Народна скупштина

СТРАНА 543

суд судио без обзира на доказиа срества, која се траже за свакога зликовпа, да за судију не буду та срества, него да га суд суди 1то убеђењу и познавању стварч, држим да ова ј мера не даје никаквог јемсгва за правилпо и праведно пресуђење самога дела? Ја вам кажем, да нема никаква разлога. да се можемо надати, да ће то бити правилно примењено. Јер касација прн решавању има ли места стављању под суд она у исто доба решава који ће суд да суди првостепенога судију, по што не може да га суде њогови другови. Сад пигам вас може ли један јагодински колегијум да зна и суди по убеђењу једнога судију, који је учинио кривицу у к^важевачком или црноречком округу? — Не. Значи дакле да он нема онога суштаственога основа, којп је нуждан за нранедно изрицање пресуде. Ми имамо усганову нороте, али имамо и нарочиги састав пороте. Са свим је оправдано кад се каже; да она суди ио убеђењу и познавап.у ствари, што значи, не суднм тз по доказу него онако како те знам а да ли ће у оваквом случају — где једном судији, суди судија који га можда никада ни видео није — да ли ће, пигам вас, ту биги гарантија за праведну осуду тога чиновника ? - Метите руку на срце па одгоиорите сами на то питање. Сем ове противзаконитости и неуставностн, имам да кажем још и ово : да смп, јучерагап.им решењем, а ако усвојемо и ово, онда још више, довели судију на нижи ступањ но што су други административпи чиновници. Јер ми видимо да једнога судију може да казни председник првостепеног суда, министар правде,■ касац. суд, и сад шта пиднмо ? — Видимо да се за тешка злочина дела може да суди без погледа на Устав. С тога мислим да ову допуну неби требали да усвојимо са погледом на начело које је у Уставу усвојено, а то је, да судија буде иезависан. То значи да нема ничега у његовом раду, што бн могло да утиче на његово правилно и праведно примењивање закона у случајима кад се од њега то захтева. Ја молим Народно Предсгавништво да сву тежину овога предлога узме добро у оцену | и не сумњам да се иеће уверити да је ово штетна против закона и иротив уставна одредба, коју хоћемо овде да унесемо у закон о судијама. Известилац мањине Др. Станојевић — Г. известнлац већнне бојн се да овпм иачнном суђења неће бптп задовољена нравда. Ои се боји за еудкје, а ја се бојим за нешто друго: не за суднје него за иравду. Ово што уводимо ја сматрам за прелазну меру. Да .111 ће редовни судови баш и судећи норотскн, нрема својпм колегама бнтн довољно строги, то јс једно велнко питање. Унраво, овојеједаи иокушај, једна нроба, да видимо како ће то пћп; алп Ја сумњам да ће редовнн судовн судећн суднјн бнтн довољно строгп; ја се ту не плашнм, да ће онн бптн претеранн ј С1рогостп, него на протнв, по овој народној изреци, да врана врани очп не вадп. Овде је само нокушај, јер ћемо кожда до годпне завестн да суднјп, којп прнмн мнто, суди ирава иорота. Ово још није нрава порота, овде — доиустнте један демагошкн израз госиодин суди госиодину. Алп судпја, госнодо, којн нрнми мпто, већп је злочпнац од разбојника, већн што јеобразован, па зна како \жасан ллочин чини, кад мито прпми, док обнчан разбојнт; ннтн нма васпитања нпти образовања. С^дија, образован човек, н баш позван да судп разбојннке, када нрими мит .3, он јс, опет велим, већп разбојннк од правога разбојннка. (Одобравање). И ја држнм, да ћемо до године, ако се впди да ово ар.је довољно строго, усвојитн строж:!Је мере. Протнву судије, који прима мито, ја не знам каква бп казна бнла довољна, јер од њега завнсн п наш жпвот н наша слобода па и оио, игго је скупље н од жпвота и од слободе, — наша част. Овде се иредлаже, да за ово судн редовнп суд; али с обзпром на то, што мнто не може гогово ннкад да се докаже ч кад је нначе очевндно да постојп, мн хоћемо да му суди редовни суд, иоротски. Г. пзвесгплац већнне, као што сам већ рекао, непрсстано се бојн да редовни суд, имајући ту власт, не претера у строгостп, и замислио је већ да ће ту битп ваздан осуда, п он, вели, види то. Оно што ја впдим аа "оследњих 20 — 30 година, то |е, да нп један судија није био важњен за своја недела. Таквих је бнло много, ја то знам, Ј е Р и ја сам од њих страдао. Ја сам стајао иред нреким су-

дом , нада мном Је нримењивац закон са иовратном силом, противно свнма правннм нринципима и нашло се у Србији судија, да и такав закон иримене. Ја бпх вам пмао много да иричам нз соиственог исаусгва отоме, какве су негда судије били, а таквих има миого и данас. Бпло је времена кад смо ја и моја иородица, иорсд све иравде и закона у Србнјп, у нсгпнн били изван закона. Но да оставим то; главно је што оћу да кажем, да ово што се иредлаже, ннје сувнше, н у напред изјављујем да се бојим, да ово пећс биги довољно, ц мислим да ћемо до годнне бнгн ирииуђеии — кад по Уставу не можемо да заведемо, да народ бпра судије, то не да Устав, нначе би то ја нредложио — да нредузмсмо сгрожијс мере, и ако Бот да, до године, ио свој нрнлицн, иредложићу, само ако видим, да је ово недовољно, да обична грађанска иорога, суди судији, који неверно вршп своју дужност, а нарочиго, који нрима мито. Ја мнслим да са чистом савешћу можете ово усвојнти. Михаило Поповић — И ако нпсам правипк смаграм за дужност да нзнесем своје мишљење о овој сгварн, ако не усљед ма чега другог, оно усљед тога, да бн нзазвао иравнске, да они то нитање што боље расираве. Ио говору г. известиоца, који је одличан правник видим, да су у нашем законодавству усвојена два начина доказивања. Један је ио убеђењу, а други по кривичноме постуику. То је в^ћ усвојено, јер цостојн иоротски иачнн суђења н начин по коме се нрпбпрају доказн ио кривнчном иостуику. Кад то већ стојн, онда ш> сваки начпн ми не можемо пасги у погрешку да се о Устав огрешпмо, кад бп овде завели иорогскн аачин суђења. Овде можемо да се обазремо, који је од та два начпна доказивања, који су усвојени у нашем законодавсгву, бољи. Та невоља, која нас је иатерала, да усвојпмо иачин доказпвања по убсђењу, нотиче из нрироде саме крнвнце, јер внднмо да се често не може да нађе доказа, а међутпм зна се кривад. То шго иостојн за оотале кривице, можемо завести н овде. Онај, који ирима мпто, нећс то ннкад чиннш иред сведоцнма, да би се њнма могла кривнца доказати Ои то чини на само, а то сс не може доказати. Али го може да се зна, може чнтава околпиа да зиа, да је он лонов, алн иема доказа но кривпчном иоступку. Нема гога, који неће скоју невољу да поделн са другим. Ту невољу човек не може да не каже другом. Један човек рецимо дође за судпју у једао место, нема нншта н донео је можда 200 — 300 дук. дуга. Иосле 5 — 6 година видите га да наједаред куиује какво пмање, ннком нншта не дугује, нпкаквог богатог рођака нпје наследио, жена му мнраз ннје донела све су прилике, да је он лопов. Доказа ио кривпчном иостуику нема. Пптам вас, можемо ли даље трнетн д& нам тај човек изнграва н даље нравду у земљп?Ја мнслим да не можемо. Кад је већ усвојено код нас, начин доказивања но убеђењу, он, а то м^же н овде да се усвојн. Ја мислпм да се тиме нс бн огреши.ш о Устав онда, када бн усвојили неке ванредне судове, а како се овпм поротскпм начннол с/ђења ие вређају одредбе Устава, то је на свакп иачнн, овај предлог у духу Устава и он се њиме ни мало не крњп. Само ово не знам, да лн је речено, којп ће га суд еудитн. Известилац већине — Касацнја одређује, којп ће га суд судити. Мих. Поповић — Имам овде да замолим пзвестиоца мањине, јер немам куражп да мислнм, да је ово моје уверење сигурно, а то је у оном његовом иредлогу, да се судијп за кривице у чл. 105, 106 и 107 крив. закона норотски суди. Члан 105 разумем, јер он оће да се норотски суди за дела, која нису иротивна закону, него кад црими миго, али не бнх рад био да остане чл. 1о6, јер по чл. 106 казне се чиновници за мито или кад учине какво иротивзаконо дело, тај бп члан ја са свим изоставпо, него би узео чл. 107, који говорп само о судпјама. А иошто се зна да судија невршсњем закона мора неког да оштетр, то да се не би дало новода, да се место чл. 107 узнма чл. 106, где је блажа казна; ја бих овај члан !'зоставио. Известилац мањине Др, Станојевић — Да објасним г. Мих. Поповићу зашто се мора да узима чл. 106. У члану