Народна скупштина

^т. " сТРАНА 694 НАРОДНА СКУНШТИНА, и систематичној радњи око тражења наншх стариаа. За сад ја вас молим, да одобрите једну малу суму, како бп се ностигло оно шго треба ове године да се пзврши, Витомир Младеновић — Пре неколиво скунштпнских седнпца био је овде на претресу иројекат закона о трговачком музеју, н Скупштнна се је сагласила, да тај закон треба нримити. Господо, као год што су нотребнн трговачкн музеји за унапређеве трговине, а привреднн музејн за унапређење привреде, тако нсто потребнн су музеји старинг. за унапређење науке. Србнја као културна земља, она мора корачати јачнм кораком, па да може издржати и наиредоватн у борбн међу јачим државама, те тако да не дозволпмо да странцп односе наше старине у Беч и Париз, те да не буде као што је то бнвао случај у геологији, да су млогп странцн, пре почетка рада наших данашњпх млађнх снага, долазили у Србију и прнкупљали разне геолошке остатке; да су многп странцн пропутовалн ио Србпји и доноснлн резултате у својнм сиисима шта се но Србији налази. Ја мпслим да овај чузеј није само за то, да се у њему прпкупљају нашн новцн као што номену г. известнлац, него да се у њему прпкупљају у опште све наше старнне, разнн сноменнцп, којн сликају наше сгање, из кога може сваки очнгледно впдетн, какви се остаци налазе; из којих може да се чнта друштвено етање, како је држава и прпрода корачала у разним добнма. Па пошто ова сума није ни на какве нлате, него само на то да се прикупи оно што имамо у нашој земљи, да сачувамо наше нсторпјске споменнке, држпм да ће Скуиштнна ову суму по пројекту и усвојнти. Ја бнх био н за много већу суму, али ја држпм да се ова незнатна сума треба да усвоји но предлогу министровом. Имајте на уму, госнодо, да ова сума не иде на плате, против којих се тако устаје, него да се прикуие наши драгоценн исторнјски подаци. Тим ће се иостнћи та добит, да ће сваки, који се тиме бавп нматн, прнлнке да очпгледно изучи те сиоменике, а не само да о њима у књигама чита а ви, госнодо, нмаћете прилнке да видпте по нешто из оног народа за чије се интересе бринете. У толико ире да одобримо тражени креднт, да не останемо п даље на томе, да више знамо шга нма у осталом све1у, а не знамо шта имамо код своје куће. Прека свему што рекох гласаћу за суму коју г. министар предлаже. Живан Живановић — Ми Срби обичио се хвалимо како смо имали велику и славну ирошлосг. Ту зе прошлост покрио мрак прошлостп н земља. Време је да се п ми нобринемо, да што год је из те наше прошлости нађемо и да се то изнесе на видик, а то може бити само тако, ако то држава узме у своје руке, и да јој се средстава, иначе ће се запста н даље дешаватн, да ће наше лепе старине носитн у Беч и Парнз, и показиваће свету шта се код нас налази, као што се већ зна да су многс наше важне старнне прешле тајпо плп јавно у страначке руке; п то је колико и изгубљено за нас. То су странцп откуиили и по свој прилицн они ће и даље откунљпватн, ако ми будемо као и до сада раднлн. Госнодо, ви бн се зачудили кад бн вам изнео цифре, које дају други народн на ту цељ. Буџет берлпнског музеја већи је од целог нашег просветног буџета. И нмајте на уму, госнодо, и то, кад дође један странац у Београд, нрво је што ће да пнта: где је музеј ? Према томе, господо, музеј у неку руку служн за презентацију целе земље. И с тога ја бнх бпо, ако неће да се и впше да, да се бар оставп ова сума од 8.000 дипара, а верујте то неће бпти бачен новац. Панта Срећковић — Ја сам био одвојпо мншљење односно овога кредита, н то не да се ова сума смањн, него да се повећа. Новац, који се трошн на наше старине, не само да ннје утрошен него се добнја много већи каннтал, него шго уложн. Ако за 8.000 дннара купчте старнна и ако хоћете да тргујете с њнма, можете их продатн п за 20.000 динара. Дакле што се утроши то није бачено, него је нова тековпна. Еод нас, господо, старине проиадају, а ево зашто. Код нас постоји закон, кад неко нађе неку старину 1 / 3 вредности њене мора дати ономе чнја је земља, 1 3 државн а Ј | 3 нрипада њему. Ко год нађе у већини случајева крије, јер је рад да

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

све остане њему а но најчешће он нађе начнна да изнесе из Србије, те нређе у Аустрнју п прода буд зашто људпма, који тргују с тпм стварнм. С тога ја бнх био мишљења, радн очувања старпна да бн требало, прво да се овај закоп о старпнама уништи, н да се каже ко шта нађе, његово је, и онда би могуће бнло да држава врло лако те старнне откупљује. Ево један пример како утпче јако наш закон, да се наше сгарине продају странцима. У Мраморцу селу окр. подунавског кунили су шљиве, иадне кнша н снере земљу, и једна жена куиећн шљпве проиађе два појаса од сребра, који су прављенн нре Христа на 1000 годнна, н та два појаса можете вндетн у музеју, н код та два нојаса нађе п једну гривну од сувога злата на којој две змије гледају једна у другу. Она оде и каже кмегу шта је нашла. Кмет јој каже, ако нокажеш власт ће ти отетп, не10 дај ти мени да ја то продам. Она иристане на то. Кмет понесе са собом те старнне да нх нрода, и са свпм случајно ухвати га један чнновннк н одузме од те жене те старине. Та жсна, то је нека удовица, н она каже, да је она то хгела да прода. И ннје чудо, јер та гривна кад је донесена у музеј пзмерена је и нашло се да вредн 70 дуката. Кад неко некакву старину пронађе од сада, он неће датп да му се одузме, већ ће је по 100 пута крптн и с тога треба донетн закон, да онај, којн какву сгарпну нађе узме Је као евојину. Сад има старина, које нису златне ни сребрне као камене резотине, слике, исторнјскп спнси н т. д. Кад такву ствар сељак иронађе он јој не зна цену и слабо ноказује, и то се свагда откупљује овде у музеју јевтинпје, но што вредн. Ја на пр. нмам једну старг.ну, за коју ми је лондонски музеј нреко графа Вежбнцког давао 80 хиљ. дин., али ја је ннсам хтео продати. Ја вас дакле молим, да оставите овнх жалоснпх 8000 дин. на ову партпју. Минисгар просвете Андра Николић — После онога рђавог искуства, где нисам могао да одбраним једног ппсара, ја благодарим г. нзвестиоцу а н свој госноди, која су говоШ1ла у корпст овога, алн нпак сматрам за потребно, замолптп Скупштину да и она не дође на гледнште, које је бнло у одбору. Г. Срећковнћ непрестано доказује велнку важност музеја, али ја се бојим, да се Скупштина не врати на оно мншљење, ге да каже: „јест, то је доиста добро, ми хоћемо да чувамо наше старнне и не дамо да се разносе, па чак шта више, на ту ћемо цељ н внше датн, алц само не ове годнне." Ја нпсам ни једне речн хгео говоритн у опште о музеју, јер сам о томе нарочнтн закон спремно и, да Скупштина нма времена да улазн у то, она би вндела, како ја о томе мнслпм. Овде ннје у пнтању, да се унапредн музеј; него је у питању да не пропадне оно, што се је Еећ скупило. Ми смо тих старина нодоста ирнкупили н чувар музеја нема места, где да пх склонн, те ће тако да пронадну. Ми имамо запсчетих послова у Јаковљу, а н у селу Барајеву, где има некнх старих споменпка, те ако се тамо не ношље човек, да их снимп (а то не може срески пнсар), онда ће оне нропасти, п вн можете до годнне два или три нута датп више алн то неће|бнтн од праве корнстн. Молнм вас, узуите на ум оне лепе резоне, који су~изнетн од људи, који ову ствао бране, и молим вас помозите, у овај мах, да се то извршн. Тим ја правдам разлоге, који су ме руководнли, да ову суму иредложнм, и молим вас да је одобрпте. И ја сам захвалан г. известноцу, шго је прпшао овом гледпшту, не да развијамо музеј, но да сачувамо од пропадања оно, што већ имамо. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: ко је за то, да се траженн креднг одобри, нека седп, а ко је протнв, нека устане? (Већина седи). Објављујем, да је Скупштнна усвојила траженн кредит но пројекту буџета. Известилац чита иознцпје под б) на „Народно Позориште." — Одбор је овде учпнно уштеду на драматургу, н тпм уштедно 500 дин. На то је пристао и г. мннистар.