Народна скупштина

49 САСТАНАК — 28 ЈАНУАРА

СТРАНА 538

један шишетар може радитн по ћефу. Уа садањег Јшнистра, збиља, то се ие може рсћи, али да може бптн линисгара, којп хо^е да злоунотребљују власт 10 је нсгнна. Дакле ја пзносим иредлог, да се иа1>с средина, да се министру да утицај, да ИО д цредседнннивом н.егозпм буде један днсцнплински одбо] 1 , који ће о томе решаватн иа иредлог мннистров и у том одбору треба да буде: иредседник Касацнје председник Апелације, један судија насационога суда, којн се бпра коцком и начелник мннистарства правде. Ту је онда заступљена н судска и админнстратнвна власт, и шта внше судс а је власт у већннн. Свакојако, кад такав јсдан колегијум решава, онда гакве злоунотребе не могу да се врше, као што би могло битн нлашње у будућностн. Мн сви верујемо, да ^адањи мннистар неће хтети, да злоунотреби своју власг, али рецимо да може битн таквнх глучајева, Дакле с једне страие избегла би се ова незгода, која је са кажњавањем скончана, а с другс стране налазн се једна гаранција, да неће злоунотребе битн. Дакле, ја тај иредлог нзноснм и ја ћу га формулисати. Молим ако има 10 носшника да нотпомогиу мој иредлог. (Нотиомажу га). Потпредседник — Нредлог је ваш ногиомогнут, ијволте га нанисати. Ј. Авакумовић — Молим за реч ради личиог обавештења. Потиредседник — Можете говоритн, само мораћете битп кратки у говору. Ј. Авакумовић — Ја сам тражно реч радн личног обавештења, понгго је моје име г. Гершнћ споменуо. Ну нонпо се у том личиом обавештењу не могу ограннчитп на две — три, речи, а иошто је н сгвар врло важна, ја молим Народиу Скупштину, да мп доиусти да одговорим на говор г. Гершпћа, у колико је номсиуо моје нме п моје разлоге, које сам, нри првом чптању, навео. Ја држим да мн то Скуншгнна треба да донустн; а ако мн иеће донусгнти ја ћу се нокоритн одлуци Скунштнне, жалећн што инстехтелн дозволнти да се и мп нз онозиције чујемо. Потдредседник — Но члаиу 57 закона о иословном реду не може нн један иосланнк говорнгн, кад се прегрсс сврши а нема права ни Скуншгпна да решава, да се може дати некоме реч. Само ио члану 51, кад није прегрес заи ључен, а кад је већ јрдаи иослаиик говорпо два иут, онди може Скуиштнна решнтн, да лн може говорнтн н по трећп нут. Г. Авакумовић је јуче бно у седнпцп, и могао је добитп реч да говорн. Према овоме шго рекох ја одбнјам од нредседништва н од Скупшгнне да се коме закраћује реч. Ј. Авакумовић — М^лнм вас до сад ннје бпо само један случај такав; ја се познвам на Скуишгину, да је на нарочнтн захтев једиога иосланнка Скупштпиа решавала и да вала реч некнм нославицпма, на велим што је било за вас, може бнти н нас. Таквпх је случајева до сада доста бнло. (Већнна виче : нпје). Потпредседник — Барате со г. Авакумовнћу, тога ипје било. Има реч г. Рибарац. Стојан Рибарад — Госиодо, ја се још налазим нод утнсцнма беседе мога иоштованог ирофесора г. Гиге Гершнћа, на ипак чпсто но могу да верујем, да је један човек, који је и мене и моје школске другове, којн су сад заједно са мном у Скунштнии, којн је толнке геиерацпје великошколске омладние запајао нреданошћу ирема нравди н слободн, ирема независиости судској. да је тај човок овом нриликом дезавунрао један део своје лене ирошлости. Ја то велнм за то, јер свн докази г. Гершића, нри свем том што је нокушао да докаже, да нредлог није цротнв-уставан, своде се на го, да се нредлогом г. мниистра ни у колнко ие утиче на ослабљењс, на уииштавање судске независиоети. Једна од ирвих тачака говора г. Гершића садржп теоР"ЈУ о судској незавнсности, садржн нзлагање мнслн научара 0 условима, који чине судску независност. Али ја мнслнм томе рсзиовању нема места, јер она за нас нема ипкаквог ирактнч-

ког смнсла. Еод нас је Устав ноставио принциие о независностн судској. Устав је казао шта се нод њом разуме, и сад излагатн шта су мнслили пређе н шта сад мисле научарн, да ли она збиља ностојн н да лн сс Уставом збиља гарантује, то је сувншан носао. Сад друго је иитање да ла се предлогом г. мнинстра гази Устав;ја остајем нри ономе, што сам казао ири генералној дебати н што је прпхватно г. Сгаиојевић. н не узнмам само израз да је нредлог мпнистров груба аовреда Устава. Кад се у Уставу каже да судија не може бити тужен за судски 1>ад без одобрења Касацпоиог Суда, онда нитам вас какве ту може биги логике да судија може бити осуђен за рад пли нерад без одобрења Касац. Суда. Ја се саглашавам са ои 11 м што су казалн г. г. Максимовић н Гершић, да ов > пнгање нпје иптање чисто правие прпроде, алн у нсто време нзјављујем да је ово нитање иравде земаљске. И кад тако схватимо н оценпмо задатак ове тачке нројекта. онда оио што следује из нашнх говора, којн нанадамо овај нредлог п из говора оних,који тај предлог бране доказаће: да ли ми хоћемо да обезбедпмо правду у земљи пли да је убрзамо?Г. Гершић иокушао је да оправда овај предлог оним речпма у члану 158 Устава, да судија не може битн тужен за свој «судс,ки рад и . То није бпло нужно доказивати, јер има једиа одредба Усгава, која вели да судија не може бптп узет на одI овор за судскн рад, за глас којп као суднја да, у чему и лежн важност суднјскога иоложаја, обезбеђена независношћу судском. Алн ако сс овнм нредлогом непосредно не утнче па судпју да суди у извесипм нрпшаама онако, како бн желела нзвршна власт, онда ја имам иуно разлога да тврдим, да се овнм иредлогом може иосредно утнцатн на суднју да ради у нравцу н тежњама нзврнше, полигичке власти. Нама се, мојнм друговнмаг. Кундовпћу, Авакумовићу и мени, пребацчло још нри генералној дебатп да мл хоћемо не независност судску него неодговорност судијску. Не, ми нећемо то: мн оћемо и независност судску и одговорност сцдијску, алп на ониј начип како је Усгав нредвидео. Ми хоћемо да застуиинци иравде буду одвојени од заступника нзвршнс власти. Мн хоћемо с иравом да се забрани свакп угнцај нредставника управие власги на представннка иравде, јер налазпмо, да у том може бити највећа јемства за иравду; јер иалазпмо, да се тиме утврђује основа за равнотежу између судске н извршне властп, јер смо увереиа: да се само тиме може огклонити хаос у одношајпма пзмеђу тих власти, и да се само тнм фактички ирнзнаје начело деобе властн у усгавним земљама. Г. Гига обратио нам је пажњу, нитањем; да ли се овпм не заводп нека нова мера дисцппдпнска, неки нов дисцпнлинскн круг, иод којпм бп се иодвргле судије у ноједнним случајнма. И он је казао да се овпм нредлогом уводи једна новпна. А ја сад кажем да го није ннкаква новниа, ио да се враћамо за 3 — 4 децеиије иатраг. То ћу касннје образложитп, Ми смо у ирвом говору свом обратилп пажњу на то, п благодарпм н моме колегн г. Максимовићу што је то ирихвагпо и прнзнао да по чл. 158 днсцнилннска казна нрпиада једино касац. суду. Устав је поставио прннции да касац. судједнин пма нрава да изриче дисцпилинске казне над судијама. Тај прпнцни не може се сузнти као што бн желео поштоваип професор: да касационн суд има нрава да решава о лншењу звања, а да нема права да решава о мањим дпсциилпнскнм казнамз. Ја сам н сам нрнзнао, кад сам ире месец дана говорпо о овој сгварн, да има повике иротпв неких судија, но ја сам дужан на иохвалу судова да прпзнам, да је огромиа већина наших судија достојна свог позива и да се држн иа внснип свог задатка. Алн нстуни врло незнатне мањине нашнх судија, то је оио зло, које, како рече г. Гершпћ, „ нагриза организам судске независности"-, тај великн н узвпшенн нринцпи судске незавиеностн. И ми, господо, тражимо лека овом злу. Но иитам вас, где је тај лек? Да ли је у томе, ако ви оставнге ираво и бригу једном човеку, да он очува ту, како рече г. мнннстар нравде, „ нежну биљку паихе уставности«, пли внше гараитије налазиче кад то нраво дате једном нај-