Народна скупштина

46 САСТАНАК — 28 ЈАНУАРА

О овом ће наставнички савет трговачке школе подносити предлоге министру народне привреде. Чд. 31. Овај закоп ступа у живот кад га Краљ потпише. Мишљење Државног Савета. Госаодине Министре, Државни Савет расмотрио је пројект (1 закона о трговачкој школи у Београду," који сте му ради тога изволели послати писмом вашим од 10 новембра 1 890 год. Пбр. 7166. Усвојивши у начелу овај пројекат мени је част, господане министре, саопштити вам примедбе, које је Државни Савет у појединостимр на псти учинио. Чл. 1 уевојен је по пројекту, с тим да се у трећој врсти првог одел>ка избришу речи : »по прописима овога закона.« У чл. 2,где се набрајају предмети, који ће се учити, по мишљењу Држагшог Савета, ваљало би код речи в ГеограФија" додати „трговачка" а тако исто и код речи »Историја"; »Јестаственицу" међутим ваљало би сасвим изоставити. У оку школу долазе ђацп, који су свршили с добрим успехом четири разреда гимназије, они дакле доносе основно знање из историје, географије и јестаственице; да то знање усаврши не би могла бити це.в ове школе, а била бн цељ да га специјалише, те за то би требало изучавати у њој трговачку геограФију и историју. Чл. 3 по пројекту. Чл. 4 по пројекту, но с гим, да се на крају истога дода још овај одељак: »но прва периодска повишица почиње тећи тек пошто положе проФесорски испит, по прави.шма, која ће проппсати министар народне привреде." Чл. 5 по пројекту. У чл. 6 Државни Савет налази. да треба п сле речи „директора« у првој врсти ставити „и% а у другој врсти речи ( ( и учитеља к изоставити; тако исто изоставити у трећој врсти речи »о томе за средње школе«, па место тога ставити „уредбе од 15 Фебруара 18 58 (збор. XI стр. 47)" тако да би тај члан имао овако гласити; „о пензији и пензионоваљу директора и проФесора трговачке школе важе прописи уредбе од 1 5 Фебруара 18 58 (збор. XI стр. 47). И онда би овом члану ваљало додати још један одељак, који да гласи: „О пензији учитеља грговачке школе важе прогшси о пензији учитеља основне школе." Чл. 7 по пројекту, само у трећој врсти члана речи „проФесори и хонорарни учитељн" заменити једном речју В наставници.« Чл. 8 и 9 по пројекту. Чл 10 по пројекту са овим изменама: У тач. 3 у другој врсти изоставити речицу „још®, па после речи „потписује" ставити „и". У тач. 6 место речи „днректор« ставити »да«. У тач. 7 после речи „може" у прво] врсти ставити „дисциплинарно", па онда на крају те тачке додатп још „по закону о чиновницима грађанског реда.« У тач. 8 изоставити реч „директор.® Чланови 11, 12, 13, 14, 15. 16, 17, 18 и 19 по пројекту. На све ове досадање примедбе Државног Савета, ви сте, господине министре, изјавили свој пристанак. Чл. 20 по мишљењу Државног Савета треба са свим изоставити. У нас се у врло великом броју сиротиња школује, која је принуђена да се уједно и о свом опстанку брине, врло често долази у прилике какве предвиђа горњи члан, т. ј. изосгаје по нужди са часова; не би ли била горка неправда кад би се према каквом ђаку, за кога се још има уверења да ]е спреман, употребила тако строга мера, кад се још има начина, и ако је ђак пропустио петину часова да се увери о његовој спреми.

Ви, господине министре, нисте присгали да овај члан изоставите. Чл. 21 и 22 који би према овоме постали тланови 20 н 21 по пројекту. И чл. 2 3 по мишљоњу Др жавног Савега греба са свим изоставити, но на то сте и ви, господине мпмпстре пристали. Чланови 24, 2 5, 26 и 2 7 по пројекту. Чл. 2 8 по пројекту, но с тим да се према томе што је чл. 23 изостављен д > се п тачка друга у овом члану са свим изостави, а према измени коју је Савет учанио у чл. 4 овог пројекта, да се у тач. 7 после речи „испита" дода »за проФесоре и® У прелазним наређењима, по мишљењу Државног Савета, требало би чланове 2 9 н 3 0 са свим изоставиги, па одредбу, која се њима хоће исказати у једном члану, који би дакле био чл. 29 и који би 1.о мишљењу Држаиног Савета гласио : „Ученици садање трговачке школе у Београду могу ирећи у држанну трговачку школу пошто исиуне пронисе, које ће о томе прописати министар народие привреде." Чл. 31 по пројекту. И на све ове примедбе у чл. 20 па до краја ви сте, господине министре, изјавили свој присганак. Саопштавајући вам све изложепо, мепи је част, господине министре и овом приликом уверити вас о мом одличном поитопању. ПРЕДСЕДНИК ДРЖ. САВЕТА Др. Л. Докић. Министарство нар. привреде Пбр. 270 2 3 јануара 1891 год. Београд. Народној Скупштини Још од 188 1 год. постоји у Београду , трговачка школа. в Овај је завод приватан, али је од свога постанка ненрсстано имао држанну помоћ, која је у почетку била 3 6 00 дин., па је иостепено расла из године у годину и данас износи 13.000 дин. Резултати, које је ова школа давала, били су доиста задовољавајући, али они нису ни по каквоћи били такви, какве би требала оваква школа да даје. С тога ова школа није ни до данас могла да иодмирује све оие разноврсне потребе у тр1 говачком школованом подмлатку, које се у нашој земљи сваким даном јављају, већ су се врло често не само у приватне радње и новчане заводе, но шта више и у државну службу морали узимати сгранци. Влада краљевска, увиђајући ово, решила је на мој предлог, да установи државну трговачку школу и да је тако уредн, како би она могла давати и нашем трговачком сталежу и приватпим новчаним заводима, па и држави потребне стручао школоване млађе снаге — синове ове земље. А да би ее ово могло што пре извршити, влада краљевска намерава да већ постојећу прнватну трговачку школу претвори у државну и њу само да преустроји. У цељи тој спремио сам «пројект закона о трговачкој школи у Београду," који узимам част сггровести под '/. Народној Скупштини на решењс. Овај је пројекат био и пред Државним Саветом на оцени ; мишљење саветско о њему изволеће Н.фодна Скупштина увидети из приложеног под •//. писма саветског. Министар народпе привреде К. С. Таушановић. Потпрвдседник — Оба ова предлога упућују се секцијама и кад дође ред да се за њих одреде одбори, онда ја мислнм да овај предлог о повластпци Минха упутим финанцијском одбору а за други предлог да се састави нарочнти одбор.