Народна скупштина

СТРАНА 696

цељи, али је за нас много тежи деФицит морадни; и ја бих желео да нам тај дефицит не расте. Тај дефнцит то је морално опадање у народу, које се не може лако поправити. К. Динић — После овако ваљаног говора поштоваиог иосланика ноп Марка, мислим да би био нзлпшан сваки други говор. Запста назоре г. Марка греба да усвојите свп. И ак.о би бпло каквих мана у иозоришту, то би било једино до управне и надзорне власти. Према томе г. министар треба да обрати нажњу на све ово, игто је рекао г. Марко, јер иризнато је да је ноз «риште школа народна. П1го се тиче говора иоштованог иосланика Радпсава Митровића, ја не бих могао с њим да се еложнм, да се ова иомоћ позорпшту одузме, јер кад би то било, онда иозориште не бн могло да осгане. Исго тако не налазим разлога, да се та помоћ позорпшту одвоји од иозпције „научна друштва I. књпге". Ја бпх предложпо, да у ту иозицију уђе и ова помоћ позоришгу, с гпм да се не каже ко.шко ће баш министар одредитп на нозорнште, јер министар ће сам одредитп онолико колико треба. Имајући у виду штедњу а и потребу позоришта, ја бих бпо мишљења да се овај креднт од 110.000 сведе на 100.000 п молим 10 носланика да ме потпомогну. (Не потпомажу га). Благоје Божић — После говора Раднсава и нои Марка не бнх имао шта да кажем, до то, да сам н ја против овог нздатка на позориште. Београђаиима ако требају позорпшае представе нека нх плаћају, мц у народу немамо нп школа ни цркава и не тражимо помоћи за то. Од тог позоришта никакав прпход није се ноказао. н ако се често сва седишга заузму. Ето ире три дана није бпло места, где да се седне. Па где су те наре. Нема прихода никаквога, то је сигурно за го, што нма доста ложа ненлаћенпх, — то сам ја још 1875 год. казао г. Кујундпћу. Нама у народу биће довољво да имамо гусле и старе књиге да читамо, па ће иам опет битп добро. Ранко Тајсић — У мом ОЈВојеном мпшљењу иозорнште је нзбрнсано са свим. Г. надлежни миннстар објаснно је у одбору, да из ове укунне суме даје позоришту 40.000 динара. Већииа одборска иристала је на то да се 10.000 пзбрише, а ја сам нзбрнсао све. Полазна тачка била мп Је ово : Београђаин имају бесплатну кућу и то на најленшем месту у Београду за позориште, озидану о туђем трошку, имају чиновнпке у буџету што их народ илаћа. Ја најзад ирпстајем да од овог дигнем руке, нека остане н даље све на герету народа, али ако им је за игру, нека нлаћају људе, који играју, и ако им је за увесељавање, нека плаћају. Веома много и много памегнијпх ствари има у народу, које су нужннје за његов оистанак магернјални, а ие за увеселење. Кад је народ сит он се уме и веселпти н зна шта је то коло, но нема, услова да се весели. За то мислим да се ова партија сва избрише. Ко би се год уинњао, да доказује да је позорпште школа за народ, тај не би говорпо истину. Што се мене тиче позорпшге јест школа, али за неморал, да младеж учи како ће да ирави љубазне сцене, а врлчне да се развпјају као што су их наши дедови и очевп развпјали, то треба у народу учинити. Неко је навео, да се у позоришту иоказују псторпјскп комади. Ни тога нема. Ако хоћете да чујете песме о схарим јунацпма, то опег идпте у народ, тамо ћете нх наћи онакве, какве су с колена на колеио предаване, а не начнчкаие западњачкнм угурсузлуцима. На основу ових разлога мојпх, ја бих замолио Народну Скушитину да ову иартнју не прими и збрише је. А београђанпма ето куће, ето чпновника, ето одела, које је нрпбављапо неколнко годнна п које смо све ми нлатилп, не тражимо га да нам врлћају, нека слободно уживају. Ја сам свега три чут гледао позорпште и држнм да се оно може да нздржава од прнхода. Неки дан чптао сам како је иредстављаи „пут око Србпје" шта лч? (Смеј, чујесе: сигурно хоћеш да кажеи! „иут око земље.) и како је пало 1000 дниара. а ја у општинп једва могу да истерам 1000 динара кад нанлаћујем иорезу н то учини.м најмање 30 продаја, п све узимам крајцаре а овде нада но 1000 на 1 дан. Нека н подовпна онога иада, на је доста да се оно од доходака може издржаватп н то на иајсолиднијн начин а да со

с леђа народинх не скпда. Молпм Скунштину да усвоји ово моје мишљење. Љуба Ђирић — Господо, није ово ирва прилика да се ириликом ове позпције о позорпшту у Народној Скупштини ово догађа. Као шго је поменуо пошгованп г. Благоје Божић још од 1875 год. свак. м ирнликом бпле су врло велике дебате, кад је год била реч о иозоришту. Већ ио томе, госнодо, што је свагда остајала ова познција у буџету, јасно је да је нрплнком тих дебата вавек иреовлађивало мишљење, да народ греба тој установи да помаже, ако хоће да је има. Ја господо, не мнслим да говорим овом ирилпком о користи иозорншта; менн се чнни да је го питање пречншћено тиме, што је сриски народ вавек давао једну суму народном позоришг/. Кад је реч о нашем садањем позоришту допустите ми да кажем неколико речи. Ако доиста загледате у наше иозорнште, у ту установу онакву каква је код нас, онда менп се чини да не бпсмо имали много похвалних речи да кажемо у корист његову. Отац Марко у свом лепом говору рекао је, шта се жели од иозорпшта, најесвео свој говор да наше иозорнште не одговара овоме познву п да му треба одЈЗети иомоћ. И ако се с његовнм оштрим закључком не бнх могао да сложпм, оиет нрнзнајем да се у нашем иозоришту не дају комадп, ко : .н би узднзалп дух, ширили врлпне, него, доиустите да кажем, аају сс често комади без икакве садржине, тако да се гледаоци разилазе а готово н не знају зашто су дали паре. Што је наше позориште таково, најглавнији узрок лежи иа миннстру нросвете, не овом, него у опште на мнннстарству просвете. Да су оаи мало више обраћали пажње за управу иозоришта, оно не би пало тако нпско, као шго данас стоји. У иочетку кад је народ. нозориште усгановљено, кад је сазидаиа иозоришна зграда, у колнко се ја сећам, наше нозориште могло је да иослужи за углед не само вама него и странцима. У нашем позоришту одгајене су снаге првог реда, неколпко наших глумаца отншлп су у странн свет и тамо су иослужпли за углед и прамер. Међутим од рђаве управе, а најглавније од кнњења, које се иочело вршитп над глумцими, почелн су поједине боље снаге, које нпсу могле да трие уираву, напуштати иаше иозоришге, тако, да данас нзузимајући 3 до 4 одличне сваге, оао вије ништа, оно је горе од једног путујућег позорншта, које нде но Далмацији, Срему, Банату и Бачкој, дакле горе од иозорпшта, које је састављено од оаих људи, којима се не допада нпкакав озбпљнп иосао, никакав рад, иего да представљају разне комаде и на тај начин зарађују кору хлеба. Мени је одпста чудно, зашто о таквој установи, за коју се даје прплнчна сума, нећу да кажем да је велика, алп према нашпм нрнликама, српски мпнистрн аису хтелп да воде озбпљног рачуна, тим пре што се увек прп иретресу буџета појављивала јака струја, која је говорила: не дамо позоришту номоћ, јер у њему уживају београђани. Не слажем се да је позориште само београдско за то, што је у Београду, јер у позорпште може доћн сваки Србин, који год хоће да га видн, кога оно заапма, да у њему ужива гледајућп иоједиае иредставе. Мени је само чудновато, што се није хтела да обрати већа пажња на уираву, те да народио позориште не доведе до тога, да ево данас, мени се чини, стојимо иред једним захтевом, да му се цела помоћ одузме а не само 10.000 дин. Међутим, госиодо, да је позорнште јачало, да је нанред корачало п да је се снабдело са бољнм снагама, у коме бн видели чак н вешгаке, као што је н. нр. Тоша Јовановић и др. менп се чини, да се онда у Народном Представништву не би дигао глас н говорило: да је го само београдско иозориште п да му треба одузети иомоћ, коју му народ даје; али када у томе позоришту впдимо готово нпкакве снаге, — нећу да пх номињем, — да често иута човек. који оде > нозориште, не само да жали новац, него н време, које. је у њему нреседео, јер мора да дрема и са другнм разговара, да би само шти нре прошло то време, — онда је то заиста за осуду и жалост је датп ову помоћ. (наставив.е св)

Одгонории уркдник Ранко Пет)>ови1.

пгтампа краљ. српске државнк штампаријв