Народна скупштина

СТРАНА 695

Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то да се тражени кредит одобри, нека седи, ко је иротив, нека устане? (Сви седе). Известилац чита иозиције пол в) на н&учна Друштва и књиге. За тим мишљење одборско, да се иомоћ народном иозоришту сведе од 40.000 дии. на 30.000, даље да се додатак академицима укине (ирил. 9. ст. 22). Радисав Митровић — Менп је, госиодо, заиста чудно да се ово наше позориште ие може без државне помо1и да одржи. Народно позориште има бесилатну зграду, и илаћа им држава 2 — 3 чнновннка, а имало је ту иомоћ од ире неких 20 година, па је ваљада за то време могло иабавити све што му треба, па се сада може одржати и без ове иомоћп. Овим се иозориштем користп једино богатија класа београђана, а народ срнски, коме се бакрачи за дугујуће порезе продају, мора да даје на ово 40.000 дин. зарад уживања београђана. Позориште ово може се одржати и без помоћи државне, нарочито кад нма зграду, и неколико чнноваика, које оно не илаћа, само кад би се мало више рачуна водило о нриходима његовпм, јер се не води над тим нпкаква контрола. Благајник иродаје билете н он над тим нема никакве контроле, већ заведе у иротокол колико хоће, јер му нико не броји новад и остатак билета неиродатпх, него их он иоцепа, те тако он може да каже да је пало прихода колико он хоће. Ја мислим, да би било са свим оправдано, да се не даје впше ове помоћи народном иозоришту и с тога предлажем да се ово са свим избрише. Молим 10 иосланика да ме у томе потиомогиу. (Номажу га). Марко Петровић. — Ја нећу да говорим против позоришта као установе у опште, ади ћу говорити против духа, који провејава кроз наше повориште, према ономе што оам чуо и видео у њему. У свима државама, па и код нас је позориште установа, која има цељ, да гаји уметност и вештину и да уздиже особине народа у духу свнју врлпна, које треба да прнпадају једном народу, а међутим од некога доба принавља се много што шга у нашем позоришту, што не може да се сложи са народним духом, навпкама и осећајима, које треба неговати, уздизати и јачати у нашем народу. Па зар ћемо оваким радом подићи народ на већи ступањ моралног ојачања, ако будемо без икака вншег надзора оставили и даље, да се тамо на бину позоришну износе и тако незгодни призори, који пре могу саблазнити гдедаоце, оштотити њихов морал, и подстаћн у њима штетна расположења? Не, него ћемо их само можда уназадити, а то нити може нити сме бнти позив једне установе, намењене да уздиже дух и драгоцене особиие једног народа, гим пре, када и сам народ приноси извесних жртава на одржање те установе. Нека наше позориште избије себи из главе мишљење као да је његов познв, да буде шпекулативна усганова, која има да се брине, како ће што више пара прибавити од посетилаца, а да му је то последња брига, шта ће дати публици за то у иогледу дужности н позива његовог, и да ли ће јој дати довољно или мало подсгицаја на оне врлине, које позориште треба дв гаји. Ја сам на жалост имао прилике, да присуствујем представи неких врло скандалозних комада, којима није смела бнти указана част, да буду увршћени у репертоар »српског народног позоришта." Кад, господо, у репертоар позоришни може да дођу и ођаволове стене" и „златан паук», поред још понекнх комада, који се на нашој позоришној бини указују, онда мени се чини да наше позориште играјући такве комаде, не одговара оном своме познву — да гаји уметност, вештину, морал и јуначке врлине, но нре би се могло рећи да се укине да га нвма, него да му се још и помоћ даје од стране државе. И кад сам ја присуствујући је*ној таквој скандалозној представи учинио надлежном примедбу и питао га, зашто ће вам такви комади, који се не могу да се сложе с позивом и дужношћу „српског народног позоришта». он ми је одговорио да се оваки комади од наше публике најрадије гледају. Међутим меии се чинн да је то погрешно гледиште надлежвпх на ту страну позива и дужности позоришта, јер његов позив није, да оно иде за поква-

реннм укусом публнке и да га још јача, но да покварени укус публике поправља и облагорођава. Ми смо видели, шта је било са свима народима, гди је укус публике водио и упућиво државу и државне установе, а ие држава са својим установама укус народа. — За то, ако ће нозориште наше ићи за укусом публике и кад никакав уплив позориште нема на нашу публику, но публика води њега, онда није требало ни да нам постоји позориште, јер оно је за то да ствара бољи укус и да руководи масу, а да се не руководи разположењем масе. Позоришге је школа за народ наш, па за то оно је и позвано да школује публику своју а не публика њега, иначе ако би се усвојнло гледиште данашње нашег позоришта у томе, онда и деца треба да дају школи укус и програм наставе а не школа њима. Па ако би наша школа онда пошла тпм путем, онда ја држим да ми пећемо ни од ње имати оно што треба да имамо. Мени си чини да са оваквим појмом о дужности народиог позоришта, доћи ће се дотле, да не само откинемо субвенцију народном позоришту, него га шта више огласимо као штетна по народни морал. Напослетку ја не мислим сада да се ова установа одма уништи за то, што је мало сишла са свога правог позива, него само да се исправи; издвојте оно што ваља од онога што неваља, па оно добро оставите ту, гајите н јачајте га, па ћете вазда имати права на државну помоћ, и ту ће помоћ народ српски и указаги тој установи својој са њеном депом задаћом, ако она ту задаћу буде у будуће и вршила онако, како се то од ње изчекује. Ја ударам гласом на то, да они, на чијој души лежи иозориште, отворе мало боље очи и нека више воде рачуна о томе и нек не праве од позоришта шпекулативни завод, коме ће сва брига лежати у томе, да што више новаца прибере од своје публике, па се за тај новац ма шта публнцп давало, него завод где ће се гајити уметност и вештина, не обзирући се на то: хоће ли бити сго внше, или сто мање његових посетилаца, јер ако врши корисно своју улогу и мањој публици, већа је корнст, него ако врши штетно већој и многобројнијој, гди је и већа штета од њега у том сдучају. Ја сам једном приликом бно у позоришту; до мене у ложи бно је један господин са својзм Фамилијом. Био је један скандалозац комад, да сам тога госнодина питао: за бога, господнне, како можете да доводнте вашу породицу на овакве комаде? Одговорио је да су се на то већ навикли. Међутим у позоришту је био такви скандалозан призор, какав се не би смео дозволити ни у каком јавном локалу најниже врсте. — Дакле ако хоћемо да имамо праве користи од позоришта, и ако позориште наше оће да нас веже патриотском дужношћу на даље новчане помоћи своје, онда нек се и оно побрине да се тамо представљају комади, којима се гаји врлина или вештина народна, па ма го за време и не одговарала по укусу публике београдске. Јер тардо верујем, да ће се она поступно скинути и на опе представе, које црпу свој метиз из живота и славе историје своје и ооталих народа, када јој се украте овн и оваки саблажњиви комади. Јер ма да би се ово и могло дозволити у какој усамљеној паланчици, то се не сме дозволити у нашој престоници, у којој је прибрана омладина орпска, која има овде да се васпита, и да то своје васпитање разнесе у све слојеве народњег живота, а васпитање, које дају таки јавни призори, није усрећило ни оне народе, одакле су ти комади донегп, још ће мање моћи усрећити наш народ, Ми т.у имамо нашу омладину, нашу узданицу и желели би да наша омладина, гајећи се овде у врлини, одавде изнесе такво васпитање, те да од тога буду добре носледице за целокупан живот нашег народа; а са васпигањем, које се може да добије у таквом позоришту, ја не бих желео да нам се синови врате у народ, иего нек остану овде. За то бих захгевао од министра, као врховног надзорника позоришта, да скрене своју озбиљну пажњу тој установи и да боље рачуна о томе, шта ће наше позориште да приређује; јер има случајева да људи иду кући с нола представе, не могући да сноое оно што виде својим очима. Најзад ја бих сс бојао, ако се ово не исправн за времена, да овај завод поред свог новчаног деФицита не унесе у живот наш и морални дефицит. Дефицит од 30.000 динара, којн повлачи позоришге, не би био велики, кад бц овај завод одговорио својој