Народна скупштина

58 САСТАН АК — 2 ФЕБРУАРА

СТРАНА 595

се оарод старао да их спреш и вратн са тога штетног иута хаке економске политике, у толико су онп гледалн да се с иочстка вештачки , а доцније н насилно одрже на власти, можда у намери, де равнје иогрешке своје даљим радом поираве, иа су н ир 'Ко воље народа наметалн народу оно, што он неће. Ту је онет наш напредак пе само застао , но јако ночео опадатн, н то како државни тако и екоиомнн ; н тим се иутом пшло се све даље и даље. — Еад су впделн да нм саме ујдурме државпичке у обмањивању јавног мнења у народу ништа не помажу, онда су се послужплп силом до тог ступња, да су нашу отаџбину окропили крвљу српскнх грађана, крвљу оних сниова, који су сматралн за свету и иатрнотску дужност и саму крв своју нролитн у службн својој огаџбннн, напаћеној н измученој њиховом погрешном нолнтиком. То је, дакле још више заоЈнтрнло односе између те владавпне п народа, што Је знатио номогло, те је најиосле морала пасти така антинародна владавина. Штаје тај иериод дотле на иољу екоиомског наиредка, на пољу политично-државном урадпо, то је ствар јавна за све нас п у то се нећу на ситно упуштати, али ћу нагласпти, да је го стање достпгло врхуиац ових наших данашњих н финанспјскпх и екои мних недаћа, којпма је неминовно последица овај и оваки буџет са 20 мплиона ингереса на капитале туђе, којн нам не донеше никакве стварне корпсти по екоиомно и финапспјско завојевање од страиаца н њихових вапптала. Загпм су заједипчкн дошле на управу ове земље две стране, два елемента, који су једно другом са свнм супротнп, н то су дошлн баш оада , кад је народ сриски од њих п њпхова сложна рада много очекивао и изгледао, ногрешно рачунајућн, да се тако супротнн елемента у својим назорима на државне послове, могу у истима сложнти, у овако тешким п заплетеним прилпкама. — Ну, ја сам још у ночетку бпо тога мишљења, да та два еуиротна елемента не могу заједно да раде, пего треба оставнтп сваком елеменгу да радн за се како уме н како зна, и да покаже шта је кадар да учпни овом народу. Ова два суиротаа елемента, на првом озбиљном нослу размнмопшлн су се и иодводнли, и даља унрава земљом дага је једној ноловини, која је у народу има .1а већину н уз коју је скоро ц-о иарод био, што су и први елободнн изборп ноказали. И тек што су првп радови те иове владавпне иочелп улпвати у народ веру, да су за њега насталн безбрижинји дани, — не знам, ндп, , ећу сада овде да о томе говорим,нашло се некаког државпог разлога, да се та владавина, баш у јеку свога плодног рада ирекпне п замени владом Нпколе Хрисгића, коју су поиун .ЈЛп људп пз нрогнане владавине, која је трајала од савезне владавпие. Првп данн дакле те владавнне бнлн су почелн пћи иутем нашег фпнанснЈског п економног опоравлења, што је земљу обрадовало, па се ниак нашло да њој ннје време,ињене су, за тако кратко време добивене тековпне, брзо упропашћене владавнном Ннколе Хрнстпћа. Дакле н осегне тековине тога врло кратког перпода уиропашћене су, н стање је фннацснјско и буџетско још вшпе ногоршано. То је збунпло ионова духове у земљп, п народ је са зебњом изгледао п очекпвао , да ће по земљп опет крв грађанска потећп, јер свако бављење на влади шефа тадање владе, оставило је за собом крваве трагове. Али ја сам лнчно жпвно тада у уверењу, да су већ н ти старп државници крваве боје, стекли уверења, да се туђом крвљу своји греси не перу, п да ће од тога одустатп, алп како ће у опште иастагп тада политичко стање, које сам ја држао за ирпвремено, н сам нисам могао нредвидеги.— Дакле, настаје још мутннје сгање, но стање, које је трајало до доласка ге владе п које је трајало до 18 октомбра те годпне, алн у каме наш економнн наиредак не само није опорављен, но су наше државне финансије још у горе сгање дошле.Владалац онога доба позива гога даиа све прваке отаџбнне на један скуи и договор, да се исгрошеном стању сгане иа нут и да се стабилнпје н боље стање одреди наиред. Сви иозванп одазивају се иознву свога владаоца, у тежњи да иомогну отгџ-

бини п, госиодо, каква је бнла прва реч, која је иала на том: скупу? Тадашњи владалац овим је речима поздравпо гај скуие „Поздрављам вас као ирваке народне, и ирво шго имам да вам кажем на овоме важном и значајном скупу то је: да је отаџбина наша на ирагу банкротства." И ако сам знао, да нам је тешко н траљаво фпнан. стање још сам гајио наде, ј да ти велнкп државницп, да ти људи са великих внсина, са којих се, бар су се онп хвалилн, дамного даље вндети од нас, да су ти људн кад су имали у себп самопоуздања, да су ималп н ирибране свести, иа да не цзађу с том тако црном исповешћу иред прваке своје отаџбпне, од којих су многе до јуче душмански гоннлп, шго пх опомнњу и снречавају да не иду на сусрет гаком црном стању п тако црној нсиовести. Али кад је она пала, менп је замаглило пред очпма; менп је све друго бнло споредно, али у тај тако црн живог, жпвот своје отаџбине гледао сам као и свој соиственн. И за I мене одма је постало прво и руководио начело у даљем мом раду, за којн сам позват, да ма ио коју цену створим могућвост, да се то стање у свом даљем развоју бар спречи, како бн се поузданије могло и лечптп. Ја сам се грешио тада п о своја убеђења, о своја начела, о много што-шта, што је уткаио било у дотадашње назоре моје, ц задовољно сам се тада са толпко успеха, којпм је и ио којим бп могло битн нресечено даље то стање, које се назнва банкротством држгвним. Јуче је овде пао ирекор: ви раднкали ушлн сте одрешенпх руку на уираву државну, зашто нисте ношли оннм нутем и нравием, како је ваш програм налагао. Менп се чинн, да тај господнн, кад је бпо члан уставотворног одбора, н можда био тамо моћан елеменат у друштву својих ир1патеља н Једномншљеника, те да помогву да радикали дођу слободних руку на влаау. Јест. Нема личрих факгора, којп су спречавали тежње п нрограм радикалне странке Али стоји Устав, који је у ' 2 / 3 раднкалпог програма везао радикалне руке. (Одобравање). Нови Устав нма две иоловнне. Он захтева н одређује, шта из сгарога стања мора да буде, а шта у новоме мора да се сгвори ново. Кад смо већ ушлн у то псиитивање откуд је то, да је данас буџет 57 милијона, мепн се чинп да сам ирилично верио нрибележио псторијске моменте, који су толики буџет нрппремили, а што он мора н данас да буде толпки, довољно је да се овде осврнемо н на докуменат, на коме је утврђено оно, а то је Устав. Он је регулагор свију иослова у држави. На буџету лежи спољна полптика, финаиспјска политнка, грађевпнска нолитнка, уиутрашња, војна н т. д. Свих дакле 8 струка мннистарства леже на државном буџету, а то је све као државна ноареба утврђено п нашим новим Уставом. Ја вам оиет помињем : у пашем Уставу имаово: једна иоловина његова налаже државницима иосле њега, да више од половпне старога стања ноштују, п чувају гди су утврђена п многа стара „стечена" права , а то нас донста скупо кошта; а друга иоловпна је са иовим захтевпма , које и савремени развој државннх п народних ирилпка од нас захтева. Одржати старо стање п створпти ново, чак и тамо, где се та два стања сукобљавају, то иије лако; није то ствар глуиосгн једне странке, како то нагласи јуче један стари државник, него немоћи, која долазп усљед тога, што су се ти људи примнли да уђу у државне иослове под једним Уставом, којп пм је везао руке тамо пронисаним моделима, како ,1 на којп начин се управља данас државом,Два су иравца којпма се може кретати државна нолнгика : легални п револуцпонарни. Кад смо већ ушли, да се овнм иутом, путом легалнпм сиасава отаџбнна из свог нрошлог стања, да ио комиромиснпм а пе чнсто радпкалним Уставон спасавамо ово стање, ми ннсмо моглн ућп у тај посао са свим одрешених руку, на рећи нас не веже ништа. Ту је постављена граница наше моћп п наше властн у вршењу државнпх послова, која је утврђена Уставом. Пптањеје: оћемо лн да поштујемо те услове н одредбе, за које по слободној вољи не би ми ннкад гласалн, алн на које смо присталн из љубави према отаџбнин, ио сили прплика, које су владале и једпно пз обзнра, што се мпрним путем ипје могло до бољих