Народна скупштина

48 САСТАНАК — 27 ЈАНУАРА

—вштшт ш. СТРАНА 515

дови", и ирочитате онда цео овај став, онда ћете видети, да ћете и ту вдаст цроширнти судовима да суде поротски. Дакле, кад се изостави реч „касациови", онда је дато право и касационом суду и ирвосгепеним судовима да суде судпјама које буде касацпонн суд одредно за нзвесна крнв. дела. То је што сам нмао да кажем, и мислим да кад бп тако ово усвојнлн, онда бн били са овпм предлогом готови. Стојан Рибарац — И ја мислнм да није потребно да се ова ствар враћа одбору, пошто може да се у Скупштнни решн, а то зависп од редакцпје, коју сам навео н која бп ншла на то да помири оба мишљева и г. Катнћа и моје. Према томе дошао би чегвртп одељак, али пошто је са њнм ) вези трећи, то ћу најнре њега ирочитатн, (ирочнта га) а четвртн одељак гласио бн овако: ,Исто тако редовнп судовн судиће но убеђењу и познавању стварн н за дела злоупотребе судске дужностн, која долазе у њихову надлежност." Молим 10 иосланнка да ме потномогну (Помажу га). Дим. Катић — Главна је намера мога нредлога та, да се пзнађе пут и начпн, како ће се сузбптн она незаконнта дела судија за која је тешко наћн доказа но крив. ностунку. Ограђујем се, да је овнм бнла намера да се учиаи повреда Устава и мпслим да ми не може битп за то прекора, а свака измена, која би пшла у корист овога предлога и имала ту намеру, да овај нредлог постигнс своју цељ за мене је добродошла и ја немам ништа протнв ње, дакле, н протпв измене г. Рибарца. Само мнслим да бн требало да се ово враги одбору, па онда сутра да дође на дневни ред. (Чује се: врло добро; врло добро). Потпредеедник — Пошто н г. известнлац нрима да се враги одбору то ће се н учпннти, те да га он стилизује. Извеетилац прочита чл. 37. Потпредседник — Пошто нема прнјављених говорника за дебату члана 37 , то стављам на гласање: који је за то, да се усвојн члан 37, нека седп , којн је против, нека усгане ? (Већина седи). Оглашујем да је примљен чл. 37 онако како гласи. Известилац прочита члан 38. Тодор Туцаковић — Господо, иод пређашним Уставом законје одредио, да касационн суд дисциплинарно осуђује судије. Под данашњим слободннм Уставом чинн ми се у неколнко тражи се да мннист. правде осуђује дисцнплинарно суднје. Господо, вама је иознато да данас по Уставу свакп грађанин има нраво да чиновнпка тужи суду, кад му он повреди какво гра)>анско право. Суднју нико не може тужнтн док не одобри касациони суд. Овако изузетан , овако изднгнут , овакао оспгуран положај судија утврдчо је судијн члан 28, 147 н 158 Устава,за то да је судија самосталан н незавнсан у нзрнцању правде, те да се никог не боји и да се пред никим не повија кад по закону суди. Устав јавно наређује: судија се може тужити, кад одобри касационн суд. Кад Устав јасно овако наређује како министар може осуђнватц судије , кад се чак тражи одобрење од касације да се може тужнтн суднја. Устав јасно одређује да дициплпнарно судије осуђује касационп суд, како каже министар осуђивати судије кад је касацпони суд дисциплинарнн суд за судије. (Потпредседник—не говорн тај члан о казнама). Молнм вас ја ћу да изведем свој говор, немојте да ми нлајвазом нропнсујете шта ћу да говорим. Према оваким одредбама Устава ја не могу да схватим како је Државни Савет могао и да изрнче овакву разноправност суднјд: да судије првостенених судова може дасциплинарно осуђнвати минпстар, а да судије већих судова не може осуђивати мннистар. Примивши Савет чл. 38, он је нехотично прнзнао неко уставно нраво, које иравн разлнку пзмеђ; осуђивања већих и мањих судија. Даље неотично нрнзнао је да ће министар умесније, праведније казнпти судију него касациони еуд. Ја сам тврдо убеђен, да је овакво оцењнвање н овакво мишлење неправплно. Кад бп се ови предлогом тражнле јаче мере, ако су ове данас недовољне, за неисправне судпје, иа дате судије осуђу је касацнони суд, ја би онда признао, да с«

тежи томе дасудије буд у тачннје, ревносније. Али кад се тражи да минисгар кажњава суднје, онда је н за мене јаспо да влада оће , да учини јаку н неопростнму погрешку кад створи могућност да мннистри правде на около утнчу на судпје и судскн рад. Ова, ногрешка владина биће у будућностн опасна за право п слободу грађана и самосталност судија. Према оваквом мом посматрању , према томе што ова влада—може још даље овим путем ићн у кажњивању п осуђивању судија и према томе код Устава унпштпти независносг судија и судова, ја сам осудан противник овога нредлога н предлажем Народном Ппредставннштву да судију нико не осуђује оспм касационог суда. То је моје мишлење. Пера Жаксимовић — Госнодо посланици , говорећн о овом члану, ја већ у напред знам , да ми је врло тежак положај; тежак је положај не само за то, што је Народно Представннштво већ једном решило и усвојило једну меру, коју је г. миннстар предложно , него друго и за то, што ми изгледа да донста пма неке болесги, коју треба излечити. Посланицн стојећи под прпгиском ове последње околностп изгледа мн да су вољни што нре да усвоје предложену меру, него ли да остане прн старом гексту закона. И начелна н специјална дебата водила је се искључпво око садржнне члана 38 овог нројекта. Има се са задовољством нриметпти да су свн посланицн — н из опозиције и из всћине скупштинске — стајали на једном нстом земљишту, сви су браннли судску незавнсност, но свакн полазећп са свога гледишта. Ја не могу да замнслим, ја не могу да сумњнчнм, да је г. мпнпстар поднео овај предлог у цељи реакционарној. То не моIу да иребацпм ни оним посланнцима који су за г. министров предлог. Склон сам дакле нре да верујем, да је код свију нас подједнака љубав , за оно велико начело , што се зове судска независност. Али п крај свега тога ми нтамо онет да се запитамо као пародни иосланици , да ли усвајају&и ијзедлог неКе бити и иосланици реакционарни ? То реакцпонарство може ићн у два нравца — намерно и ненамерно. Вуде ли н овај носледњн случај, онда опет насгаје пптање, да лн то може да правда једну Народну Скунштпну која усвојп један лек, који је лек супротан начелу судске независности ? Кад настуне хрђаве последнце по једну установу, онда је споредно пнгање какојеона штећена, да ли намерно да ли ненамерно. Последнце су једне нсте кад наступи зло. Господо, пнтање о судској независности инје ннтање строго иравно\ то је иитање више државиог уређења, иитање државне политике. Законодавство пма да се брпне да установу судства створп тако, да она буде у могућности, да без утицаја политпчке власти расправља сва пптања правна. Ја, господо, мнслнм да н ако нма болестп, требату болест да изнесемо јавно, али под условом да бирамо изразе и речи за то. У оцењпвању ове болести дпагноза треба да пм је тачна и свестрана и да пе подлежп никаквој сумњн. Овде је дакле једно кардннално питање, питање о правдн, пптање о оннм људнма, који суде свпма нама, те с тога п свакн од нас треба са највећом озбнљпошћу да брани своје гледнште, Да бн мн моглп да нмамо једно правнлно мишлење о овоме чл. 38., мени пзгледа да ^е те се свн сложптн с тпме, да морамо немпновно проучнтн гако рећи нсторпскн део његов, те да вндпмо како се ово интање развпјало, јер само тако ироучавање може нам објасннтн, да ли је овај лек иодесан за лечење болести и да ли ће се њиме постпћи то, што се жели, или ће битн обратно штетан и кобан ? Господо, од ослобођења нашег овамо, чнм је Србпја била у могућностн, да се брине о уређењу својих установа одма дакле, чим је престала звека оружја, почело је се мнслити; како треба да судове уредимо те да буду независни. Још 1835 г. налазимо у сретењском Уставу чл. 80, који гласи : „Судија не завпси у изрицању своје пресуде ии од кога у Србији, до од законпка српског; никаква, ни већа ни мања власт у Србији нема права одвратити га од тога, или зановедпти му, да друкчије суди, него што му закони претписују.