Народна скупштина

СТРАНА 715

што иисам имао прнлике да учим певање и што не умем да нсвам. Певање се учн по срењдим школама, које имају учитеља певања , јер има завода, који нмају учитеља иевања, а тако нсто има их доста који немају учитеља, а то с тога, вели сс, што нема лица да се постави за учитеља певања. Све гимназије нмају учптеља иевања, а тако и нзвестан број ннжих гимназија. У тим школама ђаци нмају могућности да нзуче теорију, да се обуче певању , н долазе на Вел. Школу као већ прилично извежбани певачн. У Београду има велпки број певачких дружнна, које су изншле на леп глас, н нагпп велпкошколци бнли би радо примљени за чланове скаке од тпх дружпна , где не бп морали плаћатп нпкакав улог. А ако ђацп Вел. Школе, из каквих разлога, кеји би за ме билн нејаснн, неће да сгуие нн у једну певачку дружпну , онда нек потраже хоровођу у својој срединн, или нека га сами п нлате. Док се у унутрашњости оскудева у учитељнма певања , н то у местнма где нема нема никакве иевачке дружнне , мнслпм да се не треба бацаги у луксуз, не треба илаћатп учнтеља певања овој ђачкој дружшш. На Вел. Школн има внше дружина. Прво пма дружпна „Нобратнмсгво" , прнродњаци имају своју дружпну „Панчић" , фнлолозп „Даничнћ" , сва та друштва нмају лепу н корисиу задаћу, нн једна од гих дружнна не тражн иомоћ илн ако тражн не пружа им се та помоћ. Сад се јавља ова дружнна певачка, п тражи се од Скуиштине да се она помогне. Ја нанослетку не бпх био противан да се да, кад не би бпло пречих потреба , које треба да се намире. Мн застанемо ионекад на каквој позпдпји са много мањом сумом ; покажемо се врло тврде руке кад је у пнтању сума од 200 — 300 дин., а сад нам се тражп мало већи издатак по овој позицији. Мало ранпје одбпла је Скупштина предлог да се новећа сума на набављање књига н учила , па кад бисмо поред толнкпх невачких дружина у Београду , о трошку народном створплп још једну невачку дружпну, бпло би то, држим, неоправдано. Са разлога , које сам поменуо , ја сам мпшљења да ову иозицију не примамо, да се пзбрпше из буџета. Ранко Тајсић — Госиодии министар нросвете у првом своме говору ноласкао је Скунштпни, да ово мишљење мора проиасти као п остала. Ја то остављам Скунштпнн на расположење, а баш нисам каприт за ово, нити ћу се убити, ако оно пропадне. У њсговоме дужем говору навео је, да он нерадо слуша певање маџарско, н да не жели да се то у нашем народу одомаћп. Зађите, господо, по Србији, иа нећете чутн нигде да се пева у народу маџарски, међутпм у свакој трећој кућн у Београду чује се п маџарски и немачкн и свакојако, само најмање српскн. Еад једна радничка дружина може да одржи невачко друштво, онда далеко внше могу то да учине ђаци Велике Школе, само ако им је до певања и ако и код њпх важи она народна пословица: „Весело срце кудељу нреде"; нико не учи ни нас невању, но народ радн летнну н сам пева. Главно је дакле, да хоће н може да се пева, и вн се не бојте да онн то неће иаучнтп. Вн велнте ово нпје голема ствар. И ја велим да 1.200 динара нпсу голема ствар, али тиме ћемо научнти да бришемо оно, што нам не треба. Боље ће битн да куинмо мп за овај новац детелпне н ношљемо општинама да засеју спротип људп. Ранко Петровић — Да сам знао да ће г. министар просвете онако нзцриитн говор о овом пнтању,ја не бих ни узимао реч. Али кад сам се већ јавно, то ћу да кажем неколико речп, не о значају саме стварн, него у одговор двојици нредговорника. У напред нзјављујем да се не могу сложнти са г. Ранком Тајсићем. Захваљујем веома моме другу Луку Лазаревнћу, шго је овом прплнком поменуо још неколпке ђачке дружпне на Вел. Школн, дружину „Панчпћ", „Даннчић", као н треће друштво „Обилић." Исто тако захваљујем и мом нмењаку Тајснћу, тто је поменуо неке „тингл-ганглове", а том приликом иотврдно је, како се тамо у народу неће чути разна кревељења и туђа иесма, јер велн, тога само у Београду ио улицама има. Из наведеннх података оба уважеиа иредговорнгка, ја нзводим са свим противне закључке. Тако ја додајем, да тога

има и у Нпшу и по другим нашнм варошнма н варошпцамл, н ако не баш у толикој мери. Кад се то нује, онда ја мислим да није на одмет промнслнти од куда то долазн. Г. Ранко поменуо је са нохвалом раднпчку невачку дружнну, која сама себе издржава. Алн ја хоћу да изведем закључак другн из онпх дата, која је он навео. И радннци осећаЈу нотребу у песми, н они тешкн рад, тешкн живог песмом олакшавају. Не жале одвојпти на то што од своје зараде. А радничка дружпна није састављена од самнх младпћа, него ту пма н мајстора, људи којн су снгурнијн, којн иривређују материјално н кадри су да дружину помогну, они је носе на леђима. Таковнх дружнна нма врло много, и ја сматрам дајетонапредак што те дружине постоје. У Београду постоји нједна интернационална певачка дружпна. Сама реч казује каква је та дружнна. Дакле, када п такве дружпне пма, онда са далеко више предусретљивости треба нам иоздравитп овакве наше дружпне, и колпко је могућно више радитн, те да нх н помажемо. ТЈаци наше Велике Школе не могу живетн иоселима, где се не чују маџарске н немачке песме, где нема ружне туђе несме и арије. И оип нису за то нншта кривн што је њнхово живљење везано за ово место, за Београд у коме и ружнога нма. Управо, ђаци су осуђени да овде жибе, и тп ђаци којн немају нрилпке да чују своје лене песме п гусле, морају сад слушатн накарадие мелодије са занада. А човек, коме се из дана на дан непрестано кљује у уши нешто, што он н мрзи, оно му постане обично, те онда и сам почне нреноенти ту иесму, — а песма има нечега и универаалног, нечега што изједначује све људе. А кад сама омладина школска хоће да се ослободи штетна утпцаја туђе иесме, кад сама хоће слободио време да испунн својом лепом народном несмом и аријом, својим народнпм гуслама, онда ја н то поздрављам, као један корак напретка омладнне наше. Мој друг Лука Лазарсвић поменуо је да имајош ђачких дружина на Вел. Школи, па оне не траже номоћ. Ја ћу се радовати, ако и те дружине развпју свој рад, те ако нам ндуће годпне г. минпстар имадне основа нредложнтп, да п тим дружинама помажемо. Ма да им не можемо много номоћи, алн ја нристајем, да нм сс у оиште помаже. Тако пристајем да се помоћ „Обплнћу" смањи, али треба да је у опште буде. А поиављам да ћу се радовати, ако до годпне чујем, да треба и друштву „Панчић" дати помоћ, те да може свој задатак на нроучавању природнпх блага своје отаџбине боље известн; н друштву „Даннчић" да може проћп који крај своје отаџбине, и проучити н. пр. дијалекат п све оно што им као филолозима греба и што је њихов учитељ Даничић студовао н учпо. Дакле нн мало не обзирући се на то, што иостоје и друге дружине, које данас не граже помоћи, ја сматрам да је врло умесно и корпсно помоћп „Обилића." С тога ћу ја гласатн за нредлог г. министра. Панга Срећковић — Како је већпна одбора усвојнла ову познцију, ја сам мнслпо да једну рекнем, јер је одбор са свим мало разлога имао. Ви впдите да је већина гласала да се може нзбрпсатп, но ја внднм да одбор овде није руковођен никаквим разлогом, за то што је ова сума остављена. Ја сам устао да у неколпко овде таЈ разлог наведем. Мелодија или певањз, то је као п језик, и ако ви у једном пароду ночнете да уносите туђе речи, чините то исто, као н кад уносите туђе мелодије, те но нрнродним законпма н једно ће н друго народно закржљавнти, нир. кад се иева „Аиђелија воду љева" или некаква туђниска иесма, дакле мелодцја народна, то је њнхова народност, н то не греба да закржљави, него треба да то иодпжемо на стунањ науке. Ја сам био веома изненађен кад сам чуо ове учитеље како говоре о учитељима но гнмназијама. Ту је дошло много странаца, на им је лако учитн оно немачкн да се пева, те таво су ти учитељп у тим школама унеш туђе певање а наше 1 смо забаталнлн тако, да сад, кад неко почне сриски да нева другн се згледају па кажу : ала је ово простачки. Шга то | значи? Ево нримером ћу вам доказатн шта го значн. Ови нз