Народна скупштина

СТРАНА 476

стиоца да заузме своје место. Продужава се претрес у начелу. Ииа реч г Стеван Мчљковић (нпје дошао). Милан Ђурић — Господо, како је овај иретрее закона, којн је изиесен иред Народпу Скушптину, врло важан и озбиљан по економске пнтересе наше земље, а кад је важан ио економске пнтересе, онда је важаи и по друге наше националне интересе, го вас ја молим да ме саслушате онако псто, као што сам и ја саслушао све другове моје и ирчјатеље. Сва господа говориицп, која су говорпла о овом иитању, поделила су се у два табора. Једни су говорили : да се овде застуиају пнтереси варошаиа, а други су, тежећи да сачувају интересе сељака, говорилп, да треба да остану сеоски дућани. ј Ни једним, ни другим иутем пе смем да пдем, ни као Србин а још мање као народви иосланик. Ја тврдо верујем, госиодо, да је Народна Скуиштина позвага, да донесе законе за земљу, и да осигура њезину уставност и њезине интересе Ја псто тако ценим, да се иоднесеним иројектом закона иде на то, да се сузбију страни фабрпкати, који су штетнп ио интересе наше земље, и да се оспгура економна иривреда у нашој земљи и народу. Ја ћу укратко ставити неколико иитања. Замислите себи и сравните какво је економско стање било у нашем народу ире 40 година? Ја посгављам то питање оним друговима, којн кажу да треба да остану на овако многобројним местима дућани са страним фабрикатима, а не само да пх нма ио варошнма. Кад је било у мањем броју ових дућана, онда вас ја иитам: колнко је наш народ пмао — а то је бнло ире 40, 30 и 20 година — оваца, коза, волова, коња, свиња н кошница, како су тада наше мајк.е и кћери иуале свакојаког ткива; а сетите се и о оннх богатих ђердана, који нису били ништа друго, него тајна сокровишта за тешке и);нлике. Онда је било не само талпјера и цванцика, него и дуката и рушпија на нашем свету. Данас свега тога нема, јер су се намножнли дућани са" страним модама и криама, који су нас упронастили и измамилп све те паре нашој омладини, и којп нису иишта друго, него пуне очи а иразно срце, пли који су, другим речпма, као што наш народ каже мами-паре, које га изазгвају да иаре изда и на оно, што му не треба, а да прода оно што му треба. И ја верујем, да ћете и ви делити мишљење са мном, и да би сте и вп желили, кад би се могле паре сељачке да употребе за куиовину земље, за добру иашу коња, оваца. говедн п т. д., а не за којекакве криетине. Верујте да је било ц таквпх случајева кад се једна Срикиња убрпше марамом, да она фарба с ње отиадне. Оћемо ли оставпти, да наша младеж троши наш труд, наш новац и наше злато, које треба да троши за кућу, воћњак, впнограде, да штеди новац за жалост, за старост, да:рошп тај новац за стране крпе, којима тамо нема места, јер наша земља нпје нпшта друго, него иуна кошница меда, на коју су наши иепријатељи бацили око. То је оно што се тражнло у Берлину: да ова земља пусчи у своју средпну странце и стране фабрикате, да је економно иотчпне,а тпме да је смете, да изврши јединство и ослобођење свога народа. Наш народ, који је био вазда раден, храбар, гос '10љубпв, који јс предан душом и срцем својим особинама, који није нпкаквпх жртава жалпо, док је своју слободу откунио. Наш народ, који Је свестан своје народне идеје, но која је суиротна пнтереспма наших суседа, иа да би га опет обеснажили, наметнули су му берлппскпм уговором железницу, а са њом стране крпе, моде, обичаје, па теже и иолптику, како би само потчинили својем упливу и својим економним интересима Србнју. Не варајмо се браћо, да се данас земље освајају само пушком п мачем, него и економном нолнтиком и то је страшан завојевач, јер један народ, који економски ироиадне, он је 1 отово и иолптички роб. За то сам тврдио и тврдпм, да су у нашим обичајима иостојале добре навпке, и особине, које су давале снагу нашем народу, да у ^уђем роиству не пропадне. И за то су нас странцн п иреко иаи1е воље натерали да нанравпмо жељезншу , п жељезницама су нам нослали њих<ве крие, за којпма је наша омладпна ношла врло лакомо. Јер ви ћете свн знати, да је се

морао да узме и пзабере једав начпн, који би неосетно црпео труд и зној иашег народа. Ја знам да има посланпка, који ће рећи: па нарог треба да нма своју слободну вољу и ми сви треба да смо равноправни. Ја обраћам иажњу тој г. г. посланпцнма на онај предлог, који су иосланицн ире неколико годииа нредложпли а Скунштииа озаконила, а то је оно, да се земљоделцу не може нродатп 5 илуга земље. То је једпии предлог, који је сиасоиосап н патриотскп н оида би ирема томе ималп прлва п варошаии да кажу, а зашто се нисте иобрпиулп и за пас, него само за сељака, јер само на тај начин народ може да илаћа оиштииске и државпе дажбине. Законодавство је хтело да оспгура масу парода, а та маса народа то је сељак, јер вн ћете, госиодо и браћо, сами зпатп, да је у паланкама н варошпма живаљ српски у почегку овога века био незнатан, него су тамо живелп Јеврејн. Динцарн и Турдп. А маса народа, која је хтела да нзвој/је слободу овој земљи и која је створнла ову д) жаву, то је српски сељак, којп је живио ио селнма и плаиинама. Тамо међу грмовима шумадиским одгајилп су се Кара- г Борђе и другп јунаци, који су иоложпли темељ слободи п садањој држави — Србији. ЈЈнацп п први карактери народни одгајили су се у сеоеким колибама. Јуче неко рече, да мп оћемо овим да учинпмо неиравду сељаку. Боже сачувај. Мп овим оћемо да сачувамо наш народ из благодарности, што је он велике јунаке однеговао са свима његовим особпнама. Оћемо да сачувамо Шумаднју, њена поља, њиве н планнне, те да н даље развпја се српски народ, а н да створпмо могућност за правплан развитак и жпвот нашег народа у будућности. Госиодо, не заборавимо ово. После берлинског уговора, ми смо отворилп врага свпма странцима да могу по нашој земљн куиовати чмања. Наша Србија и кад је била вазална, странци у њој нису могли куповати, наше њиве и ливаде, које су наши стари чували, не за туђина, него за њнхове потомке — за нас. На хоћемо ли ми сад да дозволпмо, да се то наше благо распиа, хоћемо ли да дозволимо, да странцп уносе своје капитале на нашу штету; хоћемо лп да пм дозволимо, да уносе њпхове еспапе, гди ће се наша омладина научити да купује оно, што јој не треба, а да продаје оно, што јој треба. Шта ће отуда да буде? — Огуда ће настати иродаја имања; но ко ће куповаги та имања. Њпх неће моћи да купи Србпн, него ће их куиптн странац, којп је донео у Србију крпа за 5 гроша, а иродао их са дуплом ценом, узео за то облигацнју н по њој нарастао интерес све вишеи и више, док није довео овога до иропастн. Ко год хоће да сузбије овај предлог владии, тај н неотнце крњи земаљске интересе и вомаже да у Србију дођу, да се угњезде, сгранци и да покуиују наше винограде, поља и градпне, да закупе она мила места наша, где су досад били збсрови п сабори. Ја верујем и држим да неће бити ни једног народног посланпка п Србпна, који ће се томе иротнвни? , али може нас ко запитати, шта ћемо да радимо са оним људима, који су добплп дућанско право и имају своје пмаовпне ? Ја, господо, признајем и искрено кажем да њпхову имаовпну морамо чуватн, али не видим да се овим ружи њиова пмаовина, шта впше ова се обезбеђује, јер у њиховим дућанпма налазпмо артикле који су потребнп за занатлнје н земљораднике , налазимо ове животне надмирице , а ако баш коју н убројали нисмо, мн смо ту, те то можемо сад учинитн при специјалном претресу. Нама Је дужност да отворимо добро очи, те да спречимо да се ие упропасти наша земља, да сузбијемо у самом зачетку пропадање наше ироизводње и економпјеЈ ге да не постанемо робље страних капитала и ја верујем да нема ни једнога, к^јн ће тим иутем ноћп. Јуче сам чуо од једиог уваженог посланнка н немам разл«га да носумњам , како је један дућанџиГа н&товарно три вагона жита што је све куновао, што му је у торбицама доношено. Многн су рекли да је он доиео торбпцу , те да намирн своје потреба , но мп сви знамо како се кућа тече , јер и народна иословпца велн: „Договор кућу кући." Докле нису биле ове мамипаре и докле је кућни старешнна водио бригу о својој кући, знамо како су стајале њпхова куће. Домаћпни су се спремалн у варош , али су се пре тога договарали шта им