Сељак може све своје нотребе да подмири у вароши. Међутим овим иројектом се оће то, да најситније потребе сељак може купитн у сеоским дућанима, оће се, да се избегне луксуз. Ја сматрам да бн било то веома корнсно но државну економију.

Неко је јуче од госиоде посланнка сноменуо о ноштсњу и иепоштењу у варошпма н селима. Господо, има поштења и непоштсња у свима редовима п у свнм местпма; о томе не може бптн говора, Еако има иошгења н иепоштења у вароши ■гако пма и у селу. Алп греба иматп на уму, где се дају веће могућностн за неноштење, да ли у варошпма илн у селнма? Ви сви знаге, да је у варошп јача контрола. Ту се зна одна свакн догађај који се деси; у вароши је уређена кангарина и ту је искључена свака крађа; иа да ли ту може бити веће могућности да се вара нли онде, где сеоски дућанџија сам мери? То питање остављам вама да га сами решите. Ја сматрам да цоштење може да буде впше онде, где има јаче контроле, где је један трговац изложен угледу осталнх, иего онде где је сам. Мн, господо, сви прпчамо п велимо, да оћемо да подигнемо иривреду, па опет, кад дође то питање, ми стукнемо. Тако је дошло иитање о пресннм опанцима, сад дошло питање о дућанима — н шта? оћемо да пх задржпмо. Ја сматрам да ]е ово питање веома важно за привреду и да треба да прежемо свн да решимо, да их оградимо. Јуче је мој ноштовани друг Милија казао, да би прпстао, да се ирнми овај пројект закона, али само тако, кад бн се именовало, шта се несме продавагп у сеоским дућанима! Ја држнм да је правилнпје казати шта се сме у сооским дућанима продавати. Даље је иоменуо, шта ће да буде с овцм еспапом шго се затеаао? Па то је у пројекту казано, да ће се оставити рок од годнну дана, јер тек тада стуна уживот овај закон. Даље је Милпја говорио о таксама, како су то врло велике таксе од 600 дин. Међутим то је питање сиецијално и кад дођемо на специјалну дебату, ми га можемо и иренначити. Тако исто можда има посланика, који мнсле да је мали круг онога, што се сме продаватн по дућанпма. И то је пптање специјалне дебате н кад дођемо на њега мн га можемо онда ироширцтп. Да завршим, господо, пошго је о овом питању много говорено. Ја ћу гласати за предлог одборски. Лаза Ил.ић — Господо, после јучерањег врло лепог н основаног говора 'Боке Анђелковића, Внће Радовановића; носле данашњег натриотског говора ироте М. Ђурића, ја не бих имао много што шта да кажем. Не заннтересован ни у колнко нецосредно н лнчно ја сам устао да иомогнем њихне разлоге. Сматрам да ми је дужносг, да код овог иитања искажем своје мишљење нарочпто с гога, што се мн с овнм нројекгом враћамо на један почетак, нокушај да видимо, шта смо у стању да као радикална странка да учинило за ову земљу и народ. Ми смо се до сад у оиозицији увек хвалнли тнме, како нам је главна економна страна нашег ирограма. Јуче је бно на претресу привреднп трговачкп музеј ; он је код нас нашао на оиозицију, данас су сеоски дућанн на дневном реду и ту устајемо иротив ;сутра ће доћп иројекг о шумама, иа не знам како ћемо се н ту сложити, а ирексутра ће доћи закон о нодели радња и ви који заступате данас сеоске дућане гражиће те ту поделу радња само за варош н варошпце, захгеваћете да се само ту пзвршн иодела рада. јер подела радње и сеоских дућана не могу да стану један норед другог. Дакле, или ћете бити за поделу радња, признавајући да је тај закон користан по нас, или ће бити против тога. Леио је казао иоштовани носланик Ђока Анђелковнћ да су ово закони будућности. Ми се надамо да у будућности донесу нашој земљи добре носледице. Наша је земља н наш народ на нрвом реду земљораднички и сточарски, и као што је један иосланнк, који се потрудио да докаже корист сеоскнх дућане, уевикнуо : в да ®/ 10 има сеоског сталежа". На, госиодо, борити се онда за сеоске дућане мислим да није онравдано ; сеоски дућани у једном народу, као што сам казао, које више земљораднички и сточарски, штетни су, ни гамо штетни, него н удбитачнп. Штетни су због тога, што се у гнм дућанима нродају иоред осталих иродуката и стране нроизводи, којн с једие стране убнја нашу домаћу нроизводњу