Народна скупштина

НАРОДНА ШПШТИНА СЛУЖБЕЧИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излази сваки дан за време оку[1п1тинског нада ИРЕТНЛАТУ ИРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВН1 ШТАМПАРИЈА

ЦЕН\ ЈЕ ЛИСТУ; ЗА СРВИЈУ 6 ДИИ. МЕОЕЧНО од једнога вроја 0*40 дип. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЈБЕ Н01ПТЛ.НСКОГ САВКЗА 15 ДИЧ. МЕСЕЧПО

УРЕТоУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко Петровии, Добросдав Ружић, Љуб. П, Ђирии.

Број 62

НЕДЕЉА 10 ФЕБРУАРА 1891

Година I

53 САСТАНА^: 2 фебруара 1891 год. у Београду председлпло потпредседник Димитрије Кати& секрегар Витом. Младенови^ (НАСТАВАК) (0 буџету: Ј. АвавумоииК) У осталом што рече г. миннсгар, да ј е оа зајам употребио био као што је оио дужан по закону и да нема већег дефицита, имам да наномене.м још озо. Јануарекц купон за 1891 годину миниетар није имао да плати из ирошлог буџета, већ је Децембра 1 8 90 године узајмио од Фирстемберга 4 милиона динара, те илатио тај куаон. Није ли то доказ, да је прошли буџет 1 890 за ту суму у дефициту, кад није дао што је било у њему предвиђеио за исплату тог купона?! Ни;е .]н то нов дуг, који је за еад од нас гајна, а који је у истнни учињен?! Потпредседник — 'Го не дозази у ред објашњења (Жагор). На основу члана 5 4 пословниКа ја вам закраћујем реч. Марко Петровић —Јуче је пала овде пред Скупштином једна стара п са свим исгнпита поставка. Поставка је та: да каква је државна полптика, такав је и државни буџет; но може се и обратно рзћи : какав је државни буџег таква је и државна полишка. Кад хоћемо да говоримо о томе: зашто је данао 1.аше финан. стање овако, као шго је, дозволнте ми онда да се и ја вратим мало натраг у исторнју, кад су то још јуче и пека друга господа, ранији говорници по овоме, нзволели учинити ; да са свога гледишта изнесем праве узроке о::ога данашњег нашег Финан. стања. Дозволиге >ш да се вратим у прошлосг и да кажем, како ја мислим о томе, н да наведем узроке, који стоје у тесној нези као историскп узроци овом нашем државном, па и народном Финансијском, па и економном сгању. Наш државни живот после ослооођења иашег од Турака нретрпео је за ово кратко време од непуних 100 годииа неколико оштрих Фаза својих. Прва брига у своме разви1|у била је тада. да се ослободпмо испод самовлашћа појединаца, и да се завсде законити ред у зем.ш. Ми ее <;а поштовањем сећамо оних уредаба Кнез Милоша, које еу ишле на го, да се нашнм грађанима поврати личиа и пмовна безбедност, као први услов за правилно развиће народа и државе, које услове Србија није могла да ужива под владавином турског гоеподарства. Псторија

ће одати достојну хвалу онима, који су тако аразилн > схзагилн ирве потребе државе и народа тога доба и из фшили их. а створили стање и услове, да се земви нозрати домаће спокојство, које лежи у безбедносги лнчној и осигурању праза личних и имовпих, те да осигуран и обезбеђен у томе може ићи да.ве аа сусрет развоју и нодмирењу осталих пзтреба за правилан напредак јегног таког млагог народа по свима гранаиа народњег живота и нужиог пропорођаја. Дакле државници тога првог доба правилно су схкатнди своје евете дужносги и изврши.ш их, и то још нрашњиви од ратног метежа, збуњени ратним потресима. Државннци ти били су пошли и даље да врше евоју дужност. предвођени својим великнм вођом, који није предвидио и услове за економну сдободу и напредак свога народа, за то су тада права страиаца била одма ограничена у Србији, јер је њихова генијалност предвиђала опаспоети њихо ;е мешавине у народњи живот, н странцп по уредбама тога доба нису смели имати у Србији непокретне имовине, а и начин трговања био им је ограничен. Дакле и у том погледу, ти државници схватили су и испунили прву своју дужност на пољу економије нардње. Дово.бно је то, да је вођ те политике доцније уклоњен и да је го етање преоочено. Настала је једна вдадавипа, која се може назватн владавином дремежи у Србији. Рачунало се да је опо, што је сгечено за Србију, доста; рачунало се да Србији не треба ништа више ии у ком погледу и да је за њу и њену будућпост довољно, да са дукат и цванцик намири саме дневне потребе, а шта ће бити сутра и доцније, и да ли ће потомству требати више од предака, о томе се мало бриге водило. Миелило се тада да Србија не мора нп већа да буде, рачунало се да она не треба даље да напредује. као што то цео свет чини, иити да треба да трошимо времена и снаге на то, те да етворимо лепшу будућност себи и потоњим нараштајима ; то се стање са пуним правом може назвати дремл.иви период српског народа, јер нам је то доба истина одморило народ,али му није нишга припреми .10 за његову будућност, скоро ни по једној грани народног напретка. —■ То се стање продужавало до нладавине Књаза Михаила. Може се казати, да је у главном бнло неке ситне разлике у по неким кратким моментима. али оне иису носиле на себи тип каква озбиљна предузећа, нити су утицале иа измену облика. држашог жнвота и јч.вног државног напретка, који и колнки историја са правом захтева од тако подужег периода. Са владавином Књаза Михаила пошло се мало јаче напред у једиој грани живота п животног иокрета народњег и државног, но и го није била грана јачања економпог или Финаисијског. Тај покрет имао је карактер спољњег националног задатка, коме нека је велика хвала . —• Али тек није ни он пепосредно ишао у корист овог нитања, које је данас на дневном реду, и одмах се је показало, да за то предузеће треба жртава а да ге жртве пиеу прибране. И оштром историчарском оку могло је одма паеги у вид, да је било застоја на пољу државног финансијсног