Народна скупштина

СТРАНА 542

врши регулацију Ђердаиа, дућан сиабдевен са свпма могућим еспапнма манпфактурпнм и колоннјалпим. Пнтамо г. мннпстра: 1. Је лн му иознато, да овакав дућаи постојн? 2. х\ко му је иознато, на основу ког је закона земаљског томе друштву дозвољен овај дућан ? 3. Мнслн ли министар, да овакву радњу нротнвузакону забрани, илп ће допустигн, да се ово земаљски закопп изигравају? 27 јануара 1891 год. Београд. ИНТЕРИЕЛАНГИ: Божа Кунатровић, Милан Глигоријевић, Анта Рајичић. Потпредседник — Ова ннтерпелацпја унућу.је се надлежном министру да на њу одговори. Часг ми је пзвестпти Скупшгину, да је дошао у Скуншгину Јанча Јовановнћ носланпк. Изволте чути извештај финавснског одбора о буцечу за месед фебруар. Известилац Риста Поповић чита: Народној Скупштини Одбор фннансијскп нрегледао јс нредлог г. миннстра финанснја, којнм тражп, да се државнн издатци за месен фебруар 1891 буџетску годпну чине по буџету, који јс законодавна власт за 1890 буџетску годину одобрнла и то до једне дванајестине ( 1 / 12 ) годишње суме овог буџета. Како Скуиштина још нпје решнла буџет за 1891 год., то је одбор усвојио нредлог г. мпнистра и нрема гоме част му је нредложнти Народ. Скунштпнп да н она изволн то усвојити на основу чл. 171 Устава. председник одбора Ранко Б. Тајсић. НЗВЕСТИЛАЦ Р. С. Поповић. члановп : Јов, С. Јовановић, П. Срећковић, М. Миловановић, Даза Илић, Милан ТВ. Ђурић, Мил. Марковић, Ј. Ж. Јовановић , Д. Ћирковић. Потпредседник — Овај извешгај финанснског одбора ставиће се ва дневнп ред за нрви састапак који за овнм дође. Сад нрелазимо на дневнн ред. На дневном је реду нретрес чл. 29 закона о судијама , кога је Скунштнна упугила у одбор. Известилац већине С. Костић — Гоеподо! Одбор је држао састанак н па том састанку размпшљавао о ономе нредлогу, којн је ноднео поштованп потпредседнпк Дпм. Катнћ, и није се могло наћи довољног уставног и законског ослонца да тај предлог унесемо у овај закон о судијама, ио нма једна мањнна нз одбора, која је нашла једну редакцнју, која бн се додала као четврта тачка овом чл. 29, коју ћете нматп част чути од г. Драгпше Станојевпћа. Известилац мањине Драгиша Станојевић — Члан 29 допуњен са тачком 4 гласиће овако: Чл. 29. Касациони суд кад ирими тужбу досгавиће преннс псте туженоме на одговор и одредиће му за то рок од 15 до 60 дана. Кад овај рок прође, касациони суд решава у оншгој седницп о поднетој тужби најдаље за 15 дана. У свима случајевима оптужења, касациони суд решава (пресуђује) по убеђењу и познавању стварн. Исго тако и редовнн судови суднће суднјама н но убе1>ењу н нознавању ствари за дела из § 105, 106 н 107 кривнчног законика.

§ 106. Чиновннк, који узме или захтева иоклон, нлн ма какву корнст, нлп к )ј и прими обећање поклона, пли ма какве користи, па да учинп какво дело, које није нротивно закону, алн које спада у круг његове звапцчне дужносгн, плн да не учпнн што год. што П1 самзј дужностн учнннги не бн смео, да се казни у новцу од сто талнра илп затвором до шест месеци. § 106. Да се казип загвором до пег година п губнгком грађанске часгн чиновник, којн нрпми мито нлн обећање мига или ма какве корнстн, или којн го захтева, на да учнни у кругу своје дужности какво иротив закопо дело, илп да не учннн што год, што бп по дужности учиннтп нлао. Ако суд нризна олакшавајуће околностн, казна ће бити лишење звања. § 107. Суднја, који се при суђењу каквог злочннства нлн нресупљења на корисг нлн шгету обвињенога подмнтитп, бнће кажњен загочењем од две до десег годипа. Дак1е, за ове кривнце из ова трн иараграфа кривичнога закона суднће се поротски. Овде је нарочпго речено „судпјама". Строго узев то не бн било нотребно пошто цео предлог закона о судпјама говорн.; алн како § 1о5 и § 106 крнв. закоца помиње н чпновнике, го, да не би бнло какве збрке, мн смо парочпго метулп реч : в судијама«. Потпредседник — Тражи лн ко реч да говори о овоме члану ? (Нем .). Известилац мањине Драгишта Станојевић — Јуче, кад је Скупштпна пзгласала да мшмсгар може једпомесечном платом казнптн судију дисциплннарно, — могло је се опазптн, да Скупштина то ради у томе цнљу, да заштцтн одпста судску независност у томе смпслу, да судпја не може да радп шга хоће, него да има некп надзор над њим, те да осетп руку гога надзора. Мн, који смо гласали против тога, тако исто смо то пмали на уму, али смо само мислили, да не бп требало дати минпстру ту власт него касацији. Сад пак мнслнм, да п она госиода посланнци, којп су јуче гласалп да се да миинстру дисцинлннарна власт вад судијама, чпнећи го у тој намерн да се мало стегну суднје, — да ће они, ако хоће а.а остану досљедни самн себн, гласати за оваку нашу допуну на ову тач. 4, јер ова је тачка јача и даје још већа јемства за правичпо суђење. С тога, мислпм, да они пмају један разлог више, да у случајнма оваквпх озбиљннх преступа као што су овн, гласају за овај додатак. (Тако је). Онп би дакле билн у протнвностп самн са собом кад не бп гласалн за ово, зашта су у пзвесном смислу и јуче гласалн, јер се овнм иооштрава надзор над судијама. Извест. већине Сима Костић — Господо! При решавању овога питања ја мис.шм да треба да имамо двоје на уму. Прво, да ли се ова законска одредба не коси са Уставом, н друго, да ли не долази у несагласност са осталим законима ! који постоје ? Овом допуном законском или овим предлогом иде се на то, да се судија за извесне кривице казни гако рећи поротски. По Уставу зна се да судија може само да одговара за кривице учињене у својој званичиој дужносги, за свој судски рад где спада и примање мита, или кад се покаже несавесан у раду и за дисциплинарну кривицу. За оне прве, господо, надлежни су редовни судови а то су: првостепени, апелациони и касациони суд. — Првостепени и апелациоии суд имају да расправљају Фактична нитања а касациони суд паЕ има да видп, I је ли Формални закон примењеи као шго ваља. Питам вас — са овом одредбом каже се, да ће да суде редовни судови по убеђењу и познавању ствари, — шта ће у таквом случају апелациони суд да расматра ? Шта има, велим, да он расмагра као друга инш ганција ? Он нема »псолутно ништа да решава. Ја не знам, које ће он доказе да узме у претрес и да види јесу ли саобразни закону или не. Друго. Знамо да по Уставу касациони суд решава о томз: има ли места да се један судија стави под суд или не? Кад решава касациони суд по трећој алинеји чл. 2 9 по убеђењу и познавању ствари, онда одмах иде дело првостепеном суду на ј суђење. Овом допуном, овом одредбом, по којој би првостепени