Народна скупштина

страна 610

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

заједничкн да траже

услова за што већу ироизводњу народњу.

Али ја констатујем да се ми преварили. Јер се та оорба још н с 1д иродужава само у обливу: да се та уставна јемства одрже у важности. Госиодо, доведен у незгодан положај да помнрц про-, шлост раднкалне странке са садашњим стањем, г. Марко учинио је грех н пред Скуиштпнол и иред народом , кад је казао да је за сво т ј , па и за овало ве.шки буџет, крив I Устав, и да је половпна Устава одредпла да се држн старо стање. А ја кажем да то не стоји. А ако стоји, онда је опет : крива радпкална странка, која је са својпх 500 посланика ирнмпла тај Устав, јер то не иожевпше ићи да се ви у ириликама размеКсте Уставом као искључиво вагинм делом, а кад вам треба да кажете да вам га је други натурио. Г. Марко обраћа се нама иа каже : „разрегиите нас од дужности да их вргиимоио Уставу, иа ћетс видети шта ћемо учинити", а ја му на то одговарам: „ вршите Устав савесно и мудро, иа ћете видети да Ке земља биги срећна Да Усгав нпје крив , ево вам једног иримера пз лањског нашег рада. Вп знате да смо ми поднели једну пнтериелацију за гато се дувански магацинн нодпжну више но што их треба п протпвзаконито. Већипа Скуигагпнска ту нашу жељу није прихватила, него је прешла иреко те ствари на дневнп ред, н сад у исгој мери појављују се лиферантн са својим прождрљпвпм претензијама каквн су се појавклн од мре 10 год. на овамо, од напредњака. Да, гос^одо, није крпв Устав ; н може се рећи да није криво нн целокуино друштвено стање, него је крива вагаа владавпна, која отворено на себи носи тии иартиски. Ја иризнајем да је Устав завео неке нове инсгрутције, али од начпна, на који ћо се оне известп, зависп да лн ће бптн у буџету новишења или не. И ако узмемо да је Устав наредио реорганизацију судова, оида не можемо извести, да је се морала повећатн нартија за нензнонпсање, јер се све судпје нису морале уклонптп са својих места. Навешћу у нротивном још неке доказе, јер мп на то да је ирава сам пон Марко кад је казао да мејанџије, којн су ностављенп за начелнпке и каиетане, боље вршс дужност него школовани људн. Ја, господо, мислпм , верујући у здраво суђење пои Марково, бар што се овога иитања тиче, да је ово са свим случаЈно изпшло из његовпх уста , јер ако бн ои то у пстинп мислио, онда шта остаје нама ? . Остаје нам да тврдпмо да су би.ш они нопови, који су добилн као манастирски кувари, бољи него који су свршили богословију. Алн, господо, ми не впчемо против оних, којп се иостављају за капетане само за то, што су механџије, јер иризиајемо у осповп влади ирава да она склаиа контигенат управиих чиновника из одличнпх јој људи, нз људп који ће разумевати своје дужности, алп п то само донде, докле се не задире у државне интересе. Него оно, што нам даје највише права да вичемо протнв њенух механџија — начелнака то је за то, што мн имамо уверења да ти људп оскудевају спремом п на тај начпн не могу гарантоиатн правни иоредак у земљн. А друго што се ; се гиме оитерећује буџет државни. Ја иризнајем, господо, да је владавпна, коју су наследили радикали, оставила тешко наслеђе: да је учнинла тешке грехове. Алн за нсправљање тнх погрешака бпло је других лекова а не из крајности једнога иартизанства арелазити у краности другога. Ја нећу, да поричем да је бпло људи, којејеу томе часу требало истсратп из службе, али тврдим да је било и таквпх људн, којп би само служнлп на част служби државној да су у служби осталп , алп којн су ипак уклоњенп и само за то, шго не беху нартизани новог радикалног поретка. 1осподнн министар финансија јуче је, одговарајући на прнмедбе мог нријатеља Авакумовића, да се држав. порез не нанлаћује п да стојп на дугу, казао , да се узрок томе налазн у оскуднци фпнансијскпх органа. Ја сам слободан да и јавпм да је '1акво тврђење г. министра неправилно н нетачно, јер је он еам ноднео Скупштипи нредлог, ко!пм је тражио организацнју иорсзинка, како оии сад д јсгвују.

И ја мислим био број иорезника ово гики, коликн је сад или колики је пре бпо , нлп и већи, то не м ше нричинити да држлвна пореза утиче у државну блага.јну у оној количини, у којој се буџегом иредвиђа. Други је узрок томе. То је носледица оне опасне пропаганде, којо је унешена у Србнју ире 20 год., то је штетна носледица онога радпкалног агитовања, која је народу без резерве обећанала све, а сада му се не даје нншта. Свет коме се у четнрп ока п на уво шаитало да не треба плаћатп порезу , свет који се учпо да му инје нотребна во.јска, да му нпсу иотребие школе, гај свет сад тражп од вас рачуна о вашем обећању , н за то што не можете да подмирпте та обећања, тојеједан од главнпх узрока гато се свет устеже плаћањем порезе. За доказ тога ено вам молба пред Скупгатапом, у којој једно село тражи да му се смањи иорез. Госиодо, одкад ностојп Скупгатнна у Србнји, нпкад није бпло такве молбе, а кад се она сад подноси, го је одјек оиога неправишога учења народа, којим се је кпдао државни жпвот, к >јнм су се иорнцале праве потребе државне. То је главни разлог, а нма нх јога не мање важнпх. Један од њпх стојн у онпм злоупотребама кметовским, које су иоследњих дана избиле на површину. Ва знате да у шабачком округу пмају два кмета, од којих је једац ирпдагао на 12.(100 днн. од порезе, а за другога се тврди да је такође дигао по замапшу суму. Можете лн ви да тражиге од грађана општ. коцељевачке да вам радо дају норезу, кад крпвце не апсите, или кад их једном уапшене пуштате. Алн да вама требају људн, којп ће да чине услуге партпске, и ви сге кавзљери те им одобравате да чине што хоће иа да нм нпшта не буде. Господо, ја вам благодарим на сгрпљењу, којим сте саелушали овај мој говор, за који ја пскрено нризнајем да се нпје много тпцао специјалнога нптања, које се иретреса у Скуншгини, алп и та влша великодуишосг нпје баш због тога, што пмате много расположења ирема менн, него с тога, што сте тако нсто саслушали једног човека, који такође није говорио о ономе што је на реду. А ја ћу да се вратнм на го* вор г. Марка Иетравића, н сиоменућу јога једну гачку његовог говора у којој тврди, да и ако је повећан овај буџет, то је стављен 1 мил. дин. у буџету мпнисгарства нрпвреде да се номогне нашој привредн. Ја то нрнзнајем н видим у буџету, алп кад се то тврдн сигурио, да ће се то упогребптн на ојачање прпвреде, онда вас ипгам, где је она цпфра од 1 мпл. дин., која је у исгом циљу предвиђепа законом о зајму од 1887, којп је прва радпкална влада учинила. Где је та сума ? Огншла је на попуњење дефицпта, иа се бојпм да и ова неће тако отпћп. — Тсшко је, господо, у опште бранптн ствар пеправедну, тешко је бранити оно, што се не да одбранпти, тешко је казатп да у Србпјп цвета екоиомско благостање п фпнансије, н то доказиватп повећањем буџета, кад је цео евет увереи да ннје. И ми иећемо ппког ттше преварпти. Свег ће знагн да је то наша нгвоља п пред том невољом он ће умети да се равна. Нрема гоме ако је у Народном Иредсгавппштву мала реч, којо« .је доказана потреба гагедње, ако је ту потребу штедње прпхватио онако лепо г. Р. Тајсић као члан мањине буџетског одбора, то нпје реч иразна. То је реч која се налазила иекад у програму садашње скупштииске већние, којд се налази н у програму нагаем. Та реч представљ! појам којл много вреди. Ирелазнтп нреко тога, негпрагн то значп да се нпје зиало, шта се пре раднло. Јер ако се оће да једна странка има трајиосги, да иодиже народ, онда треба да испуњава реч, коју је дала једном ирилпком. Ако пођемо овим пугем, онда ће пас ово стање довеетп дотле, да ће иага свег да окрене леђа свима да нзгубп веру у ске. И шта онда настаје ? Опда настаје апатија, у којој иостоје могуКна најбешња реакција. Чувајмо се, госиодо, заједнички од тога етања ! Алп г . Марко Иетровић дотичући се гатедње казао је: ; иа какваје то гитедња у иразној куки ? Он, који кривн време у коме је „буџет дремао на 11 милиона", а земља била пуна, он нрпзнаје, да је сад „ куКа празка и , нл му ннак не смста да брапи овако велпкп буџег !