Народна скупштина

СТРАНА 507

беглн сукобп и да Сп се избег.ш иосле трошковп, треба усвојпти ову аренду, нарочпто с тога што г. Милија рече, иезва се колико ће ко да жнвн, па ако се десн случај, па дућанџија умре, иа осгане му жена и деда, оида не бн требало да и њпх иосле смрти његове гањају, а неби требало дозволнтн нп због тога да у села ие би долаизлн свакојаки људп него само иоштеип, и с тога ја мислим да треба да остане само од 600 дин. на на више. Ђурђе Ђоровић — Пошто су већ говорннцн довољно исцриели целу ову ствар за смањпвање аренде, ја о томе нећу ни говорнти, него ћу само нешто друго наноменути. IIо закону од 31 Апрпла 86 год. ове дућанџије пмају да плаћају још н најмање 50 днн. данка и 50 днн. прпреза, иа ако још усвојимо н ову аренду, оида ни мање ни више него ће се дућаеи затворити, с гога сам за нредлог Навлг Ранковпћа. Новак Милошевић — Из свих наших говора нзлази ово, да су сеоски дућани штетнп. У чему су штетни ? — Свн ми нрнзвали смо иотребу да остану у сеоскнм дућанпма само онн артиклп, који су најнужннји народу. Правило је да раннје није бпло дућана ио селима п да су доцнпје добплп то право нзвеснн људи. Онн на сваки начнн морају нмати поред тнх нрава и дужностн. Та права дала пм Је држава н држава сада има да ироипше п дужности, које они са тнм нравом имају; са иравом да држе дућане у-селима и у њима нзвесне артнкле. У закону мора се казати и минпмум н макснмум. То је дужан да каже законодавац. На према овом предлог г. Ранка Тајспћа нотпуно је ногођена цељ н намера н тим је управо иоложен темељ н правнма свнх дућанџнја. На сваки начнн ово ннје ннкако мешиње у општинска права н зато ја држим да је са свим онравдано оио, да се унесе колпко ће плаћатн најмање н највпше. Што каже г. Мнлпја да је се ударпло на со, то не стоји, је[, иостојп закон о продаји соли н сваки па п најмањп, домаћнн, којн оће да купи солн, он ће пћн у варош где је јефтиннје, алп нпак за то продаја соли ннје оптерећена. Према томе ја сам за предлог Ранка Тајспћа. Димитрије Машић — Господо, пошто је доста говорнпка претресало ово нитање о арендн мени је остало мало нешто да додам, да одговорнм, нли унраво да нзнесем своје мншљење. Занста нншта не бп било лиСералније и боље, него нримнтн предлог пона Марка, оставигн самоуправнпм онштпнама да оне самосгално раде, онако, како буду нашли за најсходније, каке нађу, да је за њихове интересе најбоље. Али с те стране нротумачено то, нзггледа ми као н оно, што г. Вучковнћ прекјуче рече о слободној трговинн. Г. Марко ће ме извннпти, што не разумем слободу, буквално, т. ј. да радн како ко хоће, већ слобода трговнне мора се иовииоватп иравнлима државним, .јер држава је дужна да одређује правнла а тнме да штити нитересе народне, а тако нсто да п она може оистатн и оснгуратн свој нанредак. Дакле због тнх разлога ие могу се сложнти са ион Марком односио неограничења слободе самоуправн онштннској н ако сам свагда бпо за слободе, алн слободе са редом, да свак поштује свачпје ираво а та је слобода најмилпја н иајдражнја. Што се саме овс аренде гнче, имао бих да кажем ово. Извесна се господа нлаше, н веле, да је аренда једно зло, један терет за дућанџије. Д}ћанџпја један мора имати капитала, нарочито ако хоће да има еспаи.... (Чује се: да се решп, да се реши). Свакако, госиодо, требали сте да имате сгрплења, докле не завршим свој говор, онако нсто као што сам н ја имао стрнлења, кад сте ви говорили. Ја дакле држим, да та аренда за човека, који свакако мора иматн каиигала, да држп еспап који му је законом прописат, неће бнтн ништа, да да 1^0 дннара, ако нма рачуна да држп такав дућан, јер тај дућанџија, који буде држао те еспапе, који су дозводени а што су селу потребни имају само дућанске фирме, јер њима је потребно да имају једно стално место п успут да имају и једну магазу, која је прп том дућану као што н код данашњих селскијс дућанџпја. Тај рад у дућану н продаја еспапа нз њега,

то пм је узгредаи рад, а главно им је трговање, куповање земаљски ироизвода н ви ћете дозволити да се опи неће моћи сад да држе продајом овнх еснаиа, који су законом одређени, него ће му то битн само узгредна радња а н колнко да му се зна стално место, а главна ће му радња бнти н свакодневно занимање, куиовање земаљскнх производа. Услед тога, ја држим да ако хоћемо једаннут да уредпмо иаше стварн, као што ваља, н као што за све струке у државн треба нматн нотребне квалнфнкације, тако исто треба н ове људе, трговцн и занатлнје тражити иотребне квалпфикацпје, те да не може ко хоће бнтп трговац н мајстор, којп нншта учно није, него да сваки буде спреман за оно шго хоће да радн. Са овнх разлога ја се слажем са иредлогом г. Ранка Тајсића да буде од 150—300 динара н да се аренда у наиред илаћа. Потпредседник — Објављујем, да је претрес свршен и сад ћемо ириступити решавању. Најире ће се гласаги о предлогу Павла Ранковпћа, ; к ојп гласи: „Код члана 5 да се дода: аренда пе може бнтн мања од 120 — 240 дннара п нлаћа се 3 месеца у напред." Стављам на гласање. Ко је за предлог Павла Ранковића тај нека седн. ко је протпв, нека устане. (Чује се: већнна седн; већпна устала). Врло је тешко определитп гди је већппа н с тога ћемо гласаги иоименце, ко је за нредлог г. Павла Ранковпћа гласаће за, које против гласаће против. Секретар прозива: Алекса Ратарц, за; Андра .Бубнчић, иротив; Анта Рајиччћ, за; Арса Дреновац, иротив; Арсеније Прокопијевић, за; Арсевије Ирић, за; Алимнпје Васиљевић, нротив ; Аврам Бељић, за: Благоје Божпћ, протпв; Богосав Поиовнћ, за; Божа Кунатровнћ, за; Васа Манојловнћ, нротпв: Велизар Кундовнћ, протнв; Вптомпр Младеновнћ, иротив; Впћа Радовановнћ, нротив ; Војин Ћирковић, за; Вуча Николић, за; Гпга Гершпћ, прогив; Даннло Јовановић, за; Димнтрије Димовпћ, протпв; Дпмнтрпје Илнџановић, протнв; Днмнтрије Машић, против; Димитрпје Ћнрковић, против; Добросав Ружић, против: Драгнша Станојевпћ, против; Драгољуб С. Илић, против; Ђока Анђелковпћ, протпв; Ђорђе Брачпнац, протпв; 'Бурђе Ђоровпћ, за; Живан Радосављевић, за; Живан Живановић, нротпв; Илија Душманић, протпв; Илпја Мојић, иротив; Јован Поњавпћ, за; Јоваи Мнлић, за; Јован С. Јовановић, иротнв; Јован Николпћ, за; Јованча Стојановић, за ; Коста Влајић, прогив; Коста Јуришпћ, ирогпв; Коста Таушановнћ, против; Коста Јовановић, против; Лаза Илнћ, протпв; Лазар Бошковпћ, против, Лазар Лазаревпћ, иротпв; Лука Лазаревпћ, протпв; Лазар Милосављевић, за; Љуба Јоксимовпћ, против ; Љуба Новаковић, протпв; Љубинко Милииковпћ, против; Љуб. П. Ћирић, прогпв; Макснм Сретеновић, протнв; Марко Пегровпћ, протпв; Мата Максимовпћ, за; Мата Радојковић, за; Мнка Спасојевић, протпв; Милан Ђурић иротнв; Милнја Миловановпћ, за; Мплош Об^кнежевпћ, против; Милош Ј. Богдановнћ, за; Милош Марковић, протнв; Мнлун. Мпљковић, противМплутин Гарашаннн, нротив; Мпхајло Веселпновић, протпв; Мпхајло Поиовић, против: Мпхајло Ристпћ, за; Младеп Аксентијевић, против; Младен Лишковпћ, за; Младеп Марковић, за; Мнлан Поповнћ, протпв; Никола Жпвадмовић, против'. Никола Протић, против; Нпкола Ристнћ, протнв; Новак Милошевић, против; Павле Ранковић, за; Павле Станковнћ, против; Панта Срећковпћ, протнв; Пегар Макснмовић, протпв ; Раде Протпћ, за; Радоје Костнћ, иротив; Раико Петровић, против; Ранко Б. Тајсић, иротпв; Раша Нииић, за; Рнста Поповпћ, за; Савко 'Бусић, за; Сима Костић, против; Станко Иетровић, не гласа; Станојло Вукчевпћ, иротпв; Станча Впденовић, за; Стеван Мпљковпћ, за; Стеваи Ристпћ, за; Стојап Стапковић, протпв; Сава Велпчковић, за; Стева Макспмовић, протпв; Таса Нпколајевић, не гласа; Таоа 'Бокнћ, протнв; ј Тодор г 1уцак,овић, за; Тома Бојичнћ, иротпв; Трифун Милојевпћ, за; Урош Вукпћевнћ, за; Фнлии Мнлојевпћ, ие гласа; а Павле Вуковић. против; Дпмитрнје Катић, иротив.