Народна скупштина

СТРАНА 592

НАРОДНА ОЕУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ком., могу употребити на нсплату прмвремепих дугова. а у првој лпнпји реквизпцнје, иа што је зајам лутрпјскн у ирви мах н био закључен. Том ирилнком имам да кажем, да се иисам иадао да Ке г. Авакумовић то нитање нокренути, да би могао одговаратп у ноједпностнма, али већ сад одмах у глав иоме могу да вам кпжем, да сам иашао заложене све те лозове код Нар. Банке, а као залогу искуппо сам нх да њима нлаћам реквпзиције—значи нскупио сам дуг, на који се плаћао интерес прво 5 н 6% —којн сам после свео на 4°/ 0 —и плаћао народу реквизнције лутрискпм лозовнма, на које илаћамо пвтереса 3°/ 0 . Тако је скниут један терет са државне касе, скннут један дуг, којп је сачнњавао 3 / 4 вредностн лутрнскнх лозова, којј је држава дуговала Народној Банцн, ја сам дакле лозове утрошио на оно, на што су законом намењенн, Ако то ипсам учннпо, п ако би г. Авакумовић могао то да докаже, да сам ја нешто иотрошио на друге цељн, јага позивам да ме ннтерпелнше у Нар. Скуиштпии, иа да му јавно фактима докажем. Зато ја прогнву такве инсинуацаје иротестујем у Нар. Скуиштпнч, а ето дајем ирилике г. Авакумовпћу н чмкам га да нротвно докаже. То бн иросто значпло, да сам ја учннно неку злоупотребу продавајући лозове да нрпкрнјем дефнцпт. Зато ја, госиодо, Јавно ево тврднм, да сам са лозовима илаћао само оно, што .је законом наређено т. ј. нлаћао сам реквизпцију, које н данас још има. Ја бнх рад био да се та реквизицпја што ире једиом сва исилатп, алн се та реквнзицнја још новлачи за то, што се људп не јављају на време. Ја сам его мирао и о томе да говорнм, што је г. Авакумовнћ чак и то иеверно хтео да иредстави Нар. Иредставнпшгву. Госиодо, ја у даље иоједпиоетп већ жећу впше да улазим, јер чннн мн се да бн ме то далеко одвело. Ја ћу само још једно да наведем. Г. Авакумовић је прпметио и го, да неке оиозпцпје у завршннм рачуннма А. Б. н С. нису нроведене кроз књиге, и ио једној логнцн, којој ја никако не могу да следујем, налази, да је и ту државнн дефнцит!! У тој нримедби, која се односи на анујнтет [»уског н аграрног зајма каже се само го, да су ти анунтеги илаћенн из Унраве Држ. Дугова са дотнчних к^са и тамо се взде, и за то нису нн ушлн у књнге гл. благајие, а кад се целокуиип рачуни закључе п кад се све нрекорачени креднти одобре, онда ће се вндетп да је све једно нсто. То је једна ироста фарм лна ствар, нри којој о дефициту ие може ин речи бити. Но тој логици Авакумовнћевој нзашло бп, да су и еви ирекораченп кредптн и свн иривремеии издацн, који су већ давно урачуиати, иекакав још отвореи дефицит. Ти прекорачени кредити повлаче сејош из времепа владавние либвралске. (Пљескање н жагор). Указ, који сам ноднео ономад Скупштини показује, да прекораченч кредитп датирају од 1873 год. То све нпје још провучено кроз књиге главие благајннце а не може се провестн кроз књиге, док се не одобрп од стране Скупшгине. И сад г. Авакумовић но својој логпци има права да огуд закључп, да су све те огромне суме дефицити, које сад морамо да нлаћамо, и онда бп изашло да мп сад нмамо да плаћамо дефпците још из либералне владавпие. Ово су важнпја нитања, на која сам сматрао за дужност да одговорпм. У остале појединосгн нећу за сада више да улазнм. На завршетку мога говора нмам да кажем у главноме оно нсто, што сам и јуче рекао, и на што се увек морам да враћам; да чисто п јасно иред Народним Представнпшгвом кажем, што сам и у фпаанцпском одбору казао: да иаш дефнцпт још у толнко варира, у колпко ми немамо данас органнзоване 4'инаицнске администрацнје, која бн пам прпходе државие на време наплатнла; кад бп нмали добро уређену финаициску админисграцију, кад бп фннансијску одвојнлп од полициске власти, на је нренелп на чисто финанцпске органе, мн бн онда имали много мање дефнцнта, него што га имамо даиас. Јер предрачуњени дефнцит може сс повећати у то.шко, у колш.о се новац не може на време да унесе у државну касу. Г. Авакумовић каже, да сам ја лане рекао, да ће дефицит бнтн мањн, а ои је у ствари ево нешто већи. Међутим ја сам већ казао, даје тај дефицит порастао огуда, што ири-

ход није на време нанлаћен п у државну касу унесен. Дакле прво је нужно организовање фннанцпске адмнннсграције и .ја сам то већ напоменуо у мбме нзвештају, да се тежиште поиравке финанциског стања налази у томе, да се нарочпте пореске управе образују, а то је садржано у нројекту о пореском посгупку, који је већ нред Држ. Саветом. Поред те сгране административне, на коју ја врло много полажем, лек нашим фннанццјама могу да видим и нађем само у нозитивппм или негатнвним мерама пли у обе заједно. Негагнван пут ,је: да се расходи смање. Нека се нађе пута и иачнна да се маспвнпјн издаци јаче иозиције расхода смање и ја ћу иристнтп иа то, ако цађемо да то може да буде. То је један иут, алп је то тежак н мучаи иут. Србија има тежак географско иоли тпчки положај, она ^е на ударцу а окружена са свпју страаа неирајагељем гако, да она данас није у сгању, да свој војии буџег без новреде свога ннтереса знатно смањи. Хоћемо ли да иођемо на иросвету па да основне школе скииемо и да нх нренесемо на оиштпне? И то би бнла једна осетна ушгеда, нека се то иредложп н узакоип, али ја држим, да се тнм путем иегагпвннм мало постпже, Много се впше даје посгићи позитнвнпм путем, а то је сгварањем новнх извора. Измене пореског закона у таквоме духу, да већп теретп надну на имућније сталеже а спротнијима да се олакша, даље трошарином може се добпгн толпко, да се дефнцнт сведе на најмању меру. Ето то су цутевп, којим се може иосгићи толпко жељена равнотежа. Најзад понављам да мн имамо пзгледа да ће новишенп ириходи на монополу дувана, соли и жељезнпцп, на међународн ј ношги (наромито ако нндијска иошга преко наше земље пође) даље иовп трговпвски уговорп, иашто нарочпту важност иолажем, тек биги у стању да нас иотиунце сиасу. Овпм ће се средсгвпма тек у току две трп годпне иод разумном управом моћи буџег стално да ноирави. Ја сам до сада, како сам но моме знању схватпо, учннво све оио, шго греба и што сам могао, а сад оетаје онима који кгжу да исће инкако дефицига у буџегу, да они учпне позптивне нредлоге, — којпм се Србија од јеном преко ноћ нз стања баикротства може да вреведе у стање фнканснјског благостања, које у осталом нигде у Јеврони ие постојп за то, што је невоља оружаног мнра опште европска невоља. Ј. Авакумовић — После мог ирвашњег говора ја не бих узимао реч, јернисамрад дазлоунотребљавам стрпљењс Скупштине, али пошто ме поменуо г. мшшстар и то на начин, који не доликује иарламентарној дебати , дозволиге ми само неколико речи да одговорим на то (Потпредседннк: Мо.шм вас, само се можете браниги ако сте нападнути, или исправити своје наводе, ако су погрешчо цитирани). Г. мннистар је казао кад г. Авакумовић буде мииастар Финансије, он нека поднесе буџет са мање прихода п расхода То није пут и начин, којим се у парламенту објашњмва. У осталом и ја и г. миниетар знамо, да је врло тешко бити министар финансије у Србији. Ну прнзнаће п г миннстар да је то у исто време најчаснија улога у Србији, и да онај, којн мисли да учини стварне услуге земљи, моше тежити да узме Фииансијску уираву у своје руке. Али она друга сгвар.... (Потпредседник: у члаву 53 пословног закона каже се овако: »ако носланик тражи реч ради тога да исправи своје наводе...) Молим вас да исправнм. Г. Министар каже, да сам ја њега сумњичио за неке лозове. Ја га нисам сумњичио, већ сам казао, да је та сума употребљена за покрчће дефицита. А што је министар рекао, да их је унотребио на исшату реквизицнја, то је нетачно, јер ево његовог извештаја, где се каже да је употребио други број лозова на иснлату реквизиције. То је једно, а друго мннистар каже, да сам ја нетачно цмтирао његов извештај. Ево његовог извешгаја, од 3-ћег Новембра 1 889 г., у коме изриком каже, да ће платити све бо Н ове и привремене дугове, дакле као што сам ја мало пре прочигао. СтенограФСке су белешке ту. Нека остану његове речи и моје, па ће се вндетн да ја нисам неверно говорио. (наставиђе се)

Одгонории уркдише Ранко Нетрови!.

МТАМПА КРАЉ. СРПСКЕ ДГЖАВИЕ ШТАМНАРИЈЕ