Народна скупштина

ИАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

И3.1ЛЗИ СВА.КИ ДАИ ЗА СРЕМЕ ОКУПШТИНСКОГ РАДЛ

ПРЕТНЛАТУ ПРИМА КРЛЉЕВСКО-СРПСКЛ ДРЖЛВИЛ. ШТЛМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛНСТУ: 3.1 С РБИЈУ 6 ДИН. МЕСЕ'1110 ОД ЈВДНОГА БРОЈА 0*40 ДИП. ЗА СТРАНЕ ЗЈШјБЕ П01ПТЛ!1СК0Г САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕНПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Р анко П бтровић, Д обр 0 с л а в Р унсић, Љ уб . П, И ирић.

Број 84

ПОНЕДЕЉАК 4 МАРТА 1891

Година I

68 САСТАНА^ 17 фебруара 1891 год. у Београду. ЧРЕДСЕДАВАО иОТЦРЕДСЕДНИК Димитрије Кати& СЕКРЕГАР <Љуб. П. Т.ири& (НАСТАВ АК.) (Извештај .о издав. посл. суду. Тон. Бојнчић). Она је стављала неку забрану и око тога се изродио судар, похватали су се са неким људима, иа је чак један човек пао. Као што извештај каже та је ствар грађан. црнроде на би требала да раснравн на други начии а Скупшгина не може пздавати једног носллннка због тога. Још се не зна нма ли туна кривнце или не. Дакле ја сам за то, да се овн посланици не издају власти. Извесгилац Добра Бужић — После говора н објашњења господе носланнка, немам шга много да кажем. Пре свега ни г. Еундовића ни г. Рибарца не тражи суд него иолиција. То је главно. Г. Кундовкћа тражп иолиција за то, штоје, веле, иротив стајао властц. Шга то значп, то је лепо објаснпо г. Ђирић а ја ћу да кажем да се оно састоји у овом. Ппсар полицијски дошао је код кирајџије који је г. Кундовићу дуговао око 40 дуката за кирију, и хтео да поинсује ствари, које су ранпје бпле понисане за рачун г. Кундовића. Он није дао да се оне узимају у иопнс н да је то тако сведочи и дужник, који у жалби каже : да су те стварп већ биле пописане за рачун Кундовићев, што иогврђује и судским решењем, али које репнње није хтео нолициски чиновннк да верма. Дакле г. Кундовпћ иије дао да се те ствари нописЈју. Та кривица нијо велика да га због ње морамо пздаваги иолпцпји, да га узима на одговор. Узмимо н г. Рибарца. И њега тражн иолицпска власт да га саслуша и као сведока и као кривца Да га узме на одговор као кривца служе јој за доказ овогодпшње белешке скупштинске. Мпслим да то не мора елужптк за доказ, али иосле се полицнја присећа па каже: ако бп Нар. Скупштпна нашла да је г. Рибарац потребан само као сведок, онда се моли, да се на ово н ограннчн. За го пак није потребно скунштннско овлашћење, према 125 чл. Устава. С тога ја држим, да се Скупштпиа неће огрешитп, ако ову г. г. посланике не да, да се узму на одговор. Имам на крају да приметим г. Машићу, да не етоји да се и данас, нод најслободоумнијим Уставом ради као и пређе. Давас, иод овнм најелободоумнијпм Уставом. и најслобоумнијом владом не седе посланици у аиси, а томе је доказ то,

што г. Машић и сви посланицн нз оиозиције седе на носланичким клупама (Одобр^вање) Миниотар унтр. дела Ј. Ђаја — Госнодо, ја као мннистар ннсам ова акта уиутио Скупшгиии, с тога сам до овога часа мпслио, да је то од суда допгло, јер је г. известнлац сиоменуо суд. Ја док сам пређе бпо минпстар нисам сматрао за иотребно, да ова акта шиљем Скупштинн и тнме отпадају и сви нрекорн, којп су из опозицпје на мене управљени. Остаје дакле оно, што сам и пре казао, да што полицнја гражи да се г. Рнсарац саслуша као сведок, она нма право на то а да не тражп за го нп од кога, одобрење, а кад бп се нмао саслушавати као кривац, онда бп се тек имало тражити одобрење. Известилац мањине Мил. Мостић — Господо, иосланици. Ви сви добро знате шгаје пмунптет, колнка му је важност и колика му је била нотреба, нарочито за наше уставне прилике. 0 овој његовој важности немам потребе много да говорим, довољно је да кажем то, да је и сам Устав схватно то са свим правилно, иа да се не би рђавим појмањем имунитет омрзао н нзгубно сваку важност код народа, Усгав је оставпо над тнм правом иосланнчким врховни надзор, врховну конгролу које водн Народна Скуишгина. За то мислим да ми водећи рачуна о тој усганови морамо, као Скупштнна добро оценпти, докле сме да нде, докле су му гранпце, н где треба да престане тај имунптет ? Колико ја о тој стварп могу површно да мпслнм, менн се чинн да имунптет ннкад ве треба да заклања ироете крнвнце, да он ннкада не треба да заклањн људе. који хоће без разлога да нраве нереде, н неизазвани да нраве просте, обичне кривице, од којнх натн закон, иравда н иоједиицн. Имупнтет је само за го, да заклања носланнке, кад бн нх власт хтела гоннти због нзмишљених крнвица, те да их сирече у своме нраву, илн да их натерају да своја иолитичка убеђења управљају према жељп властп. Али нп у једној земљп, иа нн код нас, ако хоћеге да га сачувате, не сме се нико њиме заклањагн, кад један нослаиик стојп у везн са кривицом најпроетнје нрироде, која никако нпје полптнчка. Толико о важности имунптета, а да је он сам најважнпја устаиова, доказ је то, што о њему решава Народна Скуиштнна. Дакле, на вама је да покажете, како с.чатрате имунигет, како сматрате достојансгво једног посланнка, јер не пустити носланнка, да се пред судом одбраии, кад се тужп за нрљава дела, то значн, госиодо, да ми сметамо н браннмо посланнау, на један прљав начнн да судским иутем одбранн своју част п да не остане под судом. Тако нешто, мнслим, да Скунштина ипкад неће одобритн. Г. Авакумовић наиоменуо је, како је очевпдно, да су га акта украдена само за то, да бн се олакшало учитељу ћовдинском, који се налази у ирптвору, да се он одбрани. Леио,

ШЖ