Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излази сваки дан за време скуиштинског рада претнлатг прима краљевско-срнска државна штампарија

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: ЗА С РВИЈУ • 6 ДИВ. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 дин. 3А ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОП1ТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Доброслдв Ружиђ, Љуб, П, Ђирић. БРОЈ 53 ПЕТАК 1 ФЕБР7АРА 1891 ГОДИНА I

48 САСТАНАЈ^ •27 јануара 1891 год. у Београду председавао потиредседннк Паја Вукови^ секретар Љуб. П. ЋириБ. (НАСТАВАК) (Мидија Миловановић) Такав један случај и менн је иасирао. Шта значи то? Значи да и код интелигенције није далеко врлина одмакла. Деио је г. Живан казао: Александар Велики је пио пз руку докторових чашу, и ако су му казали, да је то отров н да ће га отроватц. Велики Александар био је јунак, и веровао у врлину љ»дску. Јесте, госиодо, али на жалост та је врлина у неколико оиала, не код свију, али је код многих. И ако се са овнм чланом мислп иостнћи иравда да г. мннистар казнн судију, менн се чинн, да је и до сад постојао закон, да се крнвац казни, кад неће да врши своју дужност онако, како му земаљскн закон нрописује. Узмимо за пример само то, да треба казниги председника суда или судију, код кога стоји нерасирављене иресуде оиштинског суда за две године. Молпм вас, како ће сад да га казни касацнја нли апелација или иорота? Каква ће казна и која битн за онога председннка суда или иерсонала судског, који је извршио продају нмања а није још издао за 5 год. тапију купцЈ? Питам вас, треба лп ту бог зна какве филозофије, треба ли ту мудрости. да се то нзврши? Не, не треба ту ни паметн, ни мудрости, то се једнно не нзвршује збсг лењостн. То је знак, да један суднја не врши своју дужност, него занрема место другоме, који бн то хтео. Интам вас, како ће те казнитн судију, којп треба да дође у суд у 8 сати, а он дође у 12? Пита га министар пли председник: за што тако ради? а он одговара: ајде, што ме ппташ, ја сам независан. Можемо ли наћн пута и начнна, да се казни такав један небрижљив н ненослушан чиновник. Има пута п начина да се такав чиаовник казни, али ми се чини да је мјло покушавано да ее он казни. Мн нмамо из новије историје прпмера. Зар нпсу ноједини чиновнпци злоупотребпли своје положаје? г, Пера је лепо насликао наш живот у главном, он је казао: да су појединн чиновницп злоупотребили своју дтжност, да су чинпли оио, што није требало; а ја ћу да наиоменем, да су поједини чиновници н војску водилн на веке крајеве, говорећи, да су се побунили, и ако није било иобуне. Па ко узима те људе на одговор? Нико. Ни министар, ннти ко другп. За њих нема суда ! Зар нама не живи још у успомени она злогласна разврат где су под старим Уставом, и ако је у њему ст ^Јало да само онај може бити иосланик, кога народ већином

ласова избере па ипак су за време владавине иапредњачке забраници народним бајонетима из Скупштине терани а узи1ани мимо Устава двогласци са иолнциским иасошима. (Чује е: то није бпло у Уставу). Па кад није било тога у Уставу, шда вас питам, да ли је ко оне чнновнике казнио: (Рибарац: о су злоупотребе). То хоћу и да кажем да је било злоупогреба али нх нико није казнио. Па и сад зар је вредпо гу)итн време те у закону одређивати казне кад министар неће |,а оптужи виновника илн да га сам казни. Камо бар једног јединог чиновннка, који је од г. минигра отпужен за свој злочин, па да га је суд пустно; тога нема ем што су неки од прнватних људи бнли оптужени, но судови !ати нпжп и виши махом су га ослободили. Сигурно је тешко шло ту привелигисану класу бирократа осудити, јер бн онда (огао и на њпх саме кад тад доћи ред да буду осуђени. Свпма нама етоји још у памети последња наша непрашлност. Зар нема и данас у служби државаих чиновника који у зла чпнплн. Ја ћу да наведем два врло мала случаја. Је|,ан је случај, који поетоји код канцеларије среза ражањског. Гамо је је један постављен за малог чиновника, кога је сре^ки начелшш употребчо за нследника крпвичнпх дела, а то ;е лице осуђено и пстерано из службе. Истерали су га налредњаци или како ми се чнни доцннје и радикали, Довољно је то, да је оа исгеран из службе и да је рђавог владања н он је сад примљен ионова у службу и ислеђује кривична дела, 1а која се тражи поштен човек. Зар ннје било случаја под владом раднкалном: да је је1,ан чиновник срески учннио злочин кад је једноме грађанину 13 небуха продао краву за порез и ако му је овај доказнвао да има новаца и да ће му до сутра донетн, услед чега јо човек умро — дакле гнрански лншно човека живота, због чега је псгпна пензноннран, но одмах му ја дато за днјурнисгу поред иензије — ваљда за то, што је род по жепи једног нашег првака раднкала. И онда питам вас : шта вреди закон кад се тако ради. Нма и таквпх скучајева данас, да је један чиновник био осучиван на робију за неверно вршење своје службе 10 год. (зобије првостепеним судом за млога своја зла дела и да га је онај злогласнн напредњачки партизаиски суд, за који смо жртвоваш 100 000 днн. на његово пречишћење, ослободпо. И шга впдимо данас? Радикална влада томе нстоме чнновнпку даје за дијурнисту. То је Димнтрије Ђокнћ, који је у ресавском срезу чуда чинпо и поред многих других у аису преко 6 мсеци. држао Гају Милорадовића о чему ће знати боље Дпм. Катић. Молнм вас, господо, да ли смо се ми радикали постарали да код оваквих случајева, за које знамо да постоје и које иожемо опипати, да лп смо се, велнм, постарали, да се таквп неваљали људи казпе? Нисмо се постаради и ако смо имали и