Народна скупштина

""сТГАНА 714 НАРОДНА СКУПШТИНА,

орманима, иредавати од једног директора другом. 1а су средства школи н потребна, као што јој је потребаа и учптељ, и као што сте расположенп дати за учптеље, дајте ц за средства. Молим да мој иредлог узмете измењен према предлогу г. известпоца илп ирема предлогу г. Срећковића пли ако хоћете узмпмо средину па одобрпте да се да 40000 дпи. Потпредседник — Претрес је свршен. Гласаће се о кредиту ио пројекту, којн је већина одборска усвојила. Ко је за то, да се прими тражени кредит од 30000 дан, шго је ц већнна одборска усвојила, тај нека седи, а ко је иротнван нека устане? (Већина седн). ОбЈављујем да је Скуиштпна усвојнла тражени кредит. Известилац чита иартпју VII на у чилпшта, тачку а, Велика Школа. — Одбор је мишљења 1) да се обе иартпје на илату иомоћннка ирофесора и чувара свпх кабпнега и 5 професорскнх ирпиравипка сиоје у једно на лесто нредложених 13.262 - 40 дин. да буде 10000, дин. Тим би се уштедило 3,262.40 дпн.; 2,) иаграда рекгору да се укнне , уштеда 1500 динара. 3,) да се укпне награда двају ирофесора лекара, уштеда 2400 дииара. 4,) награда декану да се укпнс, у штеда 757.80 дин. 5,) на баштована помоћнпка, домаћина и кустоса, место 8084, да буде 6000 дннара. 6,) нартија на ботаничку башту да се смањп од 10.000 на 6000, тако би се уштедило 4000 дин. То је одборско мишљење. Витомир Младеновић — Ја мпслпм да решавамо тачку по закону. (Џрима се). Известилац чпта у партијн IV учнлишта позпцнју на плату ирофесора, редовиих и хонорарних, и суилената. Потпредседник — Сгављам иа гласање: ко је за то, да се нредложени кредит иримп , нек седи, ко је протпван нек устане? (Свн седе). Објављујем даје Скуиштнда усвојила овај предлог. Известилац чпта позиднју на једног учнтеља дртања. Потпредседник — Прима ли Скуиштина прочитани кредит? (Прима). Известилац чпта иозпдију једног учитеља певања 1200 дииара, Ранко Тајсић — Код менд у одвојеном мишљењу тај је учитељ избрнсан. За хо је врло прост разлог, јер народ у Србнјп, кад може да иева, он то научи сам ; он никога нема да га учи иевању , иего се то иредањем преноси од оца на сина и т. д, и ако треба да великошколди уче иевање, а они нека иду у раденичка, па нек уче од оннх иевача, који зајпс1а леио иевају све иародне песме, а све су радниди. Добра Ружић. — Потпуно се слажем са мпшљењем Ранка Тајсића. Заиста изгледа чудновато, да ђаци Велпке Школе где треба да уче и да се сиремају за јаван живот, — они уче да певају. Мени инје позиато да ма који универзитет плаћа нрофесора иевања. Акојенужно певање на средњпм школама, на Велпкој Школн то није нужно. Министар просвете Андра Николић — Г. Добра Ружић нма нраво кад каже, да на универзитетима нигде не плаћају учитеља иевања. Ја п не мислим да се овде плаћа учитељ невања, да би ђаци моралн да уче певање, него је, госиодо, ствар у овоме. Ђаци В. Школе прегнули су да иоред свога поела, који као ђапи имају, негују и српску иесму; они су се удружили п састави.ш певачко друштво „Обилић", које се већ показало до сада у впше нрилнка као друштво од леног нацпоналног покрета н одушевљења, и на које ногледамо са задовољсгвом н радошћу. Много је боље, госнодо, да ђади Вел. Школе, да омладнна сриска, која ће ирихватитп послове земаљске, проводн слободно време у песмп, у друговању са песмом, него у кафанп. Много је боље да се тај дух другарски иеемом подпже. Ја. предлажући учитеља певања, не мпслим да заведем, да ђади Вел. Школе пзучава.ју иевање, као нарочитп нредмет, ја ми-

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

слим само да им треба да учинимо једну малу иомоћ, што ћемо тнме датн могућностн да се боље негују наше народне иесме. Ја се не могу сложити са гледиштем, које је г. Ранко Тајснћ изнео, н вогео бпх да се н у овој прплидн иокаже да је оно неоправдано н да се не погиомогне. Није исгипа, госнодо, да се невање као вештииа може неговати онако, као што то мислн г. Ранко Тајсић. Да није истипа, о томе су се увернли многп нре нас, п за цело ми нећемо захтеватн да ндемо другим иеким путем ; пстина је, да има и тога да један од другога учи певати, да се пева на ирелу и иа жетвп, као шго рече г. Ранко, то ми свн знамо како народ нева, али иоред свега тога, чега има н у другом свету, оиет има и певачких друштави. Шта впше. ја мислим, да ће мпиистар иросвеге до године нотражпти кредчт баш за ираву иевачку школу ; ја мнслим да ћете се свн сдожитп, да је то једна иотреба; мн смо јуче пмали ирилике да чујемо нека теорпсања, да мн пмамо некакав особнти иачии живота, н као да ми можемо нешто радити ваи другнх народа. Ја држпм, господо, да ми нећемо допусгитп да тако радимо, него ћемо тежити, да што брже идемо истнм културннм нутем, којим пду п другп народп. Мн ћемо као народ са својим мелодијама корачати даље и уздићи се на впснну иештачке музпке, а наиредујућн у културп, опет задржагн лепе особине нашег народа Ако се не иотрудимо, да то иде нутем редовним, иутем уметничког неговања н усавршавања народпе песме и мелодије, онда ће пзаћн: нли да ие идемо наиред у култури, или да ндемо напред онако како нам Маџари или Немци кажу ; јер, госиодо, ! ако нашн учитељи музике не обрађују иаше народне песме и , народну мелодију, онда ће српскп народ усвојитн мелодије ' туђе. Ја ннсам за то, ја сам за то да се срчски иарод из себе развпја, ја ћу у свакој ирилнцн и као ириватан човек норадитн на томе н као јавни раденик увек ћу то нредлагатн и са светлим образом доказиватн, да је ово потреба јасна н чиста, да је потреба о којој не може бити спора. Ми имамо леиу основу за развнтак наше иесме, ми имамо те основе у духу народа, у мелодијама његовпм, којесемогу чутп у тренутдима спонтаног расноложења душе човечпје, алн се на томе не може остати. То су имали и Талијандн, па из тога, радом културе, трудом и уснљавањем ноједниаца, а свакојако и иотпомагањем државе, дошло се до напретка, који се зове: талијанска музнка. Ја пмам задовољства као Србнн да се надам, да ће у једно време битн п српске музике, само ја, господо, држнм, да се то може достићн на онакав начин, као што вам рекох, а не на онај начпн, као што мислп г. Р. Тајсић. Тај начин, којп он пзносп, довео бн нас до тога, да останемо на мелсднјама, које имамо од саме природе,или да морамо остати на висини на којој по невољи данас стојимо. Ја држим да се то може иокренути, а које пречи него Народиа Скуиштина да иокреие у напред и да да средстава за развнтак вештачке музпке у Срба. Сад се од вас тражп само једна мала иезнатна помоћ, а кад буду ирилике боље ми ћемо дати на ту цељ више, те да ндемо и даље на уиапређпвању леиих нашнх особпна. То је узрок, госиодо , што тражим ову суму н немојте давати стварп други карактер. Ја само хоћу овом незнатном сумом да нотиомогием натриотски одушевљену дружину „Обнлић", само за то ја тражим ову малу суму, Члановп те дружине и иоред ове суме мораће доплаћивати учитељу,јер иикад неће моћн иристагп на теорију г. Ранка Тајсића, да једаи од другога уче иевати. У осталом то су ствари свршене, н сад се не могу нзносити пигања, која су одавна јасно решена. Ствар је јасна и чнста : зиа се шта је невање и уметност , зна се шта је виша музика. То пнтање не треба више да се раснравља , н на послетку, ако се оно ппак расправља н нзносн, оии којн га буду износнлн неће донети иресуду томе пптању, иего иресуду себп самама. Ја вас дакле молпм да ову малу суму одобрпте. Лука Лазаревић. — Цротпван сам овој позицпји не што не волим несму, на протпв ја певање волим, и веома жалнм