Народна скупштина

НАРОДНА СКУ

СЛУЖБЕЧИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛА311 СВАКЦ ДАН ЗА ВРЕМЕ ОКУШНТИНСКОГ 1'АДА ИРЕТПДАТУ ИРНМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ .ШСТУI :»А. С РВИЈУ 6 ДНН. МЕСКЧНО ОД ЈЕДЦОГА Г.РОЈА 040 ДИН. ЗА СТГА!1К ЗЕМЉК 1101ПТАИОКОГ ОАВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕЧИО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко Петробић, Доброслаб Ружии, Љуб. II, Ћирић.

Б рој 65

СРЕДА 13 ФЕБРУАРА 1891

Г одина I

54 САСТАНАК 3 фебруара 1891 г«д. у Веогрдду. 11РЕДСЕДАВА0 иОГПРЕДСЕДНПК Димитрије Катић СЕКРЕТАР ЈБуб. П. Иири^ (наставак) (0 буџету: М. Весе.шновнћ) Тако исто узела је моноиол дувана и монопол солп, н на такав начпи она је добавила нашој државн један прнход државнп од 7,770.000, а то је онолпки ириход колики је иекада бно цео буџет, под некадашњом владом. Данашња влада све је то за годину даиа учинпла, за годину дана узела је ириходе из туђпнскпх руку п превела у државне. И ова данашња влада, која се налазн на управи земаљској, иорсд тешког п фпианснјског стања оиа је уирављала годину дана са буџетом од 46 мил., 'скоро рећи са онпм нстим буџетом са којим су дотадашње владе уирављале са врло малим разликама. Са таквпм буџетом управљала је годпну дана и успела је да умањи дефнцит од 1'Ј мил. п да га сведе на половину. Сад смо па нуту скоро греће годнне, како је на унрави земаљској данашња влада и она нам нодносн буџег за 1891 год. са новишнцом од 11 мнл. динара, ирсма буџету нрошле го днне. Од нас сад завнси хоћемо лп да п,;имимо такав буџег са том иовишицом. 11о мом схватању, и колико ја разумем, ја мислим да ако прнмимо овај буџег, значн мп се изражавамо и дајемо новерења влади да и у будуће остане на уирави земаљској, у нротнвном да се уклони са тога неста. Сада чулн смо разлоге, како с једие, тако н с друге сгране н према томе можемо се решитн, да лп да иримимо или да не иримпмо. Као што рекох, чули смо разлоге и с једне и с друге стране и треба да се запптамо, које је мишљење боље и којој странп да се придружимо. Да ли да усвојимо разлоге оиих, којн говоре да буџет не треба примити у начелу, или да усвојимо разлоге оних, којн веле да треба да нримпмо буџет? Ио моме мпшљењу, разлози г. иредговорника, који су говорпли у томе смислу, да буџет не треба ирнмнти, но моме скромноме схватању, тн су разлози врло слаби, јер, господо, мени изгледа, кад тако они говоре. као да нису имали иројект буџета у рукама, а међутим ::на се, да ми пмамо иројект буџега већ два месеца н да смо имдли довољно времена да све нозиције у буџегу размотримо. Нрема т.оме то никако не може служити за ргзлог, да овај буџет треба да одбацимо. Ја нећу да се упуштам у поједнностп н наравно ја нисам у стању може битп да сузбијем разлоге оних предго-

ворника, који су далеко способнији и вичннЈи, али ииак за то ја ћу бити тако слободан, да се дотакнем говора мога иоштоваиог колеге г. Машпћа. Мој поштовани колега г. Машпћ изнео је неке иодагке и цифре и ја као његов колега задивно сам се, кад он као један трговац могао је да наведе такове разлоге с којима би требало да се овај буџет не прнми. Он је у свом говору казао: ми смо и лањске годиие у Скупштини рекли, да ће у буџету за ову годину битн 4,000.000 дипара дефицпта. Ја иознајем г. Машића као ириватиог и јавног човека н он ме је изненадио и задивпо, када је могао толику фпнанснску способност да иокаже да је могао предвпдети тај дефпцит од 4,000.000 дпн. Даље он вели, да је влада могла учишггп у разним иозицијама много уштеда, јер вели мале су цифре у нздацима државнпм, који су нужни п који се морају издавати. Ја на то могу да одговорим г. Машићу, да је његов рачун, његов иредрачун активе и иасиве иогрешан, јер \ нројекту види се .јасно, да је годишњп анунтет државних дугова 20,000.000 динара. То је издагак, којп се мора да учпни, даље, краљева цпвилпста и илата на званичнике свију минпстарстава изиосн скоро на 24,000.900 дпнара. 20,000.000 на отилагу дугова н овпх 24,000.000 то износи 44 — 45,000.000 динара. То је ио моме мншљењу такав издатак од кога се ие може нп једиа пара да укине. Ја бих био први за то да се чине уштеде, али овде нпје иикако могуће. Даље, још треба да пмамо у виду Устав и законе, ирема којима су нзвесни људи сгеклп нрава. Кад све то стоји а и ове обвезе државне ио којима држава дугује, ја мислпм да се ту онда не може ни једна иара да уштеди. Сад до цифре 46,0б0б000, цифре прошлогодншњег буџега, мпслим да су свега 2,000.000 дпн. н нпшта впше п од тих 2,000,000 ако би моглн нгга да уштедимо, то бн могло бити највише 500.000 динара. Сам одбор, који је овај буџет ирегледао, учинио је уштеду блпзу 1,000.000 дин. Са стране опознције иребацује се раднкалној в.гади за дефицпте и за зајмове. Што се тога тиче ја могу да кажем да су зајмови чињенн н нод либералном владом и менн се чини, да су онн п узрок, што мп данас морамо да се борпмо и доказујемо да је дапашњи буџет с.тваран а ие фиктиван. Заиста кад ногледамо цифре у буџсту велике су. А.ш менн се чнни да либералне владе н кад није било толико иотребе ц онда су се задуживале. Ја го нећу рећи баш за дуг 1867 г., јер зна се да је он утрошен за ј >агну снрему. алн зиам и то, да је нешто од те суме доирло и у неким Косјернћима и у неким Рошчпцама и Багламицама. Менн се чнни да су отуда богаташп подигли двокатппце и четворокатнице н да мп то сада морамо да плаћамо. Као што рекох разлози, који су наведенп од оиознције за мене нису убедљиви, да могу да гласам против овог поднесеног буџета, јер цнфрс у буџсту јасно говоре у чему се састоји то новишење буџега од 11,493.000.