Народна скупштина

СТРАНА 618

Прво ту долази државни дуг 593.585 дин., затим дотације оружиог фоида 600,000 дин и т. д. Свега 1,500.000 динара. Стручни издаци износе сем мнниетарства лривреде иа 1 мил. дин., а иовншица само министарства ирпвреде 1,700.000 днн., даље долазе приходи и нздаци за моноиол дуваиа и соли, н то све скуиа чини 11,000.000 ц неколико стотина хиљада динара. Као што се види никакви излишии издаци нису учнњени сем иовншице иа 6 мииистарстава. Али ми можемо доцније да се на том внше зауставимо и ако можемо што више да уштедимо. Али ја мислмм да је одборска већина то нредвидела, јер видимо у нзвештају њеном да је на тии иозицијама учињена уштеда 800.000 динара. Према свему овоме не може се рећи, да је иовишица од 11,000.000 дии. иека са свим нова иовишнца, да би према томе морао се народ оптерегнти са иорезом или новим наметом н да би се на тај начии морао тражитн нов нзвор, али ношто ми немамо од стране г. министра финаисије никаквог иоднетог иредлога за неки нов намет, то онда немамо никаквог оиравданог разлога да гласамо нротив овога буџега. Из свију овчх разлога, које сам навео, ја ћу гласатн за иројект буџета са мишљењем одборске већиие. Потпредседник — Чл. 53 иословиика каже да ако иосланнк тражи реч да исирави своје наводе, Дим. Машић — Радн тога и тражим реч. Г. Веселиновнћ ме је спгурио рђаво разумео када сам ономад ири геаералној дебатн о буџету говорио. Он је рекао да сумња у моје наводе да сам ја могао нрошле године нотревнтн да ће бпти дефицита. Ако у то ве вер^је, ја га модим да ирочита сгенографске белешке од прошле Ванредне Скупштпне, па ће увндети из мога говора, да сам ја лане говорио да ће бпти дефицита нреко 8 мплиона, а мпннстар је онда у Скуиштнни казао да ће бпти дефпцита само 2 — 3 милиона; међутпм јуче је и сам признао да је бнло -преко 5,000.000 дефнцита. То јс што сам нмао да исиравим. Стојан Станковић. — И ако је Скупштина већ заморена дугим беседама, ја је молим да н мене саолуша, јер ја нећу дуго говорити и исказаћу укратко моје гледиште као нестручан човек. Она господа, која бацају онолику кривицу иа Финанциски одбор и на владу, што не штеде, говорећи да од проповедане штедње нема нишга, увериће се, кад саслушају разлоге, да томе прекору нема места. Госиодо, од те штедње има нридично помоћи; дањске године одбор је уштедио 2 мнлиона и неколико стотнпа иљада, а ове годнне опет је уштедио мнлион и неколико стотина. Али та штедња није вршена без икаквнх обзира; оиа је вршена поотупно, када се где може, а не на пречац. СК>идовић упада у речј Молим вас г. Кундовићу да ме не сметате. Говорећи о штедњи, нико од посланика није се задржао да говори о чистој штедп.и, него се неко освртао на радикадну странку, а неко на овога и.ш онога говорника, тако да сам доведен и ја у непрнлике шта да говорим. Говорило се: ви сте радикали задужили земљуса100 милиона динара и износила се илашња, како ће то бити несрећа по земљу, како смо ми то упроиастили итд. Па да ли је то истина ? Не, господо. Ми то ннсмо унропасти.ш и то би господа говорници требалц да докажу, да смо ми радикалц задужили земљу са 100 ми.шона. Тиме се хтздо рећи и свсту нредставити оно што је неистинито, као да су радика.ш задужили земљу са 100 милиона, Пмам да изјавим, да радикали н ако су задуживали земљу, то нису чинили за то, што су волелп, него за то, што су морали да отплате дугове, које су наследили од претходника; од оиих који сада подвикују са посланичких клупа. Саки свестан пос .Јаник опозиције мора то признати, али на жалост њима иде у рачун да то наопако кажу. Говорило се чак и то како је до 80 год. било много мање пензионнрања чиновника, а од 81 год. одобрен је кредит Од 1 00 хиљада дннара на пепзионирање чиновннка. .Јесте, ја признајом да је то одобрено и те сам године бко и ја посланик,

алн дозволте ми да објаспим због чега је то одобрено. Кад смо 1880 год. дошли овде у Скупштнпу као посланици, народ је онда узвикнуо противу тадањег чиповпншгва н рекао је:давајте што давате, само курга.шшнте нас један пут од оваког чиновништва, који на сваком кораку шиионишу и нпко не сме да оде да што у народу купи. Питајте за то опда народ.и ои ће вам то казати. Да би пас убедио један од господеговорника, он рече: па буџет је био те и те године 19 мплиона И тада кад је бпо буџег 19 милиона био сам посланнк п хоћу да тврдим, да је тада све од народа што јс узето метуто у тај буџет онда бп још био већи, али је то остављено да мн псплатимо н оиет да нас за њихове дугове коре, а да ни сад ннје б.уџет 19 милиона, то је лепо одговорио г. Ђока Анђелковић. Господин Васиљевпћ говорећн, да је Пгалпја своју земљу за 5 — 6 годипа опростпда онако незгодног фшкшц . сгања, спгурно је хтео да каже, да ми немамо доброг Фпнансијера, којн би избавио земљу из овог тешког стап.а. Г Васиљевић не даје мидистру Финансије ни одушке ни термипа, иа онда да тражи од њега рачуна, већ тражп од њега да изврши сад одмах повраћај из Финанциског стања у редовно стање, а џрпзнаје да је Италији требало 5 — 0 година, на да то учини. (Смех). Нека причека иа онај термин од 5 - 6 год., као што прпча за Пталпју, п онда ће он то учшшти као што је и почео, јерзаненуннх 2 год. свео је дефиците најпре био од 10 милаона на нола, а да није иохитао са одузимањем жељезнииа и моноиола дувапа из страних руку био би до данас дефицнт нреко 2 0 мцлиона. Да би нас довели у неку забуну чак нам се пребацивало, како смо ми говорили народу, да ћемо да смањимо даиак, па према томе треба сад да смањимо и буџет, и паводи се како има једна молба пред Скупштином, да со једном селу смањи данак. Али, госиодо, та је молба овде и у њој се не моли Народна Скупштина да одреди да то село не плаћа порез, него моли нрема ономо закону, који смо лале донели, да се свнма смањи данак, којнма је имање преоптерећено. У тој је цељи поднета та молба, а не у оној, коју је говорник павео. Још даље се терало, па се је говорнло шта хоћете ви, жалосио је стање у земљи, скратите буџег. Ја бпх утешио тога говорника кад му Кажем , да ниједан говорник није казао да цвета стање уземљи, и нека је уверен да томе нисмо узрок мн радикална странка, него је то све као насљедство других странака дошло радикалној странцн да изврши. И ми велимо да је жалосно стање у земљи, али ми хоћемо поступност у поправци тога стања, а ви хоћеге на пречац. (Тако је). Говори нам се опет и то иа се вели : оптерећује се буџет ц тиме, што награђујете своје људе; вели се постављени су каФеџије за кааетаие, а касапи за начелнике. На то ћу да кажем само ово: против тих људи нема тужаба, као што су постојале у оно доба, кад је морала да се вотира она највиша сума на пензионирање; противу тих људи нема жалбе на Скупшгину да су на изборима агптовали, народу претнли букагијама и да су пунили апсане политичким кривцама. Па да пе би даље говорио оставићу то за другу ирилику, јер би имало много шго шта да се говори, а сад ћу да кажем још ово : да сам за овај буџег овакав, како га је ноднела одборска већина, ид^ћи тако поступно у поправљању Финансиског стања, а но у један пут. (Чује се: да се реши). Потнредседник — Је ли вољна Скупштнна да се реши? (Јесте). Ко је за то да се реши нека седи, ко је против нека устане? (Сви седе). Јован Милић-Баличевац — Ја нисам хтео тражитн реч да говорим, али кад сам видео да се дебата узалуд продужује, хсћу да кажем неколико речи. Ми треба да прнмпмо оио у начелу; а кад дође члан по члан опда ћу да гледам господин Авакумовића хоће ли н он пристати да не дамо много пара за пензионаше (Смеј). Г. Авакумовић јуче пије штедио Скупштину и његов говор кошта 100 и неколнко дуката, Ето како се г. Лвакумовић показао као иатрпота! (Опет смеј). То пе жалнм, али жалим само што је преварио неке, те су почели да пљескају рука.ма....