Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА —•—•—•ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ! ЗА. С РВНЈУ 6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИН. ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровиђ, Добросдав Ружиђ,, Љуђ, П, Ћирић.

Број 56

ПОНЕДЕЉАК 4 ФЕБРУАРА 1891

Година I

50 САСТАНАК 29 јануара 1891 год. у Београду

П РЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК Паја Вукови!. СЕКРЕТАР Ранко Петрови^

(НАСТАВАК) (0 судијама) Сима Костић — Ја имам да одговорим неколпко речи нзвестпоцу, поштованом г. Драгишн на оно, што он вели, да се боји да ће и ова мера бнти недовољна, н да ће неваљале судије опет остати некажњенн, јер вели: ,врана вранп очи не вади". Кад се то начело призна, онда зашто даватн право миннстру да кажњава судије. Према томе видн се да то не стоји. Међутим ја кажем, да се овом мером неће постићи дељ, ради које се установљава; јер онај нсти разлог, који сам напоменуо, држим да је оиравдан, да ће суднју судптн судије, које га не иознају, и нико неће тако лако узети на своју савест, да каже да је крнв, а друго, може се деснти случај, да ће већина судија, кад буде дат неки судпја нод суд, н ако буде чнст и невин, може да страда на правдн Бога, јер ако буде раднкал, а буду му судпје 3 наиредњака нли либерала, прогутаће га као ништа. Дакле с тога ја вслим, да је ово једна врло хрЦва мера, која може штетитн угледу и достојанству судске независности. Што ноштовани г. Катић велн, да се то не коси са Уставом, ја ииак кажем да се доиста косп, јер се овде прекорачује надлежност. Овде се вели да им се поротски судн т. ј. по убеЈ>ењу и познавању ствари, онда треба да се каже да пресуде првостенених судова иду одмах на расматрање касац. суду, иначе то је једна илузорна одредба. Што се тиче иредлога ноштованог ирофесора г. Панте Срећковића, он ме нпје разумео, јер он замишља да с а овим хоће да установи суђење поротско, као за разбојништва п крађе, док међутим овде се хоће да суди само на поротски начин. Дакле ја мпслим да његов предлог неће моћи да одговора ни Уставу на законима. Министар правде Мика Кр. Ђор^евић — Госиодо посланицн, наш поштовани нотиредседник г. Катић предложио је нзмену гачке 3-ће чл. 29-ог у одборском иројекту закона о судијама: тражећи да се судијама у будуће судп норотскн за сва њихова кажњнва дела. Против овога његовог нредлога говорили су иоштовани посланици г. г. Рибарац, Максимовић, а и сам нзвестилац г. Костић, и доказивалн: да је предлог

нротиван закону и Уставу. И г. Рибарац предложио је Свунштини другу измену тачке 3 поменутог члана. Усљед тога, што су се г. г. говорници у мпшљењу иоделили и што је изнешено више нових нредлога, Народно Представништво донело је бпло одлуку, да се чл. 29 врати у одбор, те да он ствар ову поново нроштуднра и другу редакцију спреми. Госиодин известилац саопштио је данас штаје одбор по стварн овој урадио. Главно је, на што морам пажњу вашу да скренем, то: да је одбор једногласно нашао. да се предлог г. Катића, онако како је предложен, не може примнтн, јер је, веле, противан закону и Уставу. Већнна чланова одбора, којима сте свн ви веру поклонили, чије иравно знање н }а поштујем, мишљења је: да чл. 29 остане онако како је у пројекту предложен. Мањпна пак налази да се предлог г. Катића може примити, но да то влжи само за случајеве предвиђене у §§ 105, 106 п 107. крив. закона. Ви сте чули известиоца већине, а чули сте известиоца мањнне, чули сте нсто тако разлоге једних н другпх са којпма они бране своје мншљење. На вама је сада да се оддучите бпло за једно бпло за друго мишљење. Но пре него би прпстунили решавању ја вас молим, да не губите нз вида ове две околности, које, ио моме мпшљењу, стоје у тесној вези са овим питањем. Прва је околност ова. Ако Народно Представништво реши: да се судпјама суди иоротскп за њпхова кажњпва дела, тнм својнм актом оно ће јавно да констатује, да је у нашим судовнма почела да овлађује корупција. Одлука таква не може остати тајна. Она ће одјекнути и преко наших граница, а то ће јако да шкоди угледу наших судова. И ако данас има код нашнх судова неколнцина судија, који су заборавнлн на свој узвишени задатак, држим да нпје право ннти коректно да се за то сумњнчн цео судијски сталеж. Ја смем пред Народним Представннштвом да тврднм, да тако стање у нашим судовнма ннје, и да огромна већина суднја стоји у пуној мери на внснни свога положаја. Молпм вас да погледате само лево и десно на наше суседе, па ћете тек онда добити верну слнку п уверити се даје ово нстнна што сам казао. Менн ово, дозволпте да кажем, личи на ону народну пословицу'. „због Николе омрзе ми и светн Никола." А ја држим да прпмена ове пословнце на г. г. судије не бн бпла онравдана. Господо Посланпцц! И друга је околност исто тако важна као и нрва, н за то вас молпм да и о њој озбиљно размислите пре него будете гласали. Ви сте чули од г. шзвесгиоца мањине Др. Драгише, који онако ватрено иледира за нредлог г. Катића, да и он сам сумња за усиех иредлога, јер, вели, „врана врани очн не вади." Ја са своје стране могу да кажем само ово; ако се