Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА р ПЕН \ ЈЕ .ШСТУ! Ш 31 *-' РВ11ЈУ в Д"». МЕСЕЧИО НРЕТНЛЛГУ 11Р11МА ^ ОД ЈЕДИОГА БРОЈА 0 *40 ДИП. КРАЉЕВСКО—СР11СКА ДРЖЛВП V ШТАМПАРИЈА ЗА СТРА1ЈЕ ЗВМАЕ ИОП1Т1НС1СОГ САПЕЗА 15 ДИП. МЕСЕЧПО Ј/РЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровић, Добросдав Ружиђ, Љуб. II, Ђирић. Б рој 61 СУБОТА 9 ФЕБРУАРА 1891 Г одииа I

53 САСТАНАЈ^ •2 фебруара 1891 год. у Београду И РЕДСЕДА ВАО иотиредседшп; Димитријо Катил СЕКРЕТАР Витом. Младенови^ (НАСТАВАК) (0 буџегу: Јован АкавумонпК) Главно је ово: за то што је г. министар Финансија од жељезнице узео њене чисте ириходе, ми данас видимо да нам буџет предлаже један зајам од 3 мплијона динара нарочито за то, да се изврши набавка у материјалу, те да же .Ђезница може да ради п да даде онај приход , који је предвиђен. Дакле, и тај зајам од 3,000 000 предииђен је у буџету са ануитетом од 150.000 дипара, што иде на отежање буџета и доказује Финанс1Г]ски положај наш. Морамо дакле да се задужпмо и да плаћамо 1 50.000 ануитста за то, што министар Финансија није хтео да остави железницн дово.*но прихода, да може да набавља што јој треба, него је утрошио цео приход, а жељезнпцу оставио да мора да се задуж.ује, да прави зајам од 3 милијона дннара за своје снабдемање и одржавање. У те елементе, који ће да створе деФицит, долази даље још једна установа, коју ћу само овлаш да поменем бојећи се да не штетим самој ствари. Има једна установа, којој се но 3 месеца не плаћа њена зарада. Због тога што се тим људими не плаћа излазп једна подужипа преко 2 милијона. Та 2.000000, то је дефпцит за прошлу годину, а то ће бити и у овој години, јер се непрестано продужује. Господин мпнистар фииансија рскао је јуче, да лржавна иаса није дужна а Народној Ванци" иишта; исплатио је, велп, све бонове. Ја не знам, како ја г. министар Финансије то могао рећи, јер из званичних података знамо, да српска држава није платила за неплаћене купоне Народној Банцп 77.000 динара, за неплаћене бонове 8 76.000 динара. Ово зна г. министар Финанчпје, н чудим се, како може говорити, да држаиа не дугује Н .фодној Банци. Међутим то се јасно види по извештају Народне ^апке за последњи месец. У осталом лане у томе истом извешта ЈУ има једна позиција. која нзгледа мало чудновата; иу која, кад се добро у њу загледа, објашњава да ће бити још дуга тамо. поеледњем ипвешгају народне баике стоји, да се на Државне обвезнице дугује у злату 4,473.777 и 25 иара; у сребру 1,429.46У дин. и 10 иара, свега 5.903.2 4 5 динара и 0) пара. Већмнол те суме, које фнгуршпу на тим државиим ''^везницама дугује један странац, дугује један финансијер Г. --оскије. Ја мислим да један странац у опште иеће иматн ра-

чуна да узнма пз сриске Нар. Баике око 6.ОО0.ООО, да на њих нлаћа 6° 0 н да нх даје на странп по 2 и 3° 0 . Бпће гу нешто око државе сриске. У осталом што је меие иобудило да то кажем, да доводпм у везу тога фннапсијера с државом срнском, то је, што је та.ј г. Хоскнје извршио ланс зајам од 26.000.000 у заједницп с Нар. Банком. Према томе тешко да бп он дуговао Нар. Банцн око 6.000.000 н да на њпх илаћа но 6° 0 . Ну на свакп случај ја номпњем ово с резервом; а ако г. мннистар фпнансије може да докаже да држава ие дугује нншга впше Нар. Банци од 876,000 дпн., онда осгаје толпкн дуг ! њој. Ну ирн свем том минисгар је погрешцо рекао, да српска држава пе дугује Нар. Банцн ништа. Кад сам иочео да говорпм о односима Нар. Банке с државом сриском, ту ми се дала прилнка д<г поменем зедиу врло замашну, јздну колосалну цифру, о којој гогово, не готово, већ у истпнн нема рачуна по миниетарским извештајпма нред нама. Ја сам ту цифру напио у извештају г. министра фннанепје, ко.јпм је спровео овај буџет. Он у спроводном ппему каже, да је прошде год. продао 38,325 обвезница лутрпјскпх. Коме је то продао, по што је и])одао, ми о томе не знамо нпшта г. мшшетар то ирелазн ћутке. То је међугнм сума преко 3,000.000 дин. нлн тачпо но цеин како нх је продао по 82'/., динара, 3,198.725 дпн. и ми о тој суми не знамо ништа. Можда ће мпннстар казати, да ће у 90 год.ши у завршном рачуиу рећи шта је било с гом сумом Ну ја држим, кад је мпвпсгар финанспје већ нашао за добро, а го је п коректио да помене у нзвештају свом да је продао 38.000 обвсзннца што чини преко 3. 000.00. дпн., онда је његова дужност бнла да нам у нсто вреие каже по којој пх ,е цеип продао п шта је учп ЈИО с тпм повцем. Тај новац није ни зашта друго био, већ аодмирница буџетског дефицита за ирошлу годину. Кад не би то било, мп бнсмо тај новац пмали у државиој каси у готовом новцу. Међутпм ја бих сам желео да је то ; ну аисолутно ип номена иема, Да у нашој државној касп стоји та сума. Ја вам кажем, да те суме у државиој касн пема а минпетар нека каже, ако може,- противпо. Говорећн о тпм обвечницама ја мислим, да је на свакп начпи било некоректао и што је г. министар финанепја ге лугријске обвезннце, тај каппгал од преко 3,000.000 иродао једиом иривагном човеку иснод руке.Тај је нрпватан човек узео ге обвезппце за иеке бечлпје, а купно пх је по цени од 82 1 дин. једну обвезннцу. Мн зпамо од кад те лугријске обвезпице етоје добро. Будитв" уверепн, да тн тр^овци, којп су те обвезпип.е кунилп добплп су од сваке бар по 2 дпп. Ту је изгубљено иреко 7 0.000 дин. за гриску државу. Да лн је то био нут п начин да се нродају обвезиице; или му је требало продаги преко Нар. Банке, то је за мене епоредиа ствар; ну главио је за мепе то: кад г. мипистар фииаиспја сномпн.е у извештају за 90 год. 38.000 нродатнх обвезиица, онда је требало да каже, је ли та сума сад у готовом повцу нлн је нотрошена п ако, на шго: а пз-