Народна скупштина

СКУОШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАТ1 ЗА ВРЕМЕ СКУПП1ТИНСКОГ РАДА ПРЕТИЛАТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕН \ ЈЕ .1ИСТУ: зк србију 6 дин. месечно ОД ЈЕДНОГА БРОЈА 0'40 ДИН. :1А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Р анко П етровиђ, Д оброслдв Р ужжћ, Љ уб . П, И ириђ.

Број 64

7Т0РАК 12 ФЕБРУАРА 1891

Година I

54 САСТАНАК 3 фебруара 1801 год. у Београду

П ГВДСВДАВАО IIОТ11РЕ.1 СЕДН IIК Димитрије Кати^ СБКГЕТАР Љуб. П. ЋириЂ (НАСТАВАК) (0 буџету: Ст. Рибарац) Навешћу још и два факта у том циљу. Ту долазн н онаЈ закон о иатентаринн. Ако је икад Народио Предетавнпшто пздало какав племенит закон, то је закон о патентарини, јер је ов сачувао од терета н зана г лију и сељака српског. Али онда је наша оиозиција кндисала на тај закон. И сад на једанпут тп ;:сти људи кажу, да влада у го доба ннје воднла ннкаквог рачуна о условима, којима се сгвара економска самосталносг нашег народа п чува економска снага његова. Има још једна ствар, која тако псто заднре у економскп и моралнп жпвот народни. Ондашња економска иолнтпка сматрала је за дужност, да се не одазове захтевима да ге села ироглашавију за варошице. Г. Рнста Иоповић сведок мп је дн се тадашња влада опнрала да се Голубац нрогласи за варошицу. Међутим доцнијг за ноћ ннцале су варошице, иа н данас то нсто се ради. Село Коларн н| огласило се за варошнцу. На сваки начнн да су огуд посљеднце у сваком иогледу штетне. Како је г. Марко Нетровић кудио целокупну полихику тадашњу и како тврди, да та иолнтнка „ ништа добро није донела ", ја у иогледу на фпнаиснју н економнју земаљску пмам да кс.жем ово. Што се тиче фиианспја државннх она је оставнла буџет државни 10 милионг динара, без дифицита, а штосетпче дугова државнпх она је оставила па 30 мплиона дуга, а.ш после два рата; али н тн дуговн били су у земљи, бп.ш су унутрашњн дуговн, које је доцнпја нанредњачка ноллтпка без нужде прегворпла у спољашње ду^ове. Што се тиче споља'Иње иолнтике и важиосги Снбнје у сиољашним одношајима, та полптика 15) Октобра 1880 г. оставила је народну војску, оставила је Србију на угледном месту у свему, оставцла је Србију као земљу нада целом сраском илемену неослобођеном. А што је најСлавинје та нолпгика крунисала је свој рад својом брнгом за учвршћење економско, крунисала је великом борбом // трговинском иитању. Г. министар финансије јуче је казао, да главнп узрок нашим недаћама јесу трговпнски уговорн. Ја могу да новерујем да ће г. мннистар финанснја одговорптп правнлно на

пптање: шта бп бнло да је Србнја те годнне прекинула грговинске одпошаје са Аустро-Угареком, н у онако повољнпм фннансисинм п економскнм праликама,тако рећн без дугова, зар Србпја не бн сад била важан трговачкн и нндустрнјскп ценгар? Зар Србија с гом борбом не бн иодигла морал н пагрпогпзам? Да, госнодо, све мере, ко е су предузете за зашгнту нашпх заната само су налпјативе, и сви покушаји да се наши занатн иодигну удружењпма, безплодни су, јер стоји главна сметња — трговннскн уговор, за који сте и ви гласалп са ааиредњацима заједно. (Чује се из већине: није истина.) Ја дакле одајем ирнзнање родољубивом и нравплном Јхваћању г. мнн. фпнанццја у овој стварп п донекле сматрам да је главнп узрок недаће на гоме пољу трговпнски уговор. Али, ако се оцењује, ко нма крпвпце за трговпнски уговор, онда су криви н радикалн, којн су гласали за тај уговор, ако има штете од тога уговора, ми немамо да повучемо никакве одговорности. Оном злогласном наиредњачком формулом од 1880 г., којим је Аустрпја задобила нраво да евономскп уђе у Србпју, поништенн су свп услови, који могу да одрже један народ чио и здрав у економском погледу. Но пе схмо то, ио под притиском лажног уверења, да Србија може да расте и напредује ако показује растење у буџегу, под ирптлском тога пзоначеног уверења, почео је да се повећава буџет, н иародиа привреда оотала је иа истом ступњу ц опада.т је. 11осљедипа тога растења буџета бпла је н расгоње дефицпга п на послетку дошло се до оваквог огромног задужења Србије. Онп људи, којн су нрпмн.ш онако чисго наслеђе нз лн, бералиих руку, тп људи нн-Ју чпсто и разумн > уиотребнлн то наслеђе, него су га профућкалн. Ћ ако вп сад можете вп .етн књижнцу, којом се швнндлује, као да су лнбералн кривп за Б )нту-а, као да су либерали задужпли земљу са 170 милиона дннара, то је знак нездравог душевног стања у тнх аутора, који Србпјп не могу впше учинитн нпкакве шгеге. Ја ћу сад ионуг г. Марка Петровнћа да нре^ем на о$у гачку, на којој с.у се догађаји почелп развајаги у иовом добу, па оне дане кад је дат нов Устав. Ако је г. Марку Петровпћу усљед нзјаве краља М иана, ,да је Србија на ирагу банкротстм" „замаглило ирсд очимсг, ја не знам у каквом је сган,у бно г. Марко, кад го и нре нзјаве ннје впдео, п у каквом стању налази сад, кад тврдн, да Устав неда да се може учнпитп шгогод да се нзвучемо нз данашњпх кобннх финансијских прнлика. Мн смо, госнодо , све веровалн да ће Србија задобпјањем новоп Устава, добптп и нове усгавне гарантпје. за лпчна, пмовна п иолитпчна ирава својих држављана. Веровалн смо да ће тим Уставом да престане даља борба за те гараигнје, а кад ирестане та борба да ће свп духови у земљп бпти упућенп на то, да се ојача народна нривреда, да ће све сгранке