Народна скупштина

СТРАНА 516

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Тому треба да се закуне ири наименованију". Доцннји Устав то исто говорп. У Уставу пак од 1869 г. налазпмо већ једпо јасно опредељење; налазимо дакле једно предизно начело у чл. 109 које дословно гласи: „Нравда се изриче у име књаза. При дзрицању правде судови су незавпсни, и не стоје ни иод каквом влашћу оснм закона". А новрх свега тога, господо, нашнм кривичннм закоипком одређена је строга казна за судију, који би се огрешно о своју дужност. Све је то узаман било. Кад је се увидело да све ове мере, да све ове одредбе бнло у Уставу било у појединим закончма, не беху довољне /,а у животу створе судску незавнсност, онда је се пошло у даље цспитпвање и кзналажење средстава за оснгурање тога начела. Штампа, јавно инење и извесни државници у тој брпзи објавише критичкп обрађењу идеју: да се независност судска састоји у независним суднјама, дакле у суднјама, којн неће зависити од политичко адмпнистративне властн. Под струјом тога мишлења наше законодавство од 1881 год. и допоси закон о суднјама, по сили кога закона судија беше издвојен од кола обпчних чнновнпка и власт министрова преста над судијом. Дела земља иоздравила је ову тековнну као велику добит по правду; а Народна Скуиштнна за остварење тога новог закона вотирала је и потребни буџет. Независност суцка не беше више апстрактан иојам. Она беше дело. Правда је олнчена у судијском реду. Она се \ његовом роду и реалнзује. Конзеквенца јасна: Независност судова и независност судиуа, то је иојам неодвојен и нераздељив. То, господо, што је законом од 1881 год. утврђено, после је унесено и у нови наш Устав. Све су трп партпје прнЈнале, да је начело судске независности важно н иотребно по друштвени наш развнтак. Без обзнра како је то питање уређеио у другим јевроискнм уставима, све су нартнје уложилс свој труд у то, те да новпм уставом буде обезбеђено горње начело. Отуда и видимо многобројне одредбе унесене у Устав не само у цељи: да то питање буде скинуто с дневнога реда. већ нарочито и за то да спрече законодавству пространо тумачење и разумевање. После свега овога настаје питање: откуд после тако кратке владавине новог Устава, после новог извршеног избора судпја да настаје брзо разочарање и да нам се предлаже ова ванредна мера? Ја радо пред Народннм Представништвом прпзнајем,да је независност судска уређена. Законом од 1881 годнне показао се у прнватном праву осетан напредак у суђењу. Стоји и то, да су у иитањнма политнчких кривица скретанс теразнје правде с правога пута, а нарочнто нри штамиарскпм преступима. Али несумњив 1е факт, дајесе код притиска ондашње иолиције једино још могла наћи заштита код судова. Многи су стављани у притвор за пзмишљене крнвнце и тамновалн, те судови су још једина светла тачка били за њнх, иа које су своју наду иолагали. Ја се још сад пријатно сећам оних лаковскнх телеграма, — које сам чнтао у опозпцноннм новинама, — н којн исииснваху оне значајне рзчи: Хвала Суду. С тога без икаквог устезања можемо да признамо, да је судска независност, прожпвев то кфатко време, показала један корак напред. Природно је, да се сад одма намсће једно питање, зашто да од тога начела не видимо све оне добре последице,. кад је исто и Уставом и законом обезбеђено? Ја мпслим, да је на ово литање одговор и лак и јасан. Један је узрок до ондашњег режима — од 1881 год. — што је прн нзвршењу тога закона, а нарочито прп изборпма, су дија унео свој партијскп утнцај Кад се впши државни резон замени обичним нартијским пожудама, онда свагда једно, н најбоље, начело самим тим почне губити своју вредност. Други узрок биће од толике исте вредности, а то је основна замерка ондашњој Народној Скуиштини што није изнашла начпн да се „независним судпјама" побољша и њихово материјално стање. Ово нам доказује да је ван самих судија било узрока, који су нагризали судску независност. Мп треба да изналазимо те узроке, да их отклањамо, па када све то нзвршимо, онда с правом можемо казати ; овде је истина.

После овога дошла је данашња владавина којој је све ово требало да послужи за пскуство. Ако опа ннје обратнла сву своју пажњу и на стечено нскуство, које јој је заостало од ранијих владавина и ако није хтела, или ако није могла, да државнп интерес уздигне нод личним нартигским, онда ће она внше одговарати за ово питање, него ли ранпје владавнне. Али иошто је њен рад но овомс још нов, пошто све последпде још нису пзбиле на иовршнну, то и дефинитпвна критика има да застане све донде, докле не буде у могућности да даде своју пресудну реч. Са овпх разлога и сматрао сам за нужно да Народно ПреДставништво умолим, да скрене своју иажњу на исторпјскн развитак овога питања, нре аего што буде решило о спорноме члану. А сад нам остаје, да видимо какве је разлоге г. миннстар изнео у одбрану иредложене мере. Он вели ово: „јоги у ирвим данима, кадаје ирокламована судска независност, ириметило се иогрешно разумевање судске независности; држало се на име: да је независан судија у исто време и неодговоран*, даље вели : и да је нестало оне нужне марљивости и озбиљности у раду и место иримерног реда у вршењу судских иослова да је настала ничим неоиравдана лабавост. Министар, дакле, вели, да су то главни мотпви, који се га руководили да поднесе Скупштннп овај нројект, а менн остаје сад, да га заиитам, и то ће ми г. министар дужан бити да одговори: Да лн је он вршио закон о судијама, којп му налаже, да тужи касадионом суду суднје за немарно вршењу дужности? • Господо!, И ако незавпсност судија посгоји, не стоји да су судије неодговорне. Не стоји то, да судпје могу бпти неморални, недостојнн људн и да за њпх нема казне. Нестоји то, да судије могу битц нерадннци, лабавн у својој дужности иа да за све то не одговарају. У закону данашњем, чл. 34. каже: да судије дпсциплпнарно одговарају за сва дела као и обичнп чиновници ио §. 43 закона о чиновпицииа грађанскпг реда. У томе члану има 10 тачака, које обележавају одговорност чпновника и ја молим Народну Скуиштину, да изволи сарушитп бар извесне одредбе из тога члана. У томе §-фу налазпмо ово: §. 43. Службена иступљења н недостојни иоступци, због којих ће се чиновник дисциплинарно казнити, у главном су ова: 1,, Неморално и недостојно владање V приватном животу, као што је опијање, ппјанчење, скитање, картање и овима иодобно на местпма, по друштвпма и на начин достојанство чиновника унижавајући; 2., Лакомислено задуживање; 5., Немарност и неуредност у долажењу на дужност и у вршењу ове; 6., Непослушност снрам старијих или наредаба претностављеннх власти; Дакле, господо, судија остаје и даље да одговара за сва она дела, за која он одговара као чиновник, и то је одговоран касационом суду, а кад учини какво дело као грађанин, онда одговара редовном суду. Не стоји то, да је независност судпјска поставила судије у такав иоложај, да су они неприкосновенн и да они не одговарају за своја рђава дела. Дакле, видите, да судије одговарају, но они за све то одговарају касацпоном суду, а не иолитичкој власти. Кад мпнистар данас нзлази пред Народно Представништво и оптужује једну установу и нзвесне судије и т. д. онда треба Народном Представништву да изнесе податке, н. пр. које су те судије, које су се огрешиле о судску независност, и да нам каже да ли их је онтужио касационом суду н какве су отуда биле иоследице? — Ми треба да знамо ово двоје: Прво, да ли је г. миннстар вршио своју дужност као што треба ио горњем закону; и друго, да ли је касадиони суд, коме је Устав и Народно Представништво поверило бригу, да чува независност судску, вршио своју дужност. Овако, како данас ствар стоји, ми немамо никаквих података преда се. И док ми се противно не објасни, мени из-