Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иута и начина да нм доскочнмо. А терати сад људе да врше своју дужност, натерати управне власти да врше своју дужност, натератн општинске власти да врше своју дужност — овим изиенама законским неће се то ностићи. Ја нисам стручан човек, али с правом имам да очекујем од наших људн, који запремају највсћа места у уцрави земаљској, да поднесу такав иројеват, по коме би сваки дужан био да тачно врши своју дужност, да извесне иослове изврши за извесно време, и ако то не би учинио, онда да може бити истеран из службе. То иравило треба да вреди и за окружне судове, и за полидију, и за општину, и за сваку власт, али овако може неко и да не врши своју дужност, на ииак, ако је у милости код министра, овај неће да га оптужи; а ако није у милостн — он ће бити и опгужен и осуђен. Као год што смо имали жив иример, да је код нашнх независних судија човек прав био осуђен и вешан, а крпв да је пушген, тако исто и у овом случају може да буде, да један судија може невино да страда. И зато ми од данашње владе имамо право да очекујемо, да нам не износи неке законо са малим изменама, којима се не може ништа постићп, него за нас је нужно да се поднесе један такав закон, који би сваког чиновника наморао да савесно и за извесно време вршп своју дужност. Један мој добар пријатељ каже, да наше судпје нису довољно награђене те за то им не остаје ништа друго него да се сами недозвољеним путем награђују; јер њихове су плате још оне исте које су постојале ире 50 година, кад су се могли да намире у манастиру Вољавчи. Јест, господо, илаге су исте, али начин садањег живота њпховог наопако се примењује. Један је прекјуче казао : Књаз Милош ради то и то, а Књагиња Љубица готови ручак за све. А шта ћемо данас, кад једна госпођа практикантовица неће сама да кува ручак, него тражи слушкињу. Јест, мале су плате, алп зато што се један назвао и мали чнновник и ирактикант, па и пандур, иа и његова госиођа пандуровица тражи ко ће њу да иослуша. Од кога ми тражпмо правду? Тражимо од онога, који у сваком кораку има много написаних закона да изврши, и онда. ако би потерали то до конца, нећемо наћи правде, него гроб имовинп својој. Шга је кмет, биров, пољак или судија или адвокат, ако се од свакога од њпх не тражи да врши своју дужност. Према свему овоме, господо, ја нисам за то, да се да министру право да може казнити судије, него сам за то, да министар буде дужан бодрим оком да прати п гледа шта којц судија ради, и ако не радн као што треба, да га преда дисциплинарном суду, и ако овај не бп урадио оно зашто је но закону надлежаи, него хоће да заклања такве судије, онда је г. министар дужан да нађе пута и начнна да се такве судпје не само казне, већ да сеједном за свагдапз државне службе, поред казне коју имају да искусе, отпусте. Дакле, нужно је да мпнистар такве иеваљале судије онтужи касационом суду да им суди било поротски пли не, алн на сваки начнн крајње је време да тр^ба оваквим злоупотребама стати на иут. (Вичу : да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши? (Јесте). Дакле од нријављепих говорника сад је на реду г. Дим. Катић. Дим. Датић — Молим вас, господо ! Ја видим да је Скупштина заморена, и зато ћу бити веома кратак. Мени се чини да би веома оиасно било доноспги ззконе за земљу према осећајпма срца. Јер у таквом случају, законн донесенн по осећајима срца, могли би створити само несрећу у земљи, али никакав ред и поредак. И по томе впдите да се никако не могу да сложим са назорима, које је изеео мој поштовани друг Мнлпја Мпловановић, кад је говорио противу чл. 38. ОпЈе износпо догађаје, који не стоје у вези са изменом овога чл. 38., ма да му је закључак био доисга иравилан. И 1881 год. кад је био закон о независностп судској пред Скупштином, и онда се ја нпсам сложио са мојим по-

шгованпм другом Милијом Миловановнћем, да суднје треба да буду независне, јер сам тввдио: да бч требало судије осгавнти у зависном- положају дотле, докле не добпјемо промеву Устава, који би им ујамчио то право незавпсностн. Онда смо тхтевали нромену Устава, а сада када смо исту добплн, онда и судије иотпуно заслужују, да буду у своме положају негависни јер им је то и Уставом огарантовано. И ако признајем, да су казне збпља срество које може ^онекле кривца да поправп и да га застрашп да не чпни зла, 1лп да новчана казна, или казна укора или ма каква казна ,а једнога судију прописану, — ако се истом казном казни, а шет оставп у судијски положај, — то онда том казном ништа шје поможено. Судпја у своме звању може бити или добар 1ли неваљао, и ако је добар, нека му је част и пошговање, 1.ега треба оставпти на мнру; а ако је неваљао, онда напоље а њим; јер ако се он као неваљао казии, а остави опет у воме положају да суди, онда га та казна неће моћи да пслравп, те да он отппуио одговара евојој савести и својој лужности. Предложеном изменом мало ире, ио којој је осгављеио ираво касационом суду, да судп судију иоротски, иотпуно је !остнгнута могућност, да се збиља судије, који греше о своју удијску независност и положај, д,а се могу из суда избацити, I онда ирестаје свака иотреба за ма какву другу казну, ^оја бп се дала министру, да може казннти једног судију. С тога сам за то, да се предлог г. Максимовнћа ирими. ^Одобравање.... вичу: да се реши). Потпредеедник — Је ли вољна Скуиштниа да се прекине дебата? (Некн вичу јесге, а неки да се рааи). Има још 5 говорника. На реду је г. Драгиша Стаиојевнћ. Драгиша Станодевић — Ми сви овде, и онн који су за ствар, којује мннистар предложпо, и онн који су протпв ње—слажемо се у једноме; ми се слажемо у томе, да зло постоји; ми оћеко да га искореннмо, алп се не слажемо у средствима, која хоћемо да упогребимо. Сви мн овде констагујемо да наше судије не одговарају своме светом позиву, не раде као што треба и на њих се подигла повика у це 1ој земљн. Кажу, да за последњих 20 год. ниједан судпја није био осуђен ни за мито, ни за атар, нн за пизму. Кад се узме ова велнка повпка, а аи један судија није суђен, онда се морамо запитати, зашго је то гако? Има закона којн казни судије, има суда који им суди, нма судија који газе своју дужиост и — онет ни један судија, не долази иод суд, зашто ? Није било тужиоца. Ми смо врло брзи и вредни у писању и нагомилавању закона. Из овога како се овде ствар иредставила н пз предлога министровог излази, као да досада ннје пмао ко суднје да суди, на ирнлпку за нерад и т. д. Међутим свега је тога било и до сад. Предлог нт доноси ништа ново; било је нераднпх судија, било је закоиа, по коме је имало да се судп и нико ни једног еудију нпје судио. Томе је крив сам министар. Он је требао да пазн добро и да чпни употребу од свога ирава, требао је ла има тачна извештаја о томе, какав је који судија, иа да гужи надлежном суду; он није чпнио ј иотребу од свог права н по томе судије су радиле, шта су хгеле. Ми имамо доста закона; у овој земљи има толнко закона да кад би се сви нрпмењивали било би много мање злоуиотДеба у чпновпишгву, но шго је сад, али се они не иримењују, Сад на овом сазпву на нрилику, нзићи ће пред нас 40 — 50 закона; у томе ми нисмо сиромашни, него у тачној иримени закона. Они, који су иозванп да их ирнмењују то неће Минцстар се вајка, како ио неколико нута телеграфише судпји, нре^ссднику нлн коме бнло, да му нешто јаве, а оаи и ве одговарају. Ја бих хтео да знам, колико је иута г. мпиистар од како је мннистар, а биће 10 месеца како је—колико је пута тужпо касацији неуреднсг судпју н колико пута касација ннје хтела да суди. Сад се овде доноси то, да министар, администратпвна, иолитичка власг суди судијама. У нрвобитном предлогу, мипистар је за себе т ажио врло велпку дисдиилинску или уирав судску власт над суднјама, тражио је да их може казннти