Народна скупштина

48 САСТАНАК — 27 ЈАНУАРА

СТРАНА 519

зети, оиет ако хоће незавнсносг судску, нс сме оставити судије дагладују. То ће бити једна погрешка, коју носи Народно Представнпштво. Мп треба да иохитамо те да извршпмо своју дужност, иа кад све то учнпимо, онда ћемо моћи с правол да будемо строги. Ово,. госмодо, што сам напоменуо, напоменуо сам у тој дељи да пзнесем моје мпшљење, иа и ако иризнајем, да треби лечити, онда то треба лечиТп другим лековпма а не овима које г. мнвнстар предлаже. Господо посланици, немојмо хптати с овпм иитањем : немоЈмо иоћи натраг, јер ово иитање може бити фатално ио земљу. С тога држпм да иитање ово уредимо збиља онако, као што треба; да нађемо начин н лек, али тај лек мора битн снгуран а не смртоносаи по оно велико начело што се зове сриска незавнсност. Госиодо, исиувимо своју дужност, и кад будемо исиунили своју дужност, онда збпља можемо знати тачно у колчко су суднје појмиле њихову дужност. Кад мп испунимо своју дужност и кад после свега тога оиетвпдпмо, да су судије недосгојне тога гласа; кад видимо да пх народ награђује и одваји од својнх усга и њима даје, да онн буду подмпренц у својнл потребама, па кад поред свега тога видимо, да су онн погазилп своју дужност, да су пзневерили аенрпкосвовеноет положаја; да су упропастили правду, онда, велим, кад дође тај час, сви ћемо битп за то, не да се казне месечном илатом, него да се донесе једна одредба у том смиелу, да се ослобо димо рђавих еудпја. Потражићемо промену Устава. те да земља буде ослобођена од недостојних судија. 0 томе је реч, и с тога ја мислим да треба овај чл. 38, да се избрише и остане ио стером, као што је, но с тим условом да г. министар врип; закон. У овоме пројекту имамо већ две добити. По иредлогу Ж. Жпвановпћа, усвојено је да судије положе државнп испнт. То је неодењена добит. По чл. 29 остављено је касац. суду да сва ииташа односно дисциплинариих казни цени по своме нахођењу, шго се има узети такође као значајна мера, коју је г. минпстар предложио. Задовољпмо се овим. Испунимо сем тога и ми наше дужности, и ја се уздам да ће п наше судије као спиови ове земље иојмити глас народа, који од њих тражи иравду и оиоменуће пх да своје дужностц врше. (Одобравање). Милан Ђурић. — После овако дугог ц језгровитог говора мога поштованог друга г. Пере Максимовпћа, менн је остало да врло мало кажем али како сматрам овај пројекг, који је г. минпстар изволео иоднетп Народној Скупштнни, а којп пде на то да сескучп и сузбије злоупотреба поједпннх судија, а и да се незавпсност судска скјчи , сматрам за дужност посланичку да кажем неколико речп. Ми сви знамо, да у нашој земљн носгоје трп политпчке партпје, а иостоји једна партнја, која је најслободоумнија између осталих п која је се дуго борнла за независност судску. Незавнснсст судска код аас. ујемчена је ае само радикалном партијом ц њеном Скупштином, него је ујемчена Скуиштином, која је састављена нз ирвака свс три партије у земљи — ујемчеиа је дакле Усгавом, и ја држпм и верујем, да су п намере г. мшшстр.г добре биле, којпма је хтео да сузбије злоуиогребе појединих судија, за које се вели, да су заборавпла на свој и Јложај , да их треба казнити и да због тога треба скучитп незавнсност судску и дати власт мииистру да он такве судије може казннти. Ја мислим, госиодо, ако се обазремо на ирошлост, да многи између иас можемо да благодаримо Богу за наш живот и главе наше, што се паргнзанство ннје бпло увукло у судове, а тиме се доказује: да усудовнма није било тако велнке поквареиостп, што свакако може служити на част нама и нашем народу. Ја нећу сад да кажем, да нема иоједпних људи, који не греше, да су дакле безгрешип, а.ш ја мислим, да ми треба да нађемо нута и налпна, да се тп грешиици и казне за своје кривпце, али не и да се скучи оно велпко начело независностн судске, које ми треба најбрижљивије да браннмо. То је по моме мишљењу н била намера предлога г. Катићевог. Господо, дуго би било да се ми овде корнмо п изно спмо наше мане, које на;амо у нашем нолитпчком животу п

борбама, али свп ћете иризнатп, да је један од бптнпх ус* лова за, остааак и живот грађана у држави ова иезависвост судска, н кад је незавпсност судија једна богата награда за нравнлно вршење закона, онда мпслпм, да смо ми сви позвати, да тај велики приндии, који су прихватнли сви образовани народи н који га најбоље чувају, да га н ми прпхватпмо п чувамо, — а ми оћемо сад да га сузбијемо, а не да га н ми као н они гајпмо. То је, госиодо, као и са сваком биљком у прнроди, треба да је утврдило да се не повија ни на лево вп на десно, н ако је добро гајимо, ова ће расти, цветати и донети добар нлод, не само за око, него и за човека. Тако је исто, госиодо, и са овом судском иезависиошћу, и ја сад стављам питање Народној Скупшрннп, кад бн једна Народна Скуиштина, која је састављена из већине посланика, који прииадају раднкалној и либералној страиди, а којпма прппада тај назив да бране слободе, онда игга ми радимо ? — Мн сви онда чииимо оно, што смо замерали иапредњачкој партиЈи, која је у овој земљп изазвала реакцпју, али је ипак чувала независност судску. Како би се, дакле, то тосподо слагало, кад би мн баш сад иошли у назад; јер док нисмо на влади ми исповехамо таква начела, а кад дођемо ми их не уводимо у живот. Ја сам тврдо уверен да Парадна Скупштпна неће ноћи тпм иутем у иитересу нравде и земље, тим ире што су данашњу Скупштину довела она велика начела.велнки иринциии, која је говорнла: да оће слободу штампе, збора и договора, незавпсност судску, јединсгво у народу и т. д. То нам свима треба као уређеној држави и без тога не можемо вапредовати, па с тога ја мислнм да овај пројект, где се даје министру право 1,а казнп злоупотребе поједпимх судија, није баш пајбЈЉИ. п ако му је намера добра бпла. Јер мп можемо то п на други начин учинити п др_« гпм нутем сузбити те њихове иезакоцигости. а најбоље ћемо учинпти ако овај члан избришемо, и да на тај начин очувамо ову незавпсност судску, ту велику гековину по наш уставни живот и по нашу немљу. Живан Живановић. — Господо, нисам сумњао од саме појаве предлога, да се он како је ире гласио и како сад гшш, коси са начелом о судској независности. Но сад опет настаје пигање: шта је судска незавизност ? — Судска је независност поверење грађана п државе црема судији да ће ои иошгено судптп п значи оснгурање судпје од стране иромеаљивих политичкпх власти. Ако смо ради да уклоапмо од судија свако извињење те да се могу извињавати да су овако и онако радили за то шго су билп под иритиском , онда од њпх морамо уклонити свакн ирптнсак. То је велико начело, које ће јако утицатп на иравосуђе у Србији. Прича се у историји свега, да је Александар Велики пмао лекара Грка , иа једиог дана добпо од некога иисмо, да ће, тај лекар отроватн. Једном руком Александер је нно лек којн му је лекар сиравио, а у исто време другом руком иружио лекару писмо да и он ирочита. Када је лекар доцније впдео шга у ннсму стоји, оа га упптао: како је смео да поиије лек, на што му је Александер одговорпо: Ја верујем да ти си иоштен човек\ а један велнкп фраацускп ипсац Жаи Жав Русо поводом те приче узвпкује: Алекеандер је био велики за то, што је веровао у врлине. Тако псто господо, етојн и са овим судпјама. Ми треба да верујемо у њнхору врлину и њпхов савестан рад , и ако у то верујемо , оида пе смемо нншта да усвојнмо што се коси са веровањем у њнхову врлииу. Кад ово спгурамо судији, онда гим етичемо ираво, да ономе суднји, који врши своју дужпост несавесно , кажемо ; „тп ниси човек" , и ми ћемо га казнити казном, коју он донста за такав иесавестан свој рад, ' заслужује; мн ћемо га сатргн, јер ћемо га истерати. Пре се ! олнчавала га незавасност у томе, што је мннистар могао да премешта суднју. У чпиовничком подожају премештај је невоља, која чиновннка задужује н упроиашћјје, иа да бп сс подмирила судска иезависност мис.шло се да ће се то учинити, ако Сс они не буду иремешталп. Но ја држим, да је то кажњавање еудија које се овнм нредлаже, једиа форма глобе, не мање | штетна као и иремешгање. Замислимо, да је остао ирви пред-