Народна скупштина

СТРАНА 624 НАРОДНА

Милија Миловановић — Где људп вазда хоће да говоре да је неко иреоитеретио буџет , међутцм један чдан од ових наших иријатеља, кога ја ианад лногих нае овде више иоштујем, иоштујем као чиновника од знања , као аатриоту већега од свнју, а то је поштовани г. Панта Срећковнћ, и он је члан финаисијског одбора—он је безуеловно све иогиисао, све иозиције заједио с нама; шта више има иозицнја, које ја иисам потинсао, а он јесте, вели: ја нотписујем јер то захтева пнтерес отаџбнне. Сме ли ко сад да изађе, иа да менн иребаиује то, кад је п један иаш нрвак из оиознције, човек ноштовања достојан, с нама делећн срећу н несрећу, добро и зло н моралну одгокорност за овај буџет, казао : ово је добро, верујте ми ; кад је он то дакде казао, онда н ја имам основа да ирнстанем на оно II да се сложнм с човеком, којн нма и више иамети II впше знања н внше искуства, него ја, којп најзад пма п иатриотизма у равној мерн са мном и осталим родољубима. (Одобравање већине). Ја сам овде веома кратк" хтео, да говорим о буџету не хотећп да задирем у друга иптања, као што су нредговорнпцн на широко и на дугачко говорпдн, причајући историју нашпх буџета, јер кад бих и ја то чпнио, држнм да би нас т о врло далеко одвело. Казао сам још наиред, да нисам мислно да узмем учешће у дебатн о буџету, али сам сматрао за дужност да то ипак учннии зато, што су госиода, наши иолптичкн иротпвницп нашли за потребно, да чнне иримедбе нарочнто нг нривредни буџет, пребацујућп што емо од лањскнх 200 плп 300.000 динара далн мпнистру ирпвреде 1,700.000 дин. Јест, госиодо, сгојн у ствари, да смо ми далп ту цнфру мнннстру нрпврсде, алп не тек оиако, него за развиће рударства код нас. Еао што знате, у Круињу нмаједан рудник, у коме се вадн антнмон. Ексилоатацију тога рудника узела је држава у своје руке ; тако псто иознато вам је, да н сењскп мајдан угљена држава сама експлоатише. И кад смо повећавали овако знатно буџет привреди, мп смо се обзпралп, како мп се чннп, на основну изјаву г. мпннстра иривреде, да ће прпходп од рудника бнтн толики, да ће моћп да покрију све трошкове, који се учнне око њпхове ексилоатациЈе. Овпм издатком, дакле држава неће учинити некн неонраваани издатак, већ ће нмати нотнуну накнаду трошкова, т. ј. добнтак од рудннка толпки, колнко троши. Ја вас интам, госнодо, да лн је то расинање, кад ми тражнмо од владе, да вршп оавесно и солпдно екеилоатацију овпх двају рудника, и кад на тај начиц отвараио наша земаљска рудна блага, од којнх временом можемо пмати неисцрпнп нзвор прнхода за наше финанснје ; да лн је то расннање,госнодо, кад смо поред обвезе владпне, да експлоатише та два рудника, ставили јој у дужност, да за ндућу годпну узме у рад н у државне руке, да отворн бар још три нова руднпка, како би на тај начпн у будућносги наши прпходи моглн да заклоне наше дефпцнте ? Не,госиодо, тешко да би се ико од вас могао осмелити да тако што тврдн. Ја сам всрујте, госиодо, кад сам одобравао неке нозицијс у буџету, одобравао их само с том жељом, да се на нашем иривредиом пољу отпочну нзвесни коренпш иреображаји какви су нзгледп, јер сам рачунао н рачунам да ћемо мп тпм путем не само покритп садањи дефицит, , его да ће нам нешто и преостатп као срећнпм и честптнм државама, јер до данас наша је држава куповала у главноме све своје индустрпјске нотребе са стране, док овако, како сам пзвештен, сам сењски мајдан од онога, колико је са до сад учпњеним трошковнма откоиан, има да даје по 40 вагона угља дневно за пуних шеснаест годпна. Једини тришковп, којн се нмају још учннити, то су онн за жељезпицу, која се има саградигп за тај рудник. И у том погледу дакле, прекор је оиозицнје, због иовншице ове онозицпје, веонравдан. (Одобравање) То сам нмао

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

да кажем, што се тиче буџетских иигања п ја мнслим да ијмеђу свију нас посланнка, па припадалп онп већини илн онозпцпји, нема нн једнога, који схвата правилно иотребе земаљске а да неће казати: да б}џет треба у начелу иримити. У осталом да је среће го је требало н раније да учинимо, а не да оставнмо нусто иоље оиозицији, да се размеће са својпм говорима овде, од чега смо ми бзгали и зашто сам ја једну малу прнмедбу хтео да учпним, али ми онн нису далп. Панта Срећковић — Ја сам у ночетку нзјавио, па н сад кажем, да сам ја бпо за буџет у начелу, а кад дођемо на ноједнностн, ја ћу имати евојих одвојеннх мишљења. (Чује се : знамо, зиамо). Велизар Кундовић — На ирошлогодпшњој ванредној Скунштинп, кад је бпла дебата буџетска, ако се не варам, министар фпнансије био је тај, којп је у свом говору рекао, како је неки францускп министар исказао својпм друговима и Скупштини : да какву иолитику они воде, такав ће им битн н буџет. Јер велпчина буџета зависнће од тога, како се буду еаергично застуиали п ипмтили државни ннгереси. Тај израз мпнисгров ја поиављам вама, већинп скуиштпнскоЈ и влади вашој. Одиста, господо, ви сте на делу покззали да вам је штедња, о којој сте тако много нрнчали док сге у онозицијп бнлн, сиоредна ствар. Ви ту штедњу нпсте свршили, вп стс трошп.ш немилице на нензије, ви сте својим иаргпзанима давали највећа звања и тим сте државне нздагке иодигли толико, да је ануптет на 20,000.000 порастао. Би, госиодо, управљаге земљом две годпне и нисге ни покушалн, а камо ли да сте на делу показали, штедњу с којом сте се тако разметали, док сте у оаозицији били. Ваш минпстар финансије, за кога носланик ужички, прота Милан Ђурпћ, каже дајеиризнати државник и да му признаје особпту финансијеку мудрост, до сада на делу није ноказао ма п једну оригиналну финансијску мисао, у чему је разлика између буџета, који је поднесен и он п оии, шго су их напредњаци подносилн? Ни у чему. И у садањем вашем буџету има дефпцпта, а п иолитнка, која је вођена нод напредњацима води се и сад. Разлике можда има у томе, што г. г 1еда Мијатовпћ представп неверно приход у 2,8000.000 дннара на нредвиђене ирпходе, а он се иокаже само 100 000 дпнара. А садањн мннистар стави суму од 4,000.000 од нове трошариие, које никако и не носгоје, па рачуна се да од тога нема ннкако ни прихода. Дакле, као што сам п ранпје наиоменуо у моме говору, сада се иста финаиснјска нолптика водн, као што су је и напредњаци воднли, стварају се већи држаип издацн но што су ирнходн државнп, иа тн се дефицпти буџетски носле покрнвају са зајмовнма. Са доласком дакле радикала на управу земаљску, поремећено фпнанцијско стање није нп у колико ношло на боље, но нде онич нстнм нутем, као н за време нанредњака. На делу сте дакле, госиодо, показали, да не умете да рукујете са државннм газдннсттвом. Г. минпстар фчнанснја наиомеиуо је, како је у свима европским државама финанснско стање незгодно, н како се свуда налазе дефицитп. Ја разулем да је тако, алп г. мнннсгар ће појмпти, да наше финанснско стање у Србпји није истоветио с финансискнм сгањем у другнм државама, јер мп ако пмамо да подмнрпмо пзвесне потребе ми их добијамо са стране. Међутнм како је у другим државама? И друге државе чпне зајмове, алп с том разлнком, што то чине у својој земљи те тако анујнтети остају у земљи, на н ако буде дефицпта у буџегу, опет нпје нсцрпљена снага н моћ државна н не крњи оиште државно стање. Међутпм то код иас није тако, јер поред дефицнта буџетског ли на жалост нмамо и дефициг земаљски. Ми дакле више новаца на страну издајемо, но што ирнмачо, јер впше пзвозпмо него што увозимо. и тако редовно сваке годпне нмамо око ЗО .ОоО.ООО мање новца у земљи. (ааставиће се)

Одговорпи уредник Ранко Пет]»ови}.

штамна краљ. српске државне штампарије