Народна скупштина

СТРАНА 514

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Пошто касациони суд решава о тим делима ио убеђењу ; и иознавању ствари, онда донесите измену у кривичном иостуику, да у случајевима суђења судија за иодмитљивост не вреди теорија доказа. На тај начпн помприли би уставно гледиште и осећање да се обезбеди правда. А иримајући апсолутно иредлог г. Катића учинили би дело, којим би се огрешили о Устав, којим би упали у погрешку, коју никако не би могла оиравдати ни ослабити нп добра намера да се сачува земља од могућих злоуиотреба. Новак Милошевић. — Мени је жао што се не могу сложити са предлогом г, Еатића за то, што баш за она дела, за која мисли да ће наћп вшие гаранције у своме предлогу. јЗ, на иротив налазим мање гаранције. Ја нг. против држим да има внше гаранције, кад и судије суде редовнн судови, па то дело опет долази оном суду, који га је дао под суд ио формалностима законскпм. То је једно. Друго, не бих се сложио са предлогом г. Катића и због тога, што баш не може се рећи | да је толико овладало неваљалство. На иротив може се са чистом савести казати, да преко свега што би се прекорно могло казати појединим судијама, — наши судови су у већини добри. Те због тога не би била оправдана таква изузстна мера. Јопгоно није у тако во.шком ступњу, да морамо прибегавати крајњим срествима; и због тога сам иротиван иредлогу г. Катића. Не може се претпоставити, да је један касациони суд паметнији, него што су сви првостепени судови у земљи и да реч касационог суда вреди као реч Рим-Паие. Заиста то се не може претпоставпти. Овде се вели, да ће касациони суд судити мимо иостојећих закона и по некој савести. Ми имамо жалосног искуства и треба да се заиитамо: какве су те савести код суда данас? а напослетку зашто се ограничават1: само на ту савест? Кад бн биле неиогрешиме и свевидеће и свезнајуће судије касације; кад би се могле претпоставити, да су оне паметније и праведније од свију других судија у земљи, ја бих то дозволио. Међу тим, као што су г. г. правницп навели, ми би се огрешили и о Устав. Ја незнам, како би то изгледало, да се једном судији суди поротски, као једиом злочинцу, Томе нема ослонца у Уставу земаљском, јер се тамо набраја шта се може судити поротски. Међу тим зна се да суд ни ]едан у земљп не може бнти порота ни судије иоротници. С тога, ја никад не бих могао гласати, да се прими предлог г. Катића, кад нам за суђење судија даје гарантије и Устав и иостојећи закони. Још бих могао дозволити, да касација суди дисциплински, за нито, али овако, и кад судија учини једну кривицу, у место тога, да се расматра и казнн по закону, да се суди по савестп, ја држим да би Скуиштина промашила своју цељ, Скунштина је смела о ума: да је Касација позвана и земаљским Уставом да нам бди само да ли се примењују закони како ваља и да расматра пресуде у последњој инстанцији. Према свему овоме, ја сам противан иредлогу Катићевом. Јован Милић — Баличевац — Господо, ја држим' да се овим чланом иде само на то, да се казне оне судије' које неће савесно да врше своју дужност. Госиодо, ми знамо из ирошлости шта је се радпло; ми знамо да су судије и трговале, да су биле до крајности подмитљиве и да су за новац осуђивали доштене а пуштали криве. Ја знам за један случај из скоре ирошлости. Тројица су била осуђена на иравди Бога, сад се доказало даје за ту ствар други крив и они су иуштени. Ми смо овде дужни да донесемо закон, да у будуће не буде таквих рђавих судија, који не раде у интересу земље. Ми смо дужни да донесемо добар закон за све судије. Ја држим, да је предлог г. Катића врло добар, јер у њему има онога, што ће да заилаши сваког судију, да неће смети лако да се упусти да ради противно интересима земље. Раша Нинић — Господо, ја сам устао да потпомогнем иредлог г. Катнћа, и нека ми се дозволи да наведем један пример, какве су наше судпје. 1889 годиие био је у Књажевцу неки судија Гавра Јовановић. По иресуди његовој иоаишени су њих 21 као политички кривци. Он је тражио од њих седморице по 10 дуката па да их пусти. Ја сам поднео тужбу против њега, али су акта бачена у архиву и ја нисам добио задовољења. Тај се судија сад налази у Јагодини, а међу-

тпм требало би не само да буде истеран из службе, него и да не буде ни овчар. За то ја сматрам, да је предлог г. Катића врло добар н ја ћу гласати за њега. Мика Поповић — Госиодо, иредлог г. Катића сматрам за један од најважнијих иредлога због тсга, што ја у њему гледам једну допуну, којом се иде да се изведе оно начело судске независности у свој својој иотпуности. Ми смо независношћу судија у суђењу обезбедили ове од утицаја одозго, управо обезбедили смо судску независност од политичке и извршне властп, али ми, господо, знамо и имамо уверења, да гај штетан утицај може доћи и одоздо и да иотиче од оних лица која суде. Овај предлог иде на то, да осигура изрнцање правде у земљп и обезбеди је прп изрицању исте од штетнпх угицаја, који долазе од несавесноетн [I злоупотребе своје дужности сампх судија.- Овако као што је предложено у овом закону, да ће касација поротски решавати, да се један суднја стави под суд, тпме апсолутно није нншта учињено, нпти се је пошло један корак напред, јер ја вас иитам, шта помаже то, што ће касациоаи суд ]казати, дакле иоротно решити, да се неко може стављати под суд, кад онај који га суди, а то је нрвостеиенп суд, тразки доказа по кривичном иостуику. С тога ја мислнм, да овпм нпшта ннје номожено и да је та одредба са свпм излишна. Главна је тежња овога нредлога, не да он буде стављен иод суд поротски, него да буде поротски суђен, јер он може и без норотског решења бити стављен под суд, и за њега јз са свпм свеједно, којим ће путем бнти сгављен под суд. Али главно је да он буде поротскн суђен. Но да ли је то корнсно о томе има да каже своју последњу реч кривпца, ради које еудија и долази иод суд. Уаиста, једна најгежа кривнца; кривица која искључује сваку правду у земљи, то је она кривнца која је обележена речју в мпго", ту иравде нема јер се она новцем купује. Сад долазп пптање какве је природе та крпвица, и да ли је она таква, да се може доказнвати по крнв. поступку п ако је таква, онда је овде поротско решење излишно, а ако не може, онда је у интересу иравде, да се овај предлог усвоји. Ви знате да се мито ие узпма иред сведоцима, него у четири ока, а ако је слеп судија или онај којн даје мпто, овда и у два или трн ока. Нико дакле неће иримати мито пред сведоцима. А кад то стоји, онда је са свим јасно да се докази о миту једног судије не могу никад наћи ио одредбама крпвичног поступка, иа нек о томе цео свет нма најјача уверења. Према томе еудпји се може стати па иут једино поротским суђењем; но сад долази најтежп део, а то је како ће се завестп тај иоротски начин суђења и да ли ј се тим иоротским начином нећемо огрешитп о сам Устав ; а и да не прекорачпмо његове међе као што, рече г. Рибарац. Као што рекох, за то питање инсам надлежан п прешао бп границу скромности, кад бп о њему као неправпик говорио, али ииак прпзпајем ту потребу п важносг предлога и миелим да ово питање не треба на један пут сломити брзим решењем, већ о њему мало више и озбиљшпе промпслити. Да се не огрешпмо ни о Устав и законе, а и да обезбедимо иравду у земљи, ја би био за то, да се овај иредлог врати у одбор у коме ће бити изабратп стручни људи, којн ће га тако ироучити, како би задовољили све ове захгеве. Живан Живановић — Госиодо, пачело, које је изнео поштовани иотнредседник у свом иредлогу, здраво је и ие греба да проиадне. Његова је једина мана у томе, што га је сувише сузпо и дао једном суду нраво да суди судијама за мито. Ја држим да ово начело треба да спасемо и унесемо у закон, а у исто време да воднмо рачуна и о Уставу п да га са њим помиримо, а то мислим најбоље ћемо учинити, ако усвојимо да еудпју суде „ редовни судови ", сако норотски. ' Према томе ирпстајем да се овај предлог врати у одбор. Васа Манојловић — Ја мислим да не би требало да се овај предлог вратн у одбор зато, што мп овде можемо врло лако да задовољимо и предлог г. Катића и оне жеље, које је нзнео М. Поповпћ и казао да би требало да се узаконе. Прочитајте пажљиво трећп став члана 29 и кад само пзбришете реч ^касациоин," а додате место речи „суд," „су-