Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ!

ИЗЛАЗИ СВАКН ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА НРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУЈ 31 С РБИЈУ 6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИН. 3А ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ СА.ВЕЗА 15 ДНН. МЕОЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ 1 Ранко Петровић, Доброслав Ружии, Љуб, П, Ћирић.

Број 52

ЧЕТВРТАК 31 ЈАН7АРА 1891

Година I

48 САСТАНАК 27 јануара 1891 год. у Београду

111'ЕДСЕДАВАО ЦОТПРЕДСЕДНИК Паја Вукови! СЕКРЕТАР Љуб. П. Иири& (НАСТАВАК) (Ранво Петровић) По пстом крив. зак. суде и изричу казне и судова иреки и поротии п војни, и сви други судови који у опште суде. Сви ти судови у кривичнии сиоровима оснивају своје иресуде на истоме кривичном закону. И кад онинатом кривнчном закону оснпвају своје пресуде, и један норотски суд, који се хоће да одреди судијама да суди, може и он изрећи иресуду, са свим саобразно кривичном закону. Он није неминовно везао све своје одредбе једино за ирвостепени суд, мимо друге судове. С тога гледншта дакле не унугатајући се у правне теорије, сматрам да је иредлог поштованог иотпредседника Катпћа врло добар у овој прилицн, у толико бољи , игго судију кад хоћемо да судимо, мн издвајамо из осталих грађана. За што уиућивати судију да га баш суди онај нсти закон и суд, који суди сваког другог нривагног грађаннна и раднпка? За оно што ће он урадитн као приватан радник, нека га суде редо вни судови, али за оно, што ради као судија, као једаи човек кога нарочити закон ставља на једно особено место, на место једнога свештенпка, који изриче нравду у име Бога и закона, за што да се он ставља у ред обнчних људн п радника у друшгву ? С тога гледишта дакле, мислим да се ви мало неће косиги решење скупшишско по овом предлогу г. Катнћевом, да се судија поротски суди, а ио речима г. Панте Срећковића које ја усвајам, не само за мито, већ н кад суди и ио хатару, и из низме. Стојан Рибарад — Господо. ја ценим брнгу која је садржана у иредлогу поштованог г. потпредседника да се у нашој земљи што јаче што чвршће гарантује правда , а у исто време де се спрече све немиле појаве у судству, које су кадре да у пароду поколебају веру , и осећање према правдп и законитости. Али крај свега тога ја мислим да ми с том нашом бригом не треба да идемо преко оних међа, које је обележио Устав. да тим не би ушли у другу крајност, која ће да има за немнновну иоследицу оно, што баш хоћемо да избегнемо. Ја смаграм , да је питање ко је покренуно ноштованн потнредседннк једно прпнципијално пнтање. По Уставу сваки грађаннн има ираво да му суде редовни судови. Устав је

изречно у чл. 148 закратио ванредне и преке судове и судске комисије. И кад један гарађанин има права да му се суди редовним судовима, ондато право не може да се одузме ни једном судији, не зато што је судија, него за то што је гра.ђанин. Устав разликује двојака дела за која може одговарати један судија: дисциплнска дела и дела за која могу да му суде редовнн судови. Прва су одређена чл. 35 закона о судијама, којп је пре постојао, и који се хоће сад још још јаче да утврди. Та дисциплинска дела суди касација. То је једно. Касација би та дела по овом пројекту мпвистровом судила по Јдравом разуму. И допустпте, господо, да сама касација суди сиецијално за иодмитљивост судија, па било то поротски или по доказима казненог поступка. Ја мислим да би учинили !едну погрешку према Уставу. Ја нећу казати да би тиме означили касацију за неки преки суд, али имам права да кажем, да би то значило да касацију означпмо за неку судску комисију. Да би вам то било јасно, да би се збиља огрешнли о Устав, ако би.прпмили предлог г. Катића, ја ћу да наведем последње речи чл. 157 Устава у коме стоји: „ Суди]е не могу бити бирани нити иостављени ни за иредседника, ни за судију ма кога суда они, који су иресудом редовних судова за иросте, неиолитичке, злочине или ирестуие изгубили судску службу. То значи, да судпја одговарајући за прост злочин или нреступ има да одговара само пред редовним судовима. То је једна незгода, то је једна преграда, која се иставила пред нас и неда нам да примимо иредлог г. Катића. Др/го, ту је одредба члана 150 Устава, у коме стојн, у другон одељку: да касациони суд не суди о делу него само о ираву. Дајући права касацијп да решава поротски пли по теорији доказа, као шго рекох, све.једно је, али главно је велим, дајући ираво касацији — да суди дела оптуженнх судчја за подмитљење, ви би повредили одредбу Устава, која каже. да касацнони суд не мпже расправљати фактичка питања, него само иравна. У осталом, госиодо, ја мислим, да редакција, коју је г. министар предложио, садржи гаранције према ономе, што стоји у редовном закону о судијама. Овде се каже у овоме члану: „ У свима случајевима оитужења касациони суд решава Сиресуђује) ио убеђењу и иознавању ствари без обзира на доказе ио казненом судском иостуику. п То значи да касациони суд решава по познавању ствари и за она дела, за која има места да донесе коначну одлуку као дисциплннска власт, а тако и за она дела о којима нма да реши, да се какав судија преда редовном суду на суђење. 'Го, дакле, како јс предложио Катић, не може се примити. Али ако хоћете да се не повредп закон п Устав; ако хоћете да се не наруши она главна побуда предлога г. Катића, ево шта може да буде.