Народна скупштина

СТРАНА 598 |Г НАРОДНА СКУПШТИНА

билн и шта смо радили, јер ми знаг.мо да у нашој земљн лежп велико благо и ми га морамо пстражпвати, мн морамо н остале гране државне и народне нривреде јачати усавршаватн нрема савремеиој наудн и искуству, којнм се н осталн народч користе, којнм и осталн пародн своје буџете подмнрују, ма то бнло н постунно, ма то бпло и са жртвама, јер то јеједпннпут т,а се наше разрушене финансије опораве, да се наша народња моћ прпвредна н нореска снага ојача, јер то је једини пут. То је државна нолнтнка, која нас је руководпла кад смо овај буџет нретресали н одењивали. Каоато је како је пре било много боље заступљепа земља на странн, кад је бно буџет 100.000 гроша, него сад кад је буџет иа неге дељп 500.000 дпнара. Када су били ти уснесп од тог досгојнијег засгуиања земље на сгранп са сго хнљадг гроша, ја сам вам нзиео летимнчннм погледом нрошлостн мало час, а ако вам п го није доста, прђенте Дрину, уђнте у Сгару Србнју н Македонпју, на ће те се о гом достојинјем засгупању и боље уверити, када завпрпте како вам сгварн данас стоје тамо, и како су етајале пре тога. Све ово што сам до спда навео не проглашавам за папску пеногрешимост н радо ћу чутн сваки разлог, којн мн нротнвно бвоме докале.јер бн п моје српско ерце тада друкчпје осећало. Алп вам ниак кажем да онај успех, којн је поетпгиут са сумом од 100.000 гроша није гакав уснех, какав с правом нотомство има од вас да тражп, према времену колнко сте н у ком уирављалн овом земљом, и нрема средствпма, која сте на ту цељ тада у народу могли иаћн. — А ако вп, господо, мислнте да нам и данас овпх 500.000 дннара неће требатн на т, цељ п ако мнслнте, да се она н данас може постнћн са сто хнљада гроша у овакпм ириликама, много тежнм но што су до овог времеиа биле, онда, господо, немојге их нн даватн на ту цељ, али онда ионеспте за то п одговорпосг нред иотомством и исторпјом за то. Ја мпслнм да се онда са 100.000 гроша инје могло скоро иишта учинптп, а данас још мање, јер наднонално надражење и агреснвнп нрохгевп ондашњи нису бнли тако велнки као данас, али најзад мн то нећемо иотанко овде да нсиптујемо. Ако налазите, да је то штетио н да се и без тога може бцтн, и да ће нам штедња у томе внше користп донети од памегног утрошка, онда вп то укнните. Што се иак тиче осталих новпшнца у буџсту ви сте нх чули због чега су од надлежног мннпстра а ја ћу да вам само неколико наведем. Ту пма ануитет усљед зајма за огкуи жељезннца. Анунтег зајма за исплату наслеђеног дефпцита. Ануитет на оружип зајам. Издагци већн на нросвету. Издади на реорганпзацнЈу судова. Издатци но Уставу на реорганнзацнју савега и контроле. Мањак прихода пореског од земље усљед нремера и класфпкацпје ионовне, и остало. Даље велите: отерали сте нам школоване иачелнике, а иоставнли сге нам механџнје. Ја мислим да тако нестоји ни једио, јер тога бар мени ннје иознато, али и да стоји којн случај, жалба није пала нн нред Народну Свупштину, ни пред владу протпв тих начелника, игго тврдц да они нису хрђави. Дакле ннје то довољно, да су ти људи само факултетлиЈе, но н да су савесни у свом нослу. А вама је да се жалиге само иротнв њих ако не врше своју дужност онако, како нм то закон налаже, а не на то ако нису баш сви свршнли велпке науке, јер ирошлост нам сведочи, да и самим тпм, са факултетском спремом. нпје нпшта смегала та велнка њнна наука да нас крчме на квантум (Живан смех п одобравање). Дакле, мп то нисмо све хтели као радпкали, но што је го гако државно стање захгевало. Па ево, госиодо, са колико се нскреносгн служи и данас постојећој владавпнн н са тако нроређеним редовима иротивнпм данашњем режиму, н какву нам услугу тн људн чнне нарочнто, који су на впшнм местнма свнју мпнистарстава, а то нам најбоље сведочн пзвештај г. Авакумовића, којн је тако детаљно нрибран, као да су га, Боже онростн, иисали сами начелннци мпнистарства, а као да су му оии о свему давали потребне ннформације, шго се најбоље види из оне хрпе података, ие баш одвпше верио н искрено прнбраних, алп инак врло брпжљпво ноиабирченпх. А на жалост, ми као чланови данашње владајуће иартије, и чланови самог фпнаисијског одбора, нпсмо имали среће да нам ти податди буду

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

понуђенп. II кад мн те људе, којн дају те податке нашим нротивннцима, пиак грппмо у државпо.ј служби, онда су онн свакако гребалп да буду бар тако џентлмепп п према нама, да п нама даду гакве нодагке , те не бп чпнилп какве омашке прп одењпвању буцета, а иар »чнто податке, којн се одпосе на финанспјске уштеде. Али место свега гога, место да искрено номажу стање коме данас служе н у коме лежи поверење иелог народа, оии га својом ненскреном радњом још впше огежавају, н тако рећн на сваком кораку нодмећу му ногу те да га снрече п омечу, н ви ииак иалазпте разлога, да се тужпте, што таке људе пнсмо баш свуда п ма сваком месту државиог пословања задржалн. А ја мислим, да бп са такчм гребало и даље рашчншћаватп п кад сами носпмо одговорност за иосгојеће стање , самн њнме н да управљамо и сами да му иравад одређујемо, а то све, као што вндпте не чпип се пз какве иусте обесги нли себичиосгп, како бп то хгелн некн да нредсгаве, но нз чпста разлога, шго они иенскреио се иоиашају и овако постуиају, а то ннкако не иде иа ојачање државног режчма н иоправку нашег фпнаисиског, сгања ио иа уштрб јел,иог п на терег другог. Дакле ако хоћемо објективно да гледамо на све ово, онда није чудо шго је п пензаонн буџет данас знатно већн но игго је бно. Норед осталих узрока, који стварају деФиците има један знатан узрок у смањењу порезе на землиште, јер као што вам је иознато, многм су плаћа.ш много већу норезу на земљу но шго закон прописује, јер једнима је уписато земљишта више, но што га имају, а другима метуто у к^асу, у коју по закону иије смела доћи, а то је разним комиснјама за класиФикацију и премер земљишта поправљено, али то је у исти мах прилично умањило приход од порезе и сгворило до 2 милиона динара дбФицнт у буцету. Али, господо, ја мислим да нико неће порећи, да сваки треба да да плати према имовном стању и према квалиФикацпји земљишта, и да није право да неко плаћа на опо, чега нема. Неки веле, ла је данашња и.шена порезе неправилна; на иослетку и ја ћу признати да она није баш тако савршена и апсолутно правична, али на сваки начин далеко је правичнија од оне пореске системе, која је владала за времо оних, који и овој системи налазе мане, и кад је један богаташ плаћао 3 талира а толико исго и један сељак, који има само 2 вочића. Ми гледамо да се удалимо што више од те преживеле пореске системе на главу, но да се што више приближимо пореској системи, која носи жиг аравде , а апсолутне и савршено правде у томе наравно не може иико постићи. Толико сам, госнодо, сматрао за дужност, да проговорим о овом питању, кад се води начелна дебата о буцету, а у специјалности нећу да се упушгам пре, но шго се пређе на претрес појединих издатака по стручним министарствима — и ако су нека господа пала у ту погрешку.да се упуштају у појединости, — а кад буде дошло време, да се буцет специјално претреса, ја дајем своју часну реч, да у свима позицијама буцетским, ако ме ко убеди да се могу учинитн ушгеде без уштрба према законима и штете интересима отаџбине, ја ћу драге вољ<з гласати за уштеду. Што се тиче постоља на коме треба да почива наша даља буџетска радња, ја сматрам да извештај одборске већине греба да нам буде основ, јер колико за сад могу да видим, и у њему су учињене само оне уштеде, које се могу да учине без штете по државне шггересе, и без повреде законске, о чему смо такође морали водиги рачуна. Према свему овоме што рекох гласаћу у начелу за буџет, како га је одборска већина предложила, а кад дођемо на специјални прегрес, иоједнних струка, ко ме год убеди, да со још каква уштеда може учннити без повреде држ. иитереса и ја ћу драге воље за њу гласати, јер се и ја од свег срца радујем свакој озбиљној и паметној уштеди у државном буџету. Видели смо дакле, кака нам је била целокунна политика прошлих времена до данас, а видимо данас из буџета, који нам ј је на претресу, шта нам је и како Финансијско и економно стај ње така политика допела. Знам и го да је ту политнку народ орудио, и да је данашњу политику одобрио. На, налазећи ослонца за исгу у поверењу народном, по комс и седнм овде, ја ћу исту политику продужити и нодржавати све дотле, док се народ против