Народна скупштина

СТРАНА 770

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

госиодо, ако то стоји као што тврди г. Авакумовлћ, жао ми је, шго сад није овде, да му одговории на ту мпсао. Онда си којих разлога бранити г. Рибарцу да пде н каже: тај који је нод судом, крив је. Г. Ћпрић, уноређујући кривицу посланика Машића са кривицом г. Кундоваћа, напоменуо је, кад смо нрошлп пут, нрилнком решавања крив1'це, г. Машића решили, да нема места, да не треба, да га издајемо властн, и онда иема месга да сад г. Кундовнћа нздајемо. II ако су дела једна иста, разлпчна су по иобудама, из којпх су учнњена. Код г. Машпћа побуда је политичке ирпроде. Ои се брани од капетана, што му је забранпо иолнтичкн збор н сметао му да држп јаван говор, али шта стоји код г. К\ндов»ћа? Код њега стоји ово. Писар долазп ио судској наредби да извршн иоиис, а г. Кундовнћ меша се у једну иарницу чнсто грађанске ирпроде иабрању.је да се то обезбеђење нзвршн. Ако се за такве стварп треба служнтн нмулитетом, ја то не разумем н мнслим, да ће 1 то убнтп значај пмуннтета. Оае разлоге, које је нзнео мој иоштоваин друг г. Ранко Тајспћ, радн упоређења, па даље ј велн, ако би мн почели да издајело посланике, то ће битп почетак, па ће то н даље нћн, на је за тим новука иаралелу нзмеђу цовог п старог Ј'става. Ја нећу на дуго да побијам његове разлоге, него хоћу да кажем, то, да по старом Уставу Скупштпна ннје имала нрава да решава, да ли ће неко остатн нослаапк нлн не, п да ли ће бнтџ нредат суду, а ио иовом Уставу, има то Скуиштина да реши. Најзад, госнодо, ја држим, кад су овде нред лицем Народне Скунштнне најбољн иријатељи п другови г. Рибарац, г. Машић и г. Авакумовић, нзјавнлн, да и сам г. Рнбарац хоћс и прнстаје да оде суду, оида, кад бн мн решплн да га не нздамо, ја не знам, да ли не би тиме навелн незгоде г. Рнбарцу да му забраннмо, да се опере од онога, што му се нодмеће. Ранко Тајсић — Имам да кажем неколнко речн радп објашњења са г. Мостићем. Не само да ннсам знао да ио старом Уставу нпје Скунштииа имала право да решава, да се који иосланпк узме под суд илн не, него сам га тако рећп знао сав на памет и ја сам овде о старом н новом Уставу говорно радп тога, да пх упоредо доведем у везу и да вам покажем колпкоје шупљпиа имао старп Устав, кад је се могао један носланпк да извуче нз Скуишгине н отера у аису, као што је то бнло са мном, са другима н са пок. Јевремом Марковпћем н да га наиослетку народ изводн пз ансана и доводн у Скуиштпну, То сам дакле узео за пример и уиоредпо сам гарантнје по старом Уставу са гарантијама ио иовом Уставу, на како су у старом Уставу једиа ио једна иогажена, иа мн ночнњемо другн ће довршиги гажење новог Устава. Да се нак гараитпје ове уведу у пови Устав на то је утнцало јавно мњење н доказало је да иијс лако затворптн послапика п како ко хоће, са његовнм нравом да се тнтра. То сам дакле хтео да кажем радн лнчног обавештења. Потпредседник — Претрес је свршен. Ставпћу најнре мишљење одборске већиие, па ако оио пропадие, оида ћу ставитн мишљење одборске мањине. Мншљење одборске већнне иознато вамје? (Јесте). Ко је за мпшљење одборске већние тај иека седи, ко је протнваи иека устаие? (Већииа седн). Објављујем да је Скупштпиа усвојнла мишљење одборске већине, односно оитужења ових послаинка. Сад је на реду прегрес пзмеиа и донуна закона о сеоеким дућанима. Молпм г. известпоца да заузме своје место. Известилац Арса Дреновац чнта члан 4 а (сграна 168 н 454). Ђурђе Хоровић — И ца иј вом чптању овога нројекта ја сам бно пзнео један нредлог но коме бн се ироширила продаја еспапа у сеоскпм дућанима п тај мој нредлог потиомогпутје од стране иослаиика, али случајио нпсам га паипсаног поднео иредседннштву, 1е да о њему п Скупштииа реши. С тога га дакле нодносијј и па другом чиган.у. У овоме

нројекгу нису обухваћене све сриске нзрађевине; н. нр. у Јагодннп постојн фабрнка стакла и овде ннје иишта споменуто да наше дућанџије могу продавати стакло из јагодннске фабрнке. С тога, госиодо, ако ми не дозволпмо да се нзрађевине пз иашнх фабрика нродају но сеоскнм дућаннма, онда су наше фабрике н фабриканти нроиалн. Мн треба да настапемо да се у нашој земљн могу одржатн наше фабрнке н да сгворимо могућност како би могле да напредују, а то ћемо учпнпти да се наши фабрикатп што впше распродају а то ће се омогућпти, ако нм створимо внше филпјала. међу којпма долазе на ирвом месту сеоскн дућанн као најбитннји нашем сељаку, који је једпии погрошач срискнх израђевпна. С тоги сам дакле ја н снремно иредлог, којн ћу вам нрочитати. Члан 4 а да гласи: ,У сеоским дућанима иродаваће се овп есианп: 1. Све српске нзрађевнпе п пронзводн; 2. Нокућанство од дрвета, земље н метала; и 3. Со, гае (петролеум), зејтнн, пиринач, шећер, кафа, сва сптна и круина гвожђарија, челнк, сви земљоделски и кућевпп алатп, нгле, копче, дугмета, концн, канан, гајтап, коломаз, пнсаћп матерпјал, свеће, тамњан, окна за прозоре, жнгице, санун, чешљеви, детелпна, фарбе за бојадисање иредпва, марке поштанске н таксене, панпр н дуван но одобрењу монопола дувана". Молнм 10 посланпка да ме иотномогну. (Помажу га), Милош Богдановиа — Господо, мени се чннн да мп са овпм нредлогом треба да смо иачнето п да знамо шта му је цељ и шта се хоће с њим да постнгне; нли да збнљски станемо на иут луксузипм стварпма да се продају но сеоскнм дућаннма, што је по моме мпшљен.у од иреке иотребе, пли да сеоске дућаие са свим уклопимо. Госиодо, ако се хоће да се стане на нут иродавању луксузних стварн по селима... Потпредседник — Молпм вас говорте о овоме чл. 4 а а не у иачелу. Милош Богдановић — Опда ја мнслим да ицје овај иачнп п пут дт, се продавање луксузних стварп спречн, јер су све ногребе сељакове овде иенредвиђеие. Пре свега овде у овоме нројекгу а у чл. 4 а, у колико га је доиунио Државии Савет и одбор нпсу иредвиђене н оне најсптнпје иотребе сељачке као: н. нр. копче, дугмад, концн н т. д. које су стварп врло ногребне н сељаку н занатлији. То дакле у овоме нрпјекту нема, у оиште све сптипце којо су ногребие ие могу од једиом да се иредвиде, на ако нх овде ие нобројнмо, оида ће иаши сељаци моратн да иду у варош да нх тамо набављају н да дапгубе за ове ситннце. Као игго рекох те ст иице иису нредвнђене, а и не могу се на ирвн ноглед предвпдетц н с тога би требало у овоме пројекту да иобројимо опе ствари, које су луксузпе да се не могу нродаватн, а све осгало што ннје номенуто да се продаје по сеоскпм дућанима. С тога дакле ја сам снремно једаи предлог који ће гласнти: „У сеоским дућанпма могу се иродавати сви онн еспаип, који су сеоском сталежу ногребни оси>; ткаиииа и одела страиих пропзвода, а тако псто украса и накнта у опшге". Молим 10 иосланнка да ме потпомогну. (Номажу га). Тпме је, госнодо, нзбачепо све шго је луксузно и што долази са страие. Тривун Милојевић — Као н на првом читању гако сам п еад нротпван свпма огранпчењпма у сеоским дућанима. А за то.Фбв; руководе ови разлозп : за што да сгешњавамо ираво' једиога човека, које је стекТ п то човека нунољетнога, који подиосн ев.е дацпје дпжавие, којп је своме познву далеко свеснпјп од варошана, кога никад внделп инсте да иосп зашиљене швапске ципеле, иаочаре људп од 20 годниа н све могуће комендије, п тако више цута сиућеи скрка се, него сељо је вазда носно опо шго наш народ носп. И сад хоћете да му