Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

за туђе зграде, онда није чудо шхо ћемо моратн да одобравамо оволнке суме целога века. Ја нећу да чиним дрекор за то владп, али, господо, зна се нз искуства, да кад државнн органн, ногађају туђе куће за државне нотребе ту се обнчно н више нлатн, него што бн то нрнватан човек за то нсто нла- | ћао. А друго, господо, ако прорачунамо колпко коштају те кирпје на туђе куће н те честе н скуне оправке туђпх кућа, мп ћемо наћи да то врло много кошта н да иросто човек не ј може наћи разлога, каквог држава рачуна има, да толпке кирпје плаћа сваке године, кад се дакле може наћи већи капитад са малим ннтересом, са којим би се те све зграде подигле но плану, а ннтерес н одилату на тај каинтал иодмиравала бп ова сума, која се у буџету даје иа кирије н оиравке туђнх кућа. То држава може да чинн пре но што може да чпнн иојединац, јер држава може впше да гарантује за дуг својнм новчаннм средствпма за иолагање редовне отплате и анунтега. оа то, менп се чпнп, да је крајње време да држава иође у овоме другпм бољим иутем и да нађе нотребан каннтал за подпзаше државппх зграда п да се курталише вечитог илаћања кприје н оправака туђих кућа. Истина да у нрвп мах не би се у овоме ннкаква знатна уштеда учиннла у овој позпцнји, али сва је фпнаиснска корнст од овога у гоме, шго бп се све ово нмање озндало туђим каииталом у течају 10—15 година, средством редовнпх огилата пнтереса н ануитета из суме ове на кирпје п оиравке туђих кућа, и тако бп држава постала соиственик тако велпког пмања. Ја сам то нагласно н у одбору фпнанснском, наравно то се не бп сад одма могло учп1штп, пошто су надлештва смештена у тнм зградама. Али само сам пзнео ту мисао да је крајње време, да се нокуша да се нађе зајам п да канитал, који иде на оправку п кирнју ту- ! ђих кућа, уиогреби се на отилату нитереса п канптала узетог па ноднзање нотребннх државних зграда , и тако да за 10—15 год. држава подигне надлештва, добра н са хнјенског гледншта и по расиореду послова удеснпја, да се послови лакше отаљавају. Надлештва груписати ваља на нзвеснпм државнпм плацевима да она нележе даље без нкакве ренте. Ја држим кад би се тако чинило варош бп добила лепши нзглед н отуд нмала разнолнких користи. Ја сам уверен, господо, да бн држава оваквпм практнчнпм путем врло лако дошла до добрпх зграда. Камо лепе среће да нашн иређашњн државнпцп ипсу завелп тај ружип обичај узимати туђе куће, плаћатп на њих велике кприје и оирављати нх, него да су се нобрннулп на овај начпн н овим нутем да подпжу државне грађевнне мц бн пх давно н давно већ пмалп н иодпгнуте п одилаћене, и ова бп сума данас у буџету отпала, држава бп бпла снабдевена јавнпм надлештвима и не бп данас нмалп у буџету овако знатну цнфру на кприју и оправку туђих зграда. Ово говорећн ја не мпслим да треба одбацитн ову суму, јер су сад надлештва смештена у туђим зградама, него само наглашавам овде, да се учиии један моралнн корак на владу, да се влада иобрпне да за најкраће време ирииремп што треба за решење тога шггања у овоме погледу. Јер овако плаћајући туђе куће , увек ћемо проиуштатп време, да се ово што рекох нзвршн ! раније. а држава бпће увек без надлештава удобних и служиће се за то ненодссиим туђим зградама. Ове годпне гласам за предложену суму, алп остајућп убеђен у томе, да ће влада ндуће Скупштнне нрнпремити н предлог у томе смпслу. Потпредседник — То бп бно нов нредлог а ви знате како се иов иредлог од стр^не иосланика подносп. А пошто је иретрес свршеи стављам на гласање преддог по буџету, а ако оп пропадне онда ће доћн цредлог одборски. Дакле ко је за то да се одобри кредпт на кирије ио буџету нека седи, а ко је иротив нека устане? (Већина устаје). Већина је устала, према томе оглашујем да је Скунштина одбацила нредлог ио буџету. Стављам на гласање иредлог одборскн: Ко је за то да се одобри креднт но иреддогу одборском нека изволн седетн, а ко је против нека устане? (Сви седе). Објављујем да је Скуиштнна усвојила предлог одбора. Изволте даље.

Известилац чпта нартнју II црквених управа, тачку а) Архијерејскп сабор. Ранко Тајсић — У мом одвојеном мншљењу неиопуњено је место једног еннскоиа Мени јс иознато данамје једно празно место еннскопско п ја сам га пзбрисао за ову годину да се н не нонуњава. Назори еу мојн врло прости п скромиц. Ја држим да за ову годпну док буџет дотерамо у равногежу, рачунајући ту н на све друге уштеде, држнм да бп могло н ово место једног еннскопа да остане неиопуњеио. Један је разлог тај, а други је разлог шго, како мени нзгледа чнтајућп по новинама, ннјесе дошло до наравиања н бољигка у управн црквенога ноглаварства. Изгледа мп да једиако носгојп расцеи, неслога; чујем да немају сиособно лице илп у сваком елучају да је борба око тога, да не могу да се погоде; кад тако ствар стојп, ја држим да је онда то најбоље да п за ову годину оставнмо нразно место тога једног енискоиа док се та ствар не стнша. Ако би било криво оннма, у ономе крају где је то месго уиражњено, нарочито ако је иотреба због туђег жпвља н ироиаганде, ја бих дао обећање, ако зависи од мене, да ћу молитн нашег енископа, да за једиу годнну нремести се код њих и да се нзравњамо у благоетању, на да буде нодједнако свнма. Ја ово кажем за то да се види да инсам саможнв. Дакле моје је мпшљење, да се за ову годину не ионуњава место једног еинскоиа до бољих ирилика финанснјских. Тривун Милојевић — Сем онога, што је г. Ранко казао ја немам. нншга више да кажем, но да додам, да овде не треба да буде митронолит и три владике, ио два и митроподит, како би бидо право тројство за благослове. Министар прозвете Андра Николић. — Што се тиче места ових, то питање има да се реши по закону о црквеним властима, у коме се каже колпко нма епископа, а што је законом о црквеним власгпма решено, да се има дати, то се буџетом не сме укинути. Ја бих вас молио, да то имате на уму и о томе добро промислите. Скупштина докле закон ствара промишља шта ће узаконити, а кад закон треба да се врши онд^ се више не може оцењивати је ли закоиом одређени број места сувишан илх1 не. Ја држим, да би таким поступком Скупштина пзашла пз круга законодавне власти н отишла у други круг власти, који није љен. И ако узмете тај начин рада, да најире законом одобрите једио, а после буџетом то нсто подсецате, опда то значи да Скупштпна узима права да поставља чиновнике, и онда ће у закону залуду стојати четири епнскопа, кад Скупштина неда да их толнко буде. Том нростом операцијом буџетском може све да се доведе у иитање и да се у Фактичном стању буџета учини други распоред, и онда они, који су за невршење закона одговории, а то је влада, не могу да раде. Ја вас, дакле, молим, да, пре свега, ова питања начелно решите. А после гога имао бих да одговорим на приговоре, који су пали. На приговор, нарочито онај, који је после говора Ранковог пао, немам шта да изјавим, но само бих молио, да се има на уму не само достојанство епископа, него и достојанство посланачко; те да се не говори са багателисањем о некоме тројству а и да се не сматра да све оно, што се може казати у шали на другом месту, да го може пристатн и у Народној Скупштини. Не дајући никака одговора на оваке примедбе, ја изјавл.ујем само толико, да протествујем против израза, којима се багателнше и црква и Скупшгина. Није боље среће бнда и црква и Скупштина ни у говору г. Ранка кад он вели, да пристаје, да да у зајам епископа. Ако се г. Ранку чини, да не треба епископа, он је народни посланик и има иницијативу па нека поднесе предлог, да се закон о црквеним властима измени н ми ћемо саслушати те његове разлоге, па ако, иаопако, буде и већина у томе сагласна онда неће ни бити епископа. Али само, молим вас, немојте правити шалу с иитањима озбиљне природе, као што је закон о црквеним властима, за који нам сам нијетет налаже да гз поштујемо, и да говорећи о њему не уносимо термнне, које су уносили Ранко Тајсић и Тривун Милојевић. Ову позиццју брани сам закои, а што се тиче питања о владичанском спору, и да ли се ко погодио или не, ја вам могу