Народна скупштина

59 САСТАНАК — 6 ФЕБРУАРА

СТРАНА 677

партије па туваре казнених завода у овогодишњем буџету иовнснм. Један од главних разлога бпо је тај, што је број осуђеника ирн казненнм заводима у ирошлој години знатно повећан. Према извешћу, које нмам од управннка, дошло је у нрошлој годинн на 890 осуђенпка, а нма пх данас свега на т^и хнљаде. Веле да никад толико није било. ЈК,ад би осуђеннцп лежалн затворенн по казаматпма, а не бнли унотребљени на разне државне послове, то би онда ја био нрви, којн бн вам нредложпо, да се ова сума на ноловнну сведе. Али не треба губнтн из вида да се робијаши употребљују иа стотпну разннх послова ван казамата — по разним варошнма, на државним добрнма нтд. За сваку таку и најмању групицу треба ио неколнко чувара. Нема мииистарства, нема готово надлештва, да не тражн које 10, које ^О, које 50 робијаша за вргаење овог илн оног државног носла. Робијаши ако се добро не чувају, ван сваке је сумње да ће бегатн, а бегство ма и једиог робнјаша кошта државу далеко внше, но чувар. Што посланик Тајснћ вели, да треба употребитн војннке на чување робнјаша, нмам да одговорнм ово. Ја сам се у иочетку обраћао са молбом на г. министра војног, н он ми је допста помоћ указнвао, но пре неколнко месеци јавио ми је актом, да више нн једног војиика не коже дати, велндавојннци ннсу за то да робнјаше чувају, и да се они кваре код робијаша н одају бегствЈ. Као што впднте дакле, другога нута нема да се робијаши очувају, но да се број чувара повећа, а за то треба впше пара. Лепо је казао ноштованн посланик г. Ђоровнћ, да свака ушгеда овде може да нас стодупло кошта. Јер номислпте кад побегне какав хајдук, као на нр. Јосовац, треба днзати читаве округе н плаћати уцене, док се такав један злнковац ухватн; а шта то све кошта државу и народ? Молим вас, да о свему овоме добро размислнте, па да иримпте позицијукако је нредложена. Мика Спасојевић — Госнодо, занста овде је велика цвфра, која је у буџету стављеаа на ове чуваре осуђеннка. За то је моје мишљење да се на чуваре осућеннка унотребе војннцн. (Жагор). То се може учиннтн, јер војннку није задаћа да се унотреби само за борбу против непрпјатеља с иоља, него н за унутрашње нослове. (Жагор). А кад се узме у обзир то, да мн наше сннове не шнљемо у војску да брат на брата удара, онда можемо ово дати у дужност војннднма, па ћемо онда моћи н тнме доста уштедети. Јован Милић — Ја се чудим што се овде водн дебата о овој малој уштедн, када мн свн гражнмо, да се лпчно п имовно обезбеднмо, и да се једном стане на нут тим несрећама од зликоваца и лонова. Наводите, да за то могу да послуже војници, а ја вам кажем, да је скоро један војннк побегао са 4 робпјаша н сад заједно хајдукују, дакле, каквн војници, каквн бакрачи, од тога нема ништа. Стојан Станковић — Зна се шта је војннчки задатак, и с тога се не могу сложпти са мншљењем г. Спасојевнћа, да људи, који дају своје синове, да уче војннчку школу, дају у исто време да чуваЈу и осуђенпке. Не могу да се сложнм нарочнто с тога, што се баш нре некп дан десно случај, да су неки ансеннци нобеглн нз зајечарског суда и сад, ч;вакако онн се морају уцењпватн, а та уцена ће свакако бнтн већа, него што је ова повишнца на чуваре. То треба да одобрпмо, алн у нсто време да замолимо госн. мпннстра, да се овн чувари не употребљавају ни на шта друго, сем на чување зликоваца. (Чује се: да се решн). Потпредседник — Је лн вољна Скупштина дасереши? (Јесте). Панта Срећковић — Ја овде не бих ни речи рекао, но кад чујем да тако разумеју суноврат људи нослове, ја морам да проговорнм.

Народ, кад даје своје синове, он нх не даје да чувају робпјаше, већ да се извеџбају војничкој вештпнн. То је једно, а друго је што робијашн не бегајуза то, што нема довољно чувара, него за то, што они нису иоузданн људн, јер знам да је внше робпјаша побегло нз начелстава, судова, него нз града. И с тога мислим да је довољна она сума, коју је одбор предложио. Ако војник с њима утекне, то је с гога, што му отму иушку, а он се без пушке не сме да се врати у касарну, па нод морање .'1обегне. Арса Прокопијевић — Уштеда од 4000 дпнара није никаква према оној штетн и несрећи, што је може један злнковац, којн је са робнје побегао, да учинн. Бар нама, којн живимо ио врлетним окрузима, у рудннчком, ужнчком, чачанском, и т. д. нознато је, колнко су хајдуци н лоновп штете почнннлн, н то внше онн, који су побегли са робије, него они, који су се од својих кућа одмегнули у хајдуве. Дакле,ја не бих био вољан да се ова незпатна уштеда на нандурпма учинп. Известилац Ј. Ж. Јовановић — На овој нозицији ми нисмо хтелн нншта да уштедимо, јер смо нмали завршни рачун, н ирема томе нзвелн смо ову цифру. Из завршнога рачуна внди се, да је се на ову партнју нотрошило 14*758 дин. и 33 иаре, значи да не бп дошло нн 6.500 днн. годншње. С тога ја мислнм, да се може ирнмитн овај иредлог одборски. Минист. правде М. Кр. Ђорђевић — Господо носланнци ! Ирмзнајем, да стојн то што г. известилац рече. Али молим да верујете, да стојн н оно што сам ја казао, то јест, да је број осуђеннка у нрошлој годпни знагно новећан и да никад внје бно толнкн. У нотврду овога дозволпте да вам прочнтам данашњп ранорг београдског завода, који гласи: од 1 јануара до конца дошло је нових осуђеннка 69. Бројно стање осуђеника у Београду 1971. Као што внднте нотреба државна и наша лнчна безбедиост тражи да се овде не штедп. Мени је дужност налагала да покажем право стање, а вн решите како налазите за добро. Тома Јовановић — Ја сам протнв донесене одлуке одборске, јер овде нпје нпкаква уштеда у 4000 дннара. Мн, господо, треба да чувамо осуђенике, а не да неко може да утекие из затвора, те да носле поубнја сем онога, због кога је и осуђен, и остале у фамнлнји. Даље, господо, ми јутрос кад је било пцтање о саветннчкнм платама, не одузесмо тамо, а сад оћемо овпм нандурнма то да чинимо. Не, госиодо, ту ннје никаква уштеда и корнст, већ само може од тога штете битп. С тога ћу гласатн за предлог, којн је г. мпнпстар предложно. Потпредседник — Претрес је свршен. Гласаће се о кредиту како је миннстар нредложно, ношто се са одбором није сложио. Ко је за то, да овај кредит остане но предлогу министровом, тај ће седети, ко је против, тај нека устане? (Већина седн). Објављујем да је Скуиштина усвојила овај кредит ио предлогу мннистровом. Известилац прочпта позиције на казненн завод у Пожаревцу. Овде по мпшљењу одборскоме има да се учинп уштеда од 7.700 дннара, на шта је п мпннстар ирисгао. Потпредседник — Сгављам на гласање. Ко је за то, да се одобрн кредит на казпенн завод у Пожаревцу, како је одбор нредложно н миннстар ирпстао, тај нека нзволи седети, ко је нротпв, нека устане? (Већипа седи). Објављујем, да је Скупштнна усвојила кредпт на казнени иожаревачки завод. Известилац ирочнта нозицнје на казненн завод у Нншу. Овде нма одвојено мишљење, у место „уиравник I класе", да остане „управник II класе", уштеда 500 днн., у место рачуноиспитача I класе да остане рачуноиспнтач II класе, на илату чувара н затварача, да остане 1.700 динара, уштеда 3.016 дннара.