Народна скупштина

СТРАНА 544

106 не помиње се судиЈа, него чиновннцп, а међутим н судија је чиновник. У члану 107 стоји како се казнп судија, к<\јн ирнлш митз у кривичним иарвицама, а ие стоји ишита аа грађанске нарннце. Ако се не би уврстио амо и чл. 106, него изоставио, онда суднја који ирими михо у грађанскнм нарницама — а ту највише и иримају миго, јер га у кривичннм иарннцама, кривац, који је махом сирома човек не може нодмнтити, а члан 107 односи се на оие суднје, које иримају мито ири суђењу кривичнпх ствари, — дакле, кад би отиао чл. 106, онда судија за иримање мита у грађанским, цивилним нарницама не би могао бпти кажњен иоротски ио овом закову, који сад доносило. Међутнм, што се не номиње судија у том §-у него чиновник , то не чини ништа. Дакле, члан 106 мора да остане за то, да се судија може казнити и судити поротски, кад ирими мито н у грађанскнм на ;ч1пцама иначе, тога не би било. Милош Богдановић — Незнам, госиодо, докле ће наша ннте.шгенцпја н госноипииа да се одваја од иарода п од оиштпх грађана. Они једнако гледају да избегну од закона, но којнма се суди целоч народу. Када се један сељак иоротскн суди за једну украђену овцу по 3 год. робије, онда зашто се тако не бн и чиновпицн н судпје за њпхове крађе овако судили, ве(1 кад какав чпновник украде толпки новац, ои иде на 3 месеца заточења, н ту њихову крађу нрозвалн су дефицит п ако је у сгварп крађа, иошто овим чпновнпцп нду на то, да избегну земаљске закове. Ја бпх се пре свега занитао, јесу Л11 ти чнновницн Срби, кад су Срби онда по чл. 7 Устава каже се: свн су Срби иред закопом једпаки и када је тако, загато онда да избегавају законе из којпма се судп свима грађанпма. Нотнуно се слажем да се судијама поротски судн. (Чује се: п кметовпма онда). (Смех). (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је лп вољна Скупштина да се решп? (Јеоте). Ко је за то нека седи, ко је против нека устане? (Свн седе). Панта Срећковић — Као год што ми је бпло мпло, кад сам чуо да су судије неодговорне за рад свој судски, гако псто хоћу, да мп је мпло, кад чујем да је ко независан да буде и нраведан, а ви знате, да је само један Бог независан н праведан. Кад је један судија незавнсан, он треба да је безгрешан а нраведан. Ја истина нпсам бпо овде, али чујем. да г. Костпћ удара гласом на то, да је предлог г. Катнћа противан Уставу, што се вели, да редовни судови суде поротеки. Молпм вас, ако иорота вије по Уставу, овда како се сме унотребљавати у другим случајевима. Порота иосгоји ио нашем закону, п та је иорота редоваи суд као и иостављен% судије. Само је иитање и завпси од нас, шта ће доћн под то иоротно суђење. Ево како је у иочетку постало норотско суђење. Један човек је иознат у друшгву да је лоиов, алп нема доказа. Али кад други људп знају да је он лонов н бесавесан човек, онда се уетановила иорота, н ти људн, који позпају таквог лонова, кажу за њ' да јв он заиста такав. Овде се каже, да ће суднјн да суде редовви судови, н менп се чпни, да је измењен иредлог мало, и да са том нзменом хоће се мало да увије. Судија не узнма мнто пред судпјама н од куд га онн знају, да ои узнма што; то зна свет, н онај од кога узнма мпто. На, господо, кад је судијама ми .10, да су незавнсни, треба да нм је мпло да су узвишенп н безгрешин и шјо да бегају од редовнпх судова и од нороте Ја сам уверен, колпко зиам случајева, да се благосиља онај суд у комо правде има. И заис.та, госиодо, где су судије ираве судије ту нема никад иовике на њлх. Господо, раднте како хоћете, алн нећете иорећи, да судија прпма мито пред судијама, него га узпма од грађана, п само свет за то зна, а вс судија. Ја бпх вас молио, да се добро размпслите о овој нзмени, која је предложена. Менп се чини, да неће бшн нпкакве хасне од оваког суђења као што се у 1 изменн нредлаже; јер, као што рече г. Драг. Станојевнћ, врана ВЈ^анн очи не вади, и кад буде случаја да судији суде редовни судови, они не нознавајући оитуженог суднју биће

увсрени, да је иоиггеп и према томе н одлуку ће своју доиетн. Ја бих био мпшљења, да стојн јасно и чисто, да њнма суди норота, а то је суднје н 4 1рађапнна. Не треба бегатн од тога. Ја не бих усвојио оно што се нзменом предлаже ; ја држнм, да мн треба да уведемо ту народну пороту, тај народни суд, јер, госнодо, кад се то уведе, онда ће се у намет узетн свакн суднја, и неће смети узимаги мито. Ако ли усвојиге овако, као што је предложено, од тог суђења пеће бнти внкакве асне. Молпм ако има 10 посланика да ме иотномогну. (Устаје више од 10 иосланика). Потпредседник Д. Катић — У тежњн да се сачува судска незавпсност, која је збнља веома потребна за нравосуђе у земљп, поднео сам онај предлог, кога је потпомогао мој поштовапн земљак г. Рпбарац н у неколпко га нзменио. У тежњн гој, дакле, и Скупштнна га је усвојнла, али вратпла га је одбору, да нзради редакцнју. Нредлог мој збиља гласн, да редовни судови суде судијама иоротски; али ја нисам замишљао, да еудн аорота, као што то мисли г. Нанта Срећковић, но тако, да судије суде но убеђењу н познавању стварп. Н1та смо хтели тиме да кажемо, да се судовпма остави да суде поротски по убеђењу н иознавању сгварп? — Хтели смо, да судску независност, судски аоложај, онако леи глас сриских судова ставчмо на чување самим судијама, држећи, да онп неће одобрнтп, да поједиие несавесне судпје убију глас свима суднјама у земљи, и тнме доведу у интање и саму незавпсност судску; хтелн смо, да судије суде једном судијп, који буде оптужен за кривнце по чл. 105, 106 н 107 казн. закона, јер држнмо, да ће битп шго више правде, кад се остави самој установи судова, да она сама собе иречишКава у иотиуно независном иоложају стојеКи. Дакле, таква измена, коју је мањина одборска усвојила, гарантујем, да судије неће одобрнтн, да се нојединп друговн њнхови забораве у дужности својој. До сада нпсмо моглп кривптн судије, шго нису бнле суђене оне суднје, за које се знало, да су кривн. Алн, кад се сада да могућностн, онда ће судије моћн то да чнне, п онда ће нестагн новике на суднје у опште и на незавнсност судску. Настаје питање: да лп се ова измена може ио Уставу усвојнтн ? Г. пзвесгнлац Сима Костић сумња у то, и велн, да бп она бнла противна Уставу, јер се, вели, прекорачује надлежност. Ја држим, да ова измена не може бнти протнвна Уетаву, јер мн њоме ие заводпмо нове судове, аего само мењамо иостуиак ири суђењу. Члан 148 Усгава овако велн: „Ннкакав суд ни судско уређење п надлежност не може се установнти другчпје осим законом ". Овде се само надлежност установљава законитнм нутем, дакле, ннкако ннје нротивна Уставу. Госиодин Костнћ рече: да ли је ираво издвојити судпје мимо другпх чнновника, и ставитп их под оваку врло строгу осуду? С једне стране може се рећн да ннје, а с друге, да је иотпуно право, јер судије са евпм заузимају другн иоложај према осталпм чивовнпцпма у земљн. Један суднја потиуно је незавнсан, н њега не можете ни пензионпсати, ни иремешгати, нн отиустнти, а код дпугих чпновпика то не стоји Међутпм треба тежпги, да се ово суђење распростре п на друге чпповиике, као п на све јавне радннке. Алп, п ако то не можемо сад увести да вреди п за остале чнновнике, држим да треба усвојптн овде за суднје, кад је овај закон пред Скуиштином. Завршујући овај мој говор рећи ћу још само то, ако хоћемо збиља, да имамо користи од незавнсности судске, а п да саме судпје буду очуване, овом пзмеиом то ће се нотпуно постнћи. (иаставиће ое)

Ојговорни уркдник Ранко Петроваћ

ГОтампа краљ. српсве државнк штамиаријк