Народна скупштина

54 САСТАНАК — 3 ФЕБРУАРА

СТРАНА 611

Ако је, госаодо, сувишна штедња у (( празној кућн", а како је распиање и ралметање у таквој кућп ?! Но ако је нразна кућа, остао је кров н дуварови п расииањем може се довести у пнтање и сам кров н дуварн, а ако се штеди, може се бчр то очувати. Очувајмо ми штедњу, а оиа је могућа само кад сс не буде радило иартизанскн, само кад се буду задовољавале ираве нотребе државне ! Госиодо, што је казао мој иоштовани ирнјатељ г. Авакумовић јуче, што сам ја сад казао о овој ствари — то верујте мн, није ннат. У расирави државних послова, ми ие знамо за пнат, ми ннат остављамо на прагу ове народне куће, а ако има рекламације, оне су иочеле од вас, кад сте засновалп своје нолитнчко биће, па н сад иотичу од вас. У тим рекламацнјама мн имамо само толико удела, што се доетојно бранпмо од ваших недоетојинх нанадаја. Шго год смп ја и г. Авакумовић казали, то је нзраз нашег ирава, да контролпшемо све нослове државне, да коитролишемо све пздатке државне, то је израз наше дужностп, да сиречнмо штетан рад у државп и све оно, што може довестп у иитање целокуиан живог народнп. Ви можете да решите, како хоћете, ову ствар, алн немо. те заборавти, да свака зла радња ваша новлачи за собом губнтак ваше снагс, на тако може бити и са вашпм решењем овог буџета. А ми ћемо да гласамо против овога буџета. Марко Пехровић. — Молнм вас за исправку неколико навода, које је иогрешно овде изнео г. предговорннк. Никад нисам казао да Србија није имала за 25 нрошлих година ннкакве тековине, но за 25 прошлих година, нису се владе старале, да иодмпре и припреме нп приблнжно Србији све оно, што јој као држави, за њен свестран напредак треба. Иначе, да је за времена Србији спремано све оно, шго је може кретаги за временом, мп не бп данас имали ове кубуре, чиме и како да подмирпмо оволикп буџет државни, којп је стајао вазда у вези нераздвојно са нолитпчиом радњом и нравцем државипка пз прошлостп. Даље сам казао, да велики буџет ннје само за то хрђав, што је велнкп, него за то, шго он не намирује привредиу и осталу нанредну снагу једног народа и државе, него се трошп на отилату неризмишљенах дугова, и иа нздржавање некорисних установа државиих, које су се прежпвеле, али које су Уставом угврђзне и не могу се за сада још да уклоие. Ја онег понављам, да се у Боснп нпје мог.10 нн пре са нотиуном сиремом п поузданим резултатима ући са буџетом од 11,000.000, а да је моје мишљење правилно сведок ми је Ђуннс, на би жс.шо да се у будуће такве погрешке ие чнне, јер нас скуио стају. Што се тпче навода, да сам ја казао. да су чпновницп мехаиџије бољи од школовиних људн, то ннје истнна, него сам казао то, да на жалост, имало је чиновника факултетлија у иашој ирошлости, ноји су се показивали гори од сваког механџпЈе, а да је међутим, данас, мало жалби на оне чпновнпке, на које нпшане господа из оиозпцпје, и који нпсу можда школовани као они, од којих је народ као од зверова нропатио. (Тако је). Што се тиче тога, да сам ја казао, да не треба у иразној кући штеднти, нп то не стоји. Ја сам казао : да се нема шта штедити у нразној кућп, као игго се нема шта да упропасти. Толико сам пмао да исиравпм погрешие наводе нз мог јучерањег говора од стране г. Рпбарца. Ђока Дж^едковић — Госнодо, једио велико ппгање стоји иред Народним Представнпштвом откорено, пптање о расправн буџета Краљевипе Србије за 1891 годпну. Из говора разних говорника, који су говорнли ирогив самог састава оваког буџета, наиадка тачка њихова била је дефиццт, а стреле биле су само фразе п ништа внше, као: н. пр. да је народ преоитерећен, да је дефицит норастао п т. д., даље н то да су расходп ирекомерни н да се троши немилице. Из разлагања госиоде, која су протпв овакога састава буџета, видн се, да ио њнховом мишљењу пма дефицпта најмање 10 до 14 мил. динара; а да међутпм пореска моћ народна једва може датн суму од 40—42 мил. динара. Ну,

господо, из говора поједннпх нападача овога буџета увидео сам, да је анализа овог питања била и неозбиљна н непекрена, н само то пзазвало ме је даија кажем неколико речи иоводом овог пптања. Нротнв чега се буне иротивипцп и изјављују сажаљење, то је, господо, ирогиву оваквог склопа државнога буџега. Ја ћу нрисгати донекле да се и сам сложпм са осећањима госиоде из оиозиције, али и ако иостоји буџег Краљевине Србије у таком стању, опет он није за сажаљење, што је то дело руку наше странке и владе, јер баш она иајцрња иега буџетска, дугови са дефицнтом, то је иррпзвод ирошлих мпнулих времена ц иређашњпх владавина. Садашњи буџег државни стоји ио заповести земаљскпх закона, над којнма бдп Устав и они су фактнчки оаределнли судбу нашел буџегу. Свакојако се дакле зна, да је ннтање о овоме а не питање о самом стању, јер оно не може у многом ннког задовољнтн, и не само данас већ дуго година. Ну мп морамо ирићп расирави буџета ц, ако хоћемо да га расправпмо, оида је прнродно ово иитање: шта је буџет? Буџет је књпга народног бп1а, оиа је књнга ирошлости н садашњостп, која казује: још и шта све чини н жртвује један народ за своју будућност; буџет је обухватио све оно, шго један народ има у свсЈој прошлостп, све оно, што га данас оиредељује да живи; све оно што носи у себн ногодбе н клице у вишсм смислу те речп, као народа за будућност н иационално једннство његово. Буџет је распоред спла народнпх онако, као што га тражи опс.андк п ојачање народнога живота. Буџет је дакле однос пзмеђу прнмања п пздавања, пли прпхода и расхода'. Тако се него и. пр. жнвот човека раднпка креће по томе прннцппу, који мора одговарати једиачини : приход мора бити једнак расходу. Но го бп бпло у оном случају и у оној мерп када друштво ие би могло да се креће или када та личност ие би могла даље да иостојн, но само од дана на дан. Но мн морамо друштро да сматрамо као један жнв организам, као једну слику, која иам представља један хиљидугодишњи рает, којп нма свој корен, стабло, гране, које најпосле мора сгарити ; чије се гране суше п друге се иодмлађују п т. д. Према томе буџет има као што мало пре рекох, да представља нотпуну слику тога, а гако истоибуџет мора иредетављати исторпју економскога н фпнансијскога живота једие државе, сем тога и садање стање п стање, које се предвпђа за будућност једнога народа п његове државе. Дакле, ако се уиустите у прошлоет народну, онда се заиста морају нзвести жалосни упечатци, да се послужим нзразпма г. Васиљевнћа, но само ја не изводпм оно, што он изводи, него нешто друго. Да се вратпмо дакле у нрошлост да впдимо како су склаиани буџетп у ирошла времена. На ирвом месту констатујем то, да из исгорије наших буџета знамо да дефнцитп иостоје н то још пз добд лпбералске владавнне, да се доцније увећавао а да је тај дефицит иренесен н на радикалску владу, иа и иа овај буџе'1. Узгред да напоменем да п ако су буџетн раелп а с њпма н дефицити још пз давна, морам се сагласити на факг, да је нрво рад.:кал. владн нспало за руком, да не да рашћење дефпцнта, на не само то, већ н да га сма^ује. Као што је нознато г. мнннстар фнианснје непобптннм фактима ногврдио је то,да \е радпкална владавпна ту црну књигу пз прошлосш у неколико н обелила п да је учпнила да се дефпцит смањи. Међутим каквп су били односн буџетскпх партија у расходу у црошла времеиа? За време либералске владавпне буџегп су грађенн п означавани с иореским грошевима. У том времену, господо, на минпстарству унутрашњнх дела бнлн су много већп нздацп, но што су билн на миннстарству иросвете, што показује да су доиста впше трошили на пздржавање полицпје, него на проевету народну, на умни развитак његов. На овом факгу морам се мало више задржати, јер ми он будн усиомене из времена ђаковања н времена када смо будним оком иратили свакн корак евакп рад ондашње владе, којп би бно сметња или ио некад олакшпца развптка иародног. И ако овај факат није довољан да обележи правац радње ондашње владавине, ниак се по њој познаје као и ио другим