Народна скупштина

СТРАНА 509

савета, да се у закону о моноиолу дувана и соли, а на име у чл. 149 и 164 зак. о мон. дувана и 16 зак. о моноп. соди, учини пзмена у томе, да се решавање по кривицама ових закона са Државног Савета пренесе на поверено ми минист&рство. Министарски савет цснећи разлоге Државног Савета, сложио се са овим предлогом Државног Савета, ставив ми у задатак, да спремим и Народној Скупштнни поднесем законски предлог у томе смислу. Одговорив гиме свом задатку, част ми је послати Народној Скупштини указе Његовог Величанства, којима сам овлашћен да измене те могу Народној Скупштини поднети на одобрење. Измене су печатаие свака у 150 примерака, које ми је такође част спровесги Скупштини Народној на употребу. Измене су послате. Министар Финаиције Др. М. В. Вујић Потпредседник — Данашњу седницу чакључујем, идућу заказујем сутра у 9 часова пре подне ; на днезном реду : други претрее закона о судијама и одговор министра грађевине на интерпелације. Господа из свију одбора нека дођу после подне у 3 сата да раде. Састанак је трајао до 12 сати.

48 САСТАНАЗ^ 27 јануара 1891 год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДН11К Паја Вуковић СЕКРЕТАР Љуб. П. ЋириБ. Почетак у 9 8 / 4 часова пре подне. Присутни су г. г. министри правде, Финанције, просвете и цркв. послова и министар грађевина. Потпредседник — Отварам 4 8 састанак. Нзволте чути протокол 4 7 састанка. Секретар Љ. Јоксимовић прочита наведени протокол. Алекса Ратарад — У извештају не види се да је јуче чл. 4 под в усвојен. Секретар Љ. Јоксимовић — То стоји у протоколу. Потпредседник — Прина ли Скупштина прочитани протокод ? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар Љ. П. Ћирић чита: Танча Р. Петровип из села Студене, среза лужничког, окр. пиротског, у име 4 брата, жалп се на криву процену имања. Тимотије Вунарџић тежак из Дедеваца жали се против пресуде начелника среског. Мнлан Н. Пејић из Каленића, окр. ужичког, жали се прогив решења министра војног. Сељани из општине лепеничке и јовачке, моле да се ослободе плаћања дијурне неким комисијама. Марија Петровићка из Пожаревца, моли да јој се државна помоћ повећа. Василије Ћосовић из Пекчанице у ср. жичком, моли да се ослободи од плаћања дијурне прегледачима рачуна општинских. Грађани вароши Пожеге, моле да се В. Пелагић вратн у Србију из прогонства. М. Кратохвил војни лекар из Крушевца, Стеван Томић магацаонар царинарнице дубравичке, моле да им се урачунају као указне извесне године службе. Пелагија Танасијевић из Београда моли за заштиту и помоћ своје властодавне Фемке Нетровићеве.

Сељани из среза заплањског у окр. топличком, моле да се разне реФорме уведу у живот. Светозар Длић пз Лазаревца у ср. колубарском, окр. подунавском, моли за државну помоћ. Сељани општине градачке, у ср. студеничком окр. рудничком, моле да се у њиховој општини никоме не да је потпора. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упутиће се надлежном одбору. Изволте чути трн посланичка предлога. Секретар Љ. П. Ђирић чита : ПРЕДЛ0Г У грађанскои закону глави II, која говорц о иравима н дужностима суцружника, ништа није сноменуто о случајевима супружннка, нпшта нпје спомеиуто о случајевима душевне болести, која се десн после закљученог брака. Међутим довољно примера има, да многи суирузп због овакових случајева просто сградају и морално п материјално проиадају. Прописи нашег грађ. закона нису пз впда изгубили оне супруге, од којпх је једна страна осуђена на робију илн заточење више од 8 година ; па нн оне, којп су са или без намере за развод брака, свога друга изневернли. Али су изгубиаи нз впда овакве случајеве : кад један сунруг душевно оболн, иа се нреда ааводу за душевне болести на лечење, па у том заводу доста година нроведе без икакве номоћп, онда његов брачнн друг не пмајући права на развод брака, подноси највећу оскуднцу и невољу. Не порпчем, да је хришћански брак светиња, алп н пред највећпм богословпма слободан сам рећн, да наш милостивн Бог не жели, да којп морално н материјално пропадне п изгубп се, па да ностане несиособан даватп Богу колача а цару орача. За то предлажем да се § 94 грађан. закона дода тачка 6-та. Кад један суцруг због душевне болести решењем првостепеног суда, буде предат заводу за душевне болести н тамо иробавн пет година не нзлечив се, онда другоме сунругу остаје право после тога рока — ако хоће — тражити развод брава код надлежног духовног савета. 26 јануара 1891 год. Београд. НРЕДЛАГАЧ Арса М. Дреновац Народној Скупштини Представништву Нзродном познато је, како се лозова ваш (фплоксера) брзо шири кроз нашу отаџбину и како је она страхогнн ненријатељ наших впнограда, и већ до сада на милијуне штета народу нанела. Крајински, подунавскн, црноречки а п књажевачкп округ нмају на хпљаде затворенпх вннограда а много више упараложеног и ни зашга неупотребљеног земљишта. Пропаст впнограда од лозове вашн носн исгочним крајевнма наше отаџбпне страшно осиромашење. Имајућн на уму наше тешке финанснјске прплике, потнисанп нећемо тражити од Народног Представннштва оне жртве протпв фнлоксере, које чине н. пр. Французн за њнне вннограде ; али уверенн, да ова опшга брпга већ иостојн, слободнп смо предложнтн, да се неке мале олакшнце учине пострадалом нашем впноградарству. Те ће олакшнце донети : ПРЕД<ДОГ ЗА^ОНА о грогодишњем ослобођавању од норезе земл.ишта засађеног каламљеном виновом лозом америчком. Чл. 1. Све земљиште, засађено каламљеном амерцчком лозом виновом, ослобођава се сваке порезе од дана, када се засадн на за трн године дана (док на род не стане). Чл. 2. Сопственпк ће оно земљнште, које намерава каламљеном лозом засадити, најире нремернтн у нрпсуству кмета