Народна скупштина

СТРАНА 612

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

установама економсгиш, нлн просветннн, илн фпнансискпм да државно газдннство ондашњога вренена ннје водило озбнљна рачуна о народџоме газдниству, о прнмању н нзл,авању у народу, о дефнднту илн вншку у његовом газдовању. Рекох да се нпје водио озбиљан рачун о томе н то не само тада, већ н пре тога времена, а п после њега све до саме абднкације. Нека мн је дозвољено да задржим Народно Иредставннштво у иажњи над неколнкнм моментнма натег по.иггнчког жнвота од пре 50— 0 година, па ће се нз тих најбоље моћн видети колика се брнга и старање указнвало, да се скономскп живот народнн стави на здраву основу иоследпца, којеје благосгање н нестајање дефицпта у самом народу. За овакву радњу државника увек се указивало важним лицем на то, да тако захтева виша иолитика земље, која је дуго годиаа и д тим именом обустављала решавања како политичких тако н економских интања у земљи. Под речју виша иолитика за време кнеза Милоша разумевало се ово : да се Србија што је могуће иише учврсти са сиојом независном унутрашњом управом, да се право о градовнма расправи, а унутрашње уређење оно ће доћи само собом на решење, чим се ова питања као свршена сматрају. Но он је ипак у оном времену, као гепиалан човек сматрао, да ће нпс скупс коштати борба економна са народима развпјеннјим, пего ли борба политичка. Отуда је изнео питање: о чалмн и шеширу и рекао: да се чувамо шешира, — да се дакле чувамо утицаја западне културе и цивилизације. После њега дошла је политика уставобранилаца, она се врзла више око унутрашњнх раадора а народ је оставила самоме себп да економише како уме и тече и зарађује како зна. Створено је чиновништво број чиновника све се увећавао, сгворене су веће варогцице, трговцн — сељаци са селе долазе у варош — поетају варошанл, народно богаство се прнкупља у руке трговаца и чиновника; прикуп.ван ем чога богасгва почињао је процес, који се зове економски назадак, јер са постојањем вароши оне нису постале средиште умиог и културног развигка, средишга за ир.ерађевине занатске индустрије, већ беху, што су и до данас, проста места за размену иародне имовине. Народ је кулучио да нздржи државни апарат, који је био потребан али не с'а онаким бројем некорисних радника, као што је то било заведено. Неке ситне уредбе морамо признати још су пре 30 година издали уставобраннтељи а на име: да народ може из државне касе добвтн новац по 6°/ 0 , да чува сам шуме како зна и како уме. Сад долазе наредбе, кад да се сеје, коси и т. д., алп тим адмннистративнпм наредбама у главном није се могло ништа постићи. Раздор је доватио маха, распадање задруге отпочело, деФицит тек што није куцнуо на врата задруге, инокоснога човека и на врата народне куће. Земља је била под шумом, шума се ночела крчити, земља јака а народ научио да је исисава а да јоЈ пишта не враћа. Овако је стање I било док најзад усљед велнких догађаја, коју је пронзвела Француска ревилуција 18 4 год., није иаступио мали пренрат у идејама и у нашој кнежевини. Тај звук одјекнуо је до дунавских обала, прешао их и ушао код нас у кога од оних младих људи, који су се искунили око «Невена Слоге, и те идеје су прокрчиле себи пута и до петровске скупштине 1 8 48 год. Ондашњи влададац позове скупштину у Крагујев; ц, и народ осећајући да има некога зла којегатишти, изјавно је на тако званој Нетровској Скупштини жељу, да се поправи зкономско стање ; тражпо је трговачке школе, тражно је да чиновницн буду поштенији, тражено је дакле оно, што је после доцније, може се рећи, постало политнчким програмом једне странке, на првом месту чисто либералне, а после нашо странке са особитим додатцима, о којима ћу посебице говорити и то с тога, што је г. Рибарац изволео дотаћн се ностанка нише странке на начин. који прво не доликује озбиљном човеку а нарочпто мом пријател.у, за кога нисам могао предпоставпти да тако мало зна о самоме постанр.у наше страпке, јер је н он из онога доба као што сам и ја. Но да оставимо то за тренутак, већ да видимо шта је било са жељама народним на пегровској скупшгини. Те су жеље остале без уепеха. О народу се слаСо ко бринуо, а још слабије да спасе народ, да спасе државу. Дошла је 1 858 год., после доласка кнезопа: Мнлоша и Михаила, олет је настало пнтање о томе: како народу економски да се помогне и ако је државна

статистика већ почела доказивати овај Факт, да је народ од 1 8 48— 1858 пмовно ночео опадати, а да је такође почео опадати и у стоци и т. д 18 58 год. као што рекох, био је символ новога времена, символ слободоумља у Србији, но не и символ економног преображаја земље, јер у времепу тога слободоумља, које је доста брзо бнло угашено за време владе кнеза Михаила, врло је мало рађено, нли бар се мало мислнло да се народу економски помогне. Сгворена је упра :а Фондова, 1соја је хтела да пзвуче народ из зеленашких руку, но г.оји су се кориетнли њоме ? Варошани на прпом месту су узели нопац да зидају куће, да уле.чшавају варош и т. д. Даље, њоме су се користили зеленаши и каишари, којп су народу далн нован под скуп интерес. Шта је још створено, како да се поради на економпом бољитку народа ? Счћам се из новина, да се тада помишљало на трговачке шко1е, но знам као Факг само то, да је опда установљепа реалка, и знам да су неки младићи слатп у Крагујевац да изучавају занате, као што се сад ионово почело радити код крагујевачке Фабрике. Нојмови ондашњих људи, који су управљалп судбом наше земље, били су такне природе, да су екоиомска пнтања, просветна пигања потчињавалн пигањима тако зване „велике политике», политике ослобођења и уједињења српства, а за ту цељ питањима о организацији пародне војске. Сад, је лн то и у колико било оправдано, у то нећу да се упуштам, али сматрајући да је на народно благостање требало онда у већој мери пазити. натгим да се могло учинити далеко више онда, но што је учињено. Људе, који су онда покреталн та пигања, називали су Фантазнјама, производима лажног образовања, а доцннје од 1808 г. па даље, назпвали су их комунцима, социјалистама, називали су их именима којима се крштавају људп, који су противу свакога реда у државн, људн који војују противу свију појмова и основа, на којпма почива друшгво, његов морадни и материјални развитак. Годнна 1 86 8 дошла је. Онда је била нрилика, да своје назоре осгваре т. зв. либералн (Чује ое из опозпције : што т. зв. либерали). Господо, ја сам упогребио т. зв. либерали и сматрам за дужност да дам обавештења о томе, у колико је моја анализа добра у иепптивању шта је лнберална странка. Ја, господо, либералну странку сматрам ону с оним личностима од 1858 год., којп су одстранили онај правац који је дотле владао, а све оно, шго је 1868 год. скунљено, то су били полу либерали с апаратом старих началника, капетана и пандура, с оним погрешним иојмовима о господарењу над народом и туторисањем на њнм. Наетупило је полу уставно стање, које никако није плод чистог либерализма, отуда се сви људи, који су то стање одржавали, с правом могу назвати полу либералима тим пре, јер се први људп као предсташпши таквог либерализча нису чули у одсуднпм приликама, док међутвм одлично поштујем људе од 1 858 год., поштујем оне узвишене карактеро,- који су ^кадри за име Србпје да положе живот свој у одсудном моменту. И зато, дакле. период од 1 8 68 — 80 год. пазивам периодом полулибералне ере. У тој нернодп извршсно је једно дело коме морам одатн прнзнање. Свакојако, радови за ослобођење српстваЈ заслужују да се сматрају као покушај да се српство ослободи, *"да се уједини, да се идеја јединстна народа српског прогласи као законито право Србнје и на тај начин пође путем, по коме ће "српска држава брже п лакше доспеги до циљева који се лакше достпжу у уједињеној држави. Но у томе времену ипак сматрам као оскудицу ово, што су се полнтичким шггањима подчињавала економска питања. што државно газдин тво није вођено у пуној мерп, рачуна о економском бољитку народа. ПрограмГоног времена био је тако узак, тако слабо обрађен, да доиста није могао задовољвти оне тежае млађе генерације наше интелигенције пред очевидним опадањем народног нзнурења и самога народа у физнчком , умном и моралном погледу. Из те периоде господо људи из полулибералне ере могу ее похвалити установом 5 дана орања земље, могу се похпалити окр. штедиоиицама, које су установљене у цељи, да се народу помогне у одужењу својих дугова и да не пада у шаке зеленаша, али које су опет биле у корист кајшара и зеленаша, против којих је јако свој глас дигла радикалнд сгранка и чији су