Народна скупштина

СТРАНА 594

напретка. — Јесу ли те жртве тада довољно учињене, јесу ли на време захтеване, јесу ли у онолико првбраие, колико их је време то захтевало, и колика је могућност тог доба била, то је опет једно питаље, које не подлежи овдо расправи, па ни осу,-и какој, јер то је био период, који је у зачетку свомпресечен иодлом и мученичком смрћу његова вођа. — То је био корак, да Србија вид 1 и пође опој својој дужиости, п опој задаћи. коју је требала да извршч своме потомству. Но они, који нису налазиди ннгереса, да Србија пође папред, да се прави.шо развлја, да Србија иде својпм историским путем, нашлн су за сходио, да крваком руком уклоне са гог посла тога великог државника, чнме је створено земљи једно збушено стање, које ју је н омело у њеноме раду тога правца и тога времена,У целој овој мучкој радњи, главну улогу пгра.ш су онн, који нису могли да гледе Србију да се шири п развија, те да епрети ц.пхово ширеае п развијање, то нам је историјски догађај скорих дана јасно осведочио. Но са смрћу Кнеза Михаила обустављене су н престале н даље жртве народње и државпе, са којнма би се имао да продужи и изнрши историјски задатак народа. Дакле и у том перподу није ништа доприпето за бољитак овог питања, које је данас овде на претресу. — Но у том времену, једна нова струја на западу, која, да би отклонила погледе гладног свога народа од болесног економног друштвеног стања, истакла је заставу борбе за слободу индивпдуалну, па је пренела ту своју пропаганду и код нас. У Србији су се онда појединци грађанн налазили у прилично још добром материјалном стању и ако државне Фннансије кис-у толпко ојачане биле, да би се са њима могле извршиги нацноналие дужности, не за то, што пх народ није могао тада да подмири, но за то, што у ту јабуку тога доба није нико хгео да загриза. да не би погкопао столицу господства свог. Грађанска јавна права њепих грађана истииа су била тада мања но дапас, ади стоји то, да великих зулума и тешких порезаитак није нико тада сносио. Ми исгина нисмо имали тада ово.шког учашћа у јавним посдовима, као народ, но је сва власт и управа државом била у рукама неколицине, али се ваљда тада држало, да још нисмо спремни за то, нли се веровало тада, да материјадно још сигурном народу оиасно је дати слободе, но га најпре треба економно заробити па дати му грађанске слободе. И мени се чини, да проповедннци тих слободнпх начела, поред проповеди за слободу н грађанска права, имали су онда места п за пропаганду економне слободе, требали су нам пре свега да допесу јачу пропаганду и за наш економни напредак и економну слободу; да су онда и државници наши впше гледади на наш економии напредак и нашу задаћу исторпјску, ман.е би требали да утроше времена , како да спрече наиредак савремени, а да се више посвете савременим потребама, којима треба повести народ материјалном напретку, умлој висини и исгорпјској задаћи, и не би налазнли, пити смели палазнти јединог задовољства и искључне државне памети само у буџету од 1 1 милиона. Јест, ја вам овде јавпо и свечано кажем, камо среће да је и опда бутдет био не 5 7 него и 6 0 милиоиа, ја би се тој државној политици поклонио, ади да тих 60 милиона не трошз на одплагу ненромишљепих дугова, илн лудих установа, — но да се са њима крчи пут народњем напретку умном, материјалпо.м и моралиом. — И да се њиме припремала отаџбина за своју историјску задаћу, и онда не би нас под тим јединим условом, да се мало процењена политика ондашње владавчне кренула неспремпа на један корак којим, не само нисмо извршили пашу заветпу мпсију, но смо прокрчили пуг другнма, да пам још можда за дуги земан одложе нзвршеЈње те завегне чежње и дужности наше спрам отаџбнпе и потомства. Дакле и тај нам је период прошао, не само без економног п Фпнансијског напретка, но пам је још постав#о и оставио и теже услове за исти, но који су били дотле, па је и то један не баш тако мали узрок, но можда првп н осетан зачетак данашњег тешког Финансијског стања и овог оваког државног буџста нашег. Дакле настао је у то време једац ирелом у нагаем иолитнчком животу , који је као што се довде видело, лежао иа ногрешној екоиомно-фпнанснјској иолмтнцн. Истнна је, коју

им Ја као Србин и српским државнпцпма одрнцати нећу, радп частп п угледа нашег пмена српског — да су ондашњи државннцп до душе пмали илемените намере, алн нпсу у наиред правнлно прорачунали, са колпко сиреме, н са колпко материјалних жртава може се нзвршитн тако велпкп народнн задатак. Одсуство тога сазнања, ио моме мпшљењу, грдна је политичка погрешка, иа и јак иовод за овај буцетскп дефпцит. — Ушлп смо у један рат алн без прорачуна , без веза нужннх за то, без матерпјадних срестава , која су неонходно нужна, без свега онога, велим , шго такав раг заповеднпчки од пас захгева. Не\сиесп у том нокушају, који су одложили нзвршење те народне задаће, раздражилп су духове у земљп, јер се ноЈЈВила она велпка мнсао, којој је народ тежно, којој је несме певао 11 за коју су иисцн п несницн народ прнпремалп п одушевљава.ш, алн за коју државнпцн ипсу нншга, нли бар онолико ирипремилп, колпко је бар орпближно за усиех нужно бнло. Господо ! Ја опет ионављам , са буџетом државннм од 11 мплнона, ннје се могло са успехом ућп у Боспу, Ерцзговнну н Сгару Србију. То је кардниална ногрешка он^ч- доба, која је, опег поиављам , уиутила даљу иолптику, можда н нехотнчно, оинм нутем, којим је даље нш.и, н ко:а пам је, као иеминовну иосљедицу, створила цело ово сган>'\ па и цео овај буџет, јер је ностало као нека иавнка наших државника , да од тада идући даље, нду у све веће и веће ногрешке! А.ш да се вратпмо иа даљи рад п стање наше радње државне п на даље сгање полнтпчко. које ипак ннје оно којим бп се могли економно да унанредпмо, јер рат иаш ирви ннје иас довео на Среднземно море, гдп је се тежпло , па ии на Јадранско, него смо остали између старе сриске Мнтровице п Земуна. И тада раздражени духовп у земљн тпм иедаћама, гражи.ш су себи нравног изласка, да легалнпм иуте« кажу, да оваква полигика не води и не доиосп добра иароду, да оваква авантурна политпка не треба да се водп даље, него на нзвесним, математпчаич ииравплпо прорачуњеипм основпцама. Алп државнпци тога доба држалп су да је народ у заблудп п надалн су, се да ће те своје иогрешке својим даљпм радом у старол иравцу моћи псиравиги. Историја је ту, ми можемо то одрпцати , а.ш јо оаа ту п она ће пстину рећи. Та иас ја ио.штика исгина довела и до Косова, али нас је она одатле вратнла Врањп и Ипроту а одатле одвела и на бер.шнскп конгрес, где су наиш усиесп одкупљени ио екуие жртве, којима је у ве.шко нрокрчен пуг оваком п оволиком нашем буџегу, јеј> иам је ту одређеио да градпмо железницу ц да сгранцн имају у Србнји непокретинх добара. — Дакле, дошли су иам ортаци, који нису ни једне иаре утрошплп, ин Јвдне каип крви нролилн за слободу ове земље, него су онп још п сметалн. Ко.шко смо тнм добпли у економно-фннансијском ногледу, треба.ш би, гослодо, да одеге н да уиптатс гроб Кнеза Мплоша, кад његову жпву псторијску прошлост у овом погледу нећете пли не умете да чптате. — Ондашња једна група људи, којп нису били унлетени у ту нолитику , п који су бплп одстрањенп од тога, изјавилн су своје негодовање на такав правац вођења политпке, народ је се томе негодовању нридружио, и она је се је морала сурватн , јер није могла даш онакваг ствариог иолета иашој сиољној задаћи, нашем економском напретку, какви се од тога гада очекивао. У Босиу на.м је ушла јача рука, која нас је одвојила од браће иаше, од ириетуиа на старе нсторпјпске пијаце племена сриског. Дакле, једаи потрошак иарода без стварнпх усиеха; пометња у пзвршењу заветне дужностп, иропуштане ирилнке за економип наиредак на рациоиалној осиовп а међутим сувремене нотребе расле су из дана у даи, а још више су отежапе нрчлпке носле берлинског коигреса, да се иропуштеио накнадн После је дошла иова струја п иов иравац , а.ш н тај је правац иошао нутем иогрешпог економског рада, но ип она ипје се хтела зауставдти на ирвпм корацпма свога грешења у том ногледу. Ти су људп можда и са иатр;.отеком тежњом пошли све даље п даље такође иогрешним путем у свом иолитичко екоиомном раду, аоји је чинпо све внше и впше ногрешка и наилазпо на све веће неодобравање. У ко.шко је